Kliker.info

Ka­ko to objaš­nja­va­te?
– Ne­da­vno mi je je­dan Fran­cuz, ina­če moj pri­ja­telj, pri­znao da po­je­din­ci ni­su do­zvo­li­li da stra­nac, po­go­to­vo Boš­njak, bu­de gla­vni me­na­džer klu­ba. Je­dnos­ta­vno ni­su se mi­ri­li sa tim dok me ni­su otpus­ti­li. Po­je­di­nim lo­bi­ji­ma sme­tao je moj pri­ja­telj bi­zni­smen Fran­sis Gaj, pa su sve či­ni­li da ne ku­pi naj­ve­ći pa­ket di­oni­ca.

Već go­di­nu da­na ste bez an­ga­žma­na, umjes­to na klu­pi Vi ste u su­dni­ci. Ka­ko se osje­ća­te u ta­kvom okru­že­nju?
– Osje­ćam se gro­zno, jer ni­kad pri­je ni­sam bio u su­dni­ci. Na­ža­lost, ovo mi je do­bra ško­la, po­uka, gor­ko is­kus­tvo. Ni­šta vi­še ne­ću po­tpi­sa­ti bez advo­ka­ta. Ov­dje ri­ječ ni­šta ne zna­či. Ako ho­ćeš da si bez­bri­žan, mo­raš vo­di­ti ra­ču­na o sva­kom za­re­zu, o sva­koj si­tni­ci. Ja sam bio i neo­pre­zan.

Da li ste ra­zmiš­lja­li da di­gne­te ru­ke od sve­ga?

– Is­kre­no, ni­sam oče­ki­vao da će moj spor po­pri­mi­ti ova­kve raz­mje­re. Mi­slio sam da će sve za­vrši­ti ci­vi­li­zi­ra­no. Na­ža­lost, shva­tio sam da sme­tam po­je­din­ci­ma kao us­pje­šan tre­ner. On­da sam se za­ina­tio i re­kao: Ne dam svo­je mi­li­one! Po­go­to­vo što sam shva­tio da me že­le po­ni­zi­ti, pot­ci­je­ni­ti, oma­lo­va­ži­ti mo­je us­pje­he, pa i ljud­sko dos­to­jan­stvo.

Zar je Fran­cu­zi­ma ne­po­zna­ta či­nje­ni­ca da ste no­si­lac olim­pij­ske ba­klje, or­de­na Le­gi­je čas­ti, da ste Ši­ra­kov pri­ja­telj..?
– Ka­žem ti, po­je­di­ni lo­bi­ji gle­da­ju sa­mo svoj in­te­res i ne bi­ra­ju sred­stva da me kom­pro­mi­tu­ju. Tu su uklju­če­ni ne­ki biv­ši tre­ne­ri, igra­či, čel­ni­ci klu­ba, a naj­vi­še im po­ma­žu po­je­di­ni no­vi­na­ri. Idu do­tle da po me­di­ji­ma pro­tu­ra­ju pri­ču ka­ko ho­ću da fi­nan­sij­ski uni­štim PSG, da tra­žim mi­li­one eura dok lju­di gla­du­ju… Pi­šu sva­ka­kve glu­pos­ti.

Ni­kad ra­ni­je nis­te go­vo­ri­li sa to­li­ko gor­či­ne. Ima li smi­sla Vaš op­sta­nak u Fran­cus­koj?
– Ta­čno je da ni­kad ni­sam go­vo­rio ova­ko, jer ni­sam znao ka­kve se sve po­dle igre igra­ju. Tek sa­da, sa dis­tan­ce, kao akter je­dnog mon­ti­ra­nog sud­skog spo­ra, vi­dim na šta su sve lju­di spre­mni. Ni­je mi pri­ja­tno iza­ći na uli­cu, ka­da vi­dim šta po­je­din­ci pi­šu. Mno­gi i ne zna­ju pra­vu is­ti­nu. Ipak, ma šta i ma ko­li­ko pi­sa­li ne­is­ti­ne, oni mi ne mo­gu na­udi­ti. Zna se ko je Va­ha, o me­ni su Fran­cu­zi pi­sa­li knji­ge, sni­ma­li fil­mo­ve, do­bi­tnik sam naj­ve­ćih pri­zna­nja, bio sam gost pred­sje­dni­ka, osvo­jao sam tro­fe­je, bio naj­bo­lji stri­je­lac i šam­pi­on kao igrač, vo­dio ti­mo­ve u Li­gi prva­ka…

Im­pre­si­vna ka­ri­je­ra! Dok ka­da mi­sli­te odma­ra­ti?
– Iako ni­kad ni­sam imao du­ži odmor, on mi je do­bro do­šao. Naj­pri­je da se do­bro odmo­rim, po­tom da bo­lje sa­gle­dam ka­ko se mo­že ne­vin nas­tra­da­ti. Ra­ni­je to ni­sam pri­mje­ći­vao, jer sam po ci­je­li dan pro­vo­dio na te­re­nu. Imam i sa­da dos­ta po­nu­da, ka­ko iz Fran­cus­ke, ta­ko i od klu­bo­va i re­pre­zen­ta­ci­ja, od Tur­ske, do Ara­bi­je – izja­vio je za naš list Va­hid Ha­lil­ho­džić, naj­tro­fej­ni­ji i na­jus­pje­šni­ji bh. struč­njak.

Ot­kaz, a ne bi­jeg    
– Me­ni po­ku­ša­va­ju im­pu­ti­ra­ti da sam ab­di­ci­rao, što je ne­is­ti­na. Po­tpu­na laž. Ni­su ima­li strplje­nja, ni­su mi da­li da za­vršim po­sao. Klub je bio u re­zul­tat­skoj kri­zi, ali sa ja­snom vi­zi­jom za bu­du­ćnost. Oni su me otpus­ti­li, a ja sam na­pi­sao pi­smo ko­je su oni pri­hva­ti­li kao na­čin ispu­nje­nja oba­ve­za. Na­ža­lost, sud to ni­je uva­žio, pa je na­lo­žio da vra­tim pa­re. Ja sam to vra­tio i sa­da oče­ku­jem da sud pre­su­di u mo­ju ko­rist i za­klju­či ovaj, za me­ne, ne­že­lje­ni spor – ka­že Ha­lil­ho­džić. S.Sinanović (San)