Kliker.info

Sta­bil­nost kon­ver­ti­bil­ne mar­ke una­toč po­ve­æa­noj in­fla­ci­ji i ogro­mnom de­fi­ci­tu, ni­je ugro­že­na, tvrdi prvi čo­vjek Cen­tral­ne ban­ke BiH Ke­mal  Ko­za­rić. U raz­go­vo­ru za "San" gu­ver­ner upo­zo­ra­va na ne­dos­ta­tak kva­li­te­tnih pro­je­ka­ta ko­ji bi ban­ke mo­gle fi­nan­si­ra­ti, po­zi­va vlas­ti da ko­na­čnu kre­nu u iz­da­va­nje drža­vnih ob­ve­zni­ca za ja­vne in­ves­ti­ci­je, te upo­zo­ra­va na mo­gu­će pro­ble­me ko­je mo­že prou­zro­ko­va­ti iz­da­va­nje ob­ve­zni­ca RS za izmi­re­nje de­vi­zne šte­dnje, s ob­zi­rom da je to oba­ve­za drža­ve a ne en­ti­te­ta.

In­fla­ci­ja u 2007. go­di­ni izno­sit će oko pet pos­to. Is­to­vre­me­no, u euro­zo­ni in­fla­ci­ja je oko 2,2 pos­to. Ovo je već dru­ga go­di­na da je in­fla­ci­ja u BiH zna­tno vi­ša od one u euro­zo­ni. Ko­li­ko ovo, s ob­zi­rom da nam je va­lu­ta ve­za­na za euro, uz de­fi­cit od se­dam mi­li­jar­di KM, mo­že uti­ca­ti na sta­bil­nost kon­ver­ti­bil­ne mar­ke?

– Či­nje­ni­ca je da će­mo za­vrši­ti sa in­fla­ci­jom izme­đu če­ti­ri i pet pos­to i či­nje­ni­ca je da je vi­ša ne­go u euro­zo­ni. To nam go­vo­ri da ma­le eko­no­mi­je ne­ma­ju in­stru­men­te da se za­šti­te od šo­ko­va ko­je prou­zro­ku­je rast ci­je­na naf­te i dru­gih ener­ge­na­ta. Mi­slim da je i po­li­ti­čka nes­ta­bil­nost u BiH uzro­ko­va­la ve­ću in­fla­ci­ju. Kad go­vo­ri­mo o KM, ona je još sta­bil­na i na­še slo­bo­dne re­zer­ve su 380 mi­li­ona KM, što ja­sno go­vo­ri da nam je mo­ne­tar­na pa­si­va 100 pos­to po­kri­ve­na, plus ovaj iznos. Ne­ma, da­kle, gu­blje­nja vri­je­dnos­ti va­lu­te, a mi smo bi­li čvrsti u sta­vu da mo­ne­tar­na stra­na ne mo­že bi­ti mjes­to gdje će se vrši­ti ste­ri­la­za­ci­ja šo­ko­va od pos­ku­plje­nja. Što se ti­èe de­fi­ci­ta, in­te­re­san­tno je da BiH ima ovo­li­ki de­fi­cit, da ga sva­ke go­di­ne uspi­je isfi­nan­si­ra­ti, a da nam is­to­vre­me­no ras­tu i de­vi­zne re­zer­ve. Sa­da smo za­vrši­li go­di­nu sa 6,650 mi­li­jar­di KM de­vi­znih re­zer­vi, što je oko 1,4 mi­li­jar­de KM vi­še ne­go pro­šle go­di­ne. Dok god re­zer­ve ras­tu, KM ni­je u opa­snos­ti. Pro­blem kod de­fi­ci­ta je nje­go­va stru­ktu­ra i odnos pre­ma do­maćæoj pri­vre­di, ko­ja ne­ma ra­vno­pra­van sta­tus kad su u pi­ta­nju, re­ci­mo, akci­ze i dru­ge mje­re drža­ve. Oèi­to su in­te­re­si ne­kih gru­pa još uvi­jek ja­či od opæih in­te­re­sa.

Ne­da­vno je Upra­vno vi­je­će Cen­tral­ne ban­ke po­ve­ća­lo oba­ve­zne re­zer­ve ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka na 18 pos­to. Ko­li­ko ova mje­ra uis­ti­nu mo­že vo­di­ti sma­nji­va­nju kre­di­tne ek­span­zi­je ko­ja je si­gur­no di­je­lom od­go­vor­na i za ogro­mni de­fi­cit, kad se zna da su ban­ke u Cen­tral­noj ban­ci sva­ka­ko drža­le mno­go vi­še nov­ca iznad ra­ni­jih oba­ve­znih 15 pos­to? Ne da­je li se na ovaj na­čin ban­ka­ma ali­bi da ne spu­šta­ju ka­ma­tne sto­pe?

– Ban­ke mo­gu re­ći da zbog ovo­ga ne­ma­ju pros­to­ra da sni­ža­va­ju ka­ma­te. Na­ma to ni­je bio cilj, na­ra­vno. Mi smo ovo ura­di­li da bi uspo­ri­li kre­di­tni rast i veæ ima­mo po­ka­za­te­lje da smo to pos­ti­gli jer je on bio pre­šao 30 pos­to, a sa­da je pao. Svje­sni smo da ne mo­že­mo ovom mje­rom za­us­ta­vi­ti rast kre­di­ti­ra­nja, ali je to je­di­na mje­ra ko­ju mi ima­mo na ra­spo­la­ga­nju. U odno­su na okru­že­nje, u BiH je po­li­ti­ka oba­ve­znih re­zer­vi naj­li­be­ral­ni­ja, ko­mer­ci­jal­ne ban­ke to zna­ju i one ni­su pu­no ne­go­do­va­le zbog ove odlu­ke. Što se ti­èe ka­ma­ta, mi­slim da će kon­ku­ren­ci­ja tu odi­gra­ti gla­vnu ulo­gu jer do­šlo je vri­je­me da ban­ke idu pre­ma kli­jen­tu, a ne obra­tno. Mi ne­ma­mo pra­vih kli­je­na­ta i pra­vih pro­je­ka­ta. Do­kaz je, re­ci­mo, no­vac u RS od pro­da­je fir­mi ko­ji i da­lje sto­ji na ra­èu­ni­ma, a to æe se de­si­ti i u FBiH jer ne­ma kva­li­te­tnih pro­je­ka­ta. O to­me tre­ba po­če­ti ra­zmiš­lja­ti.

Kad go­vo­ri­te o ne­dos­tat­ku pro­je­ka­ta, vje­ru­je­te li da će se u BiH u 2008. go­di­ni ko­na­čno po­ja­vi­ti ob­ve­zni­ce po osno­vu de­vi­zne šte­dnje i da bi ban­ke svoj ne­is­ko­ri­šte­ni no­vac us­mje­ri­le u ovom prav­cu?

– Vje­ru­jem da bi ban­ke to ura­di­le ku­pu­ju­ći ne od drža­ve, već od onih na či­je ime gla­se te ob­ve­zni­ce. Me­đu­tim, ima­mo sa­da si­tu­aci­ju sa iz­da­va­njem tih ob­ve­zni­ca od stra­ne RS. Mi­slim da to ni­je u skla­du sa drža­vnim za­ko­nom o izmi­re­nju de­vi­zne šte­dnje, a mo­žda je čak i pro­ti­vus­ta­vno. Ne­ma ko­or­di­na­ci­je sa drža­vom u ci­je­lom ovom po­slu iako je drža­va ta ko­ja bi tre­ba­la iz­da­ti ob­ve­zni­ce za de­vi­znu šte­dnju, a ne en­ti­te­ti. Po­red ovo­ga, mi­slim da je do­šlo vri­je­me da se iz­da­ju du­žni­èki pa­pi­ri i za auto­put i sli­ène pro­je­kte, jer sre­di­nom go­di­ne pres­ta­je va­ži­ti ogra­ni­èe­nje kod za­du­ži­va­nja od 18 pos­to bu­džet­skog ka­pa­ci­te­ta. Do­šlo je vri­je­me za du­žni­čke pa­pi­re za ja­vne in­ves­ti­ci­je. Naj­ma­nje smo za­du­že­na ze­mlja u re­gi­onu i ima­mo pros­to­ra za ove po­te­ze.

Tre­nu­tno smo u pe­ri­odu usva­ja­nja bu­dže­ta. Po­zna­ti ste kao pro­ti­vnik ve­li­ke ja­vne po­troš­nje pa me za­ni­ma ka­ko gle­da­te na bu­dže­te za idu­ću go­di­nu ko­ji su, upra­vo u ovom se­gmen­tu, po­ve­æa­ni do ma­ksi­mu­ma. Ko­li­ko se još mo­že iz­drža­ti ova­kva po­li­ti­ka utro­ška ja­vnih sred­sta­va ?

– Bu­džet ni­je taj ko­ji bi tre­bao da po­ta­kne in­ves­ti­ci­je, a pro­blem je što se sa­da mo­ra­ju pla­ti­ti pre­di­zbor­ni za­ko­ni. Vlast, me­đu­tim, mo­ra na­ći dru­ge vi­do­ve i izvo­re za ne­ki in­ves­ti­ci­oni za­mah ko­ji nam tre­ba. Po­red ob­ve­zni­ca o ko­jim smo go­vo­ri­li, ima­mo još i drža­vni ka­pi­tal u mno­gim pre­du­zećæi­ma ko­ji tre­ba pri­va­ti­zi­ra­ti. To su izvo­ri ko­ji mo­gu po­kre­nu­ti in­ves­ti­ci­oni ci­klus. Ni­kad mi, ta­ko­đer, ne­će bi­ti ja­sno da i da­lje pre­du­go tra­je re­gis­tra­ci­ja fir­mi umjes­to da se to sve­de na ne­ku sim­bo­li­ku, jer efe­kti se do­bi­va­ju kad fir­ma po­čne da ra­di, a ne da se pri­hod po­ku­ša­va os­tva­ri­ti kod re­gis­tra­ci­je.  A.Mujanović (San)