Kliker.info

Vodeći srbijanski opozicionar i lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković kazao je u razgovoru za Radiosarajevo.ba, komentirajući današnju posjetu članova bh. Predsjedništava Beogradu, da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić neiskren i prema Bosni i Hercegovini.

Razgovarao: Faruk Vele

Politika dizanja tenzija, a potom pojavljivanje u ulozi pomiritelja, kako kaže Janković, sada je “već toliko jasna da treba da pređemo iz faze razgovora o tome u fazu demontiranja takve vrste manipulativnog mehanizma koji konfliktom ostvaruje moć nad svima nama”.

Janković, koji je proteklih dana bio u žiži javnosti u Beogradu zbog dešavanja u  opoziciji, komentira odnos Srbije i tamošnje vlasti prema političkom Sarajevu.

Radiosarajevo.ba: Članovi Predsjedništva BiH danas su u Beogradu. Nema dileme da ćemo ponovo čuti riječi o neophodnosti saradnje i o jasnim pogledima prema budućnosti. No, koliko tu ima iskrenosti?

“Jedini način za postizanje trajne stabilnosti i mira na Balkanu, a mi to vidimo kao uslov, jeste silazak s političke scene svih ovih koji su konfliktima, ostvarenjem konflikata, nas doveli u stanje u kojem se danas nalazimo da je uopšte potrebo da pričamo o tome.

Mi smo kao ljudi sveli svoja očekivanja na najelementarnije, a valjda kao ljudi zaslužujemo i više od mira. Zaslužujemo ekonomski napredak, svake vrste, političku stabilnost, blagostanje naših ljudi. Jedan život dostojan čovjeka u 21 vijeku.

Dakle, ne vjerujemo da ljudi koji su bili sposobni da nas devedesetih odvedu u najgore moguće situacije i ljudske sudbine, mogu bit putokaza ka izlasku iz stanja u kojem se nalazi Balkan. A imali su toliko vremena i prilike, jer prošlo je više od 20 godina od tog konflikta, prvo da ga ne naprave, a kada su ga napravili da naša društva vrate u normalno stanje.

S jedne strane, dobro je da se održavaju nekakvi odnosi, ali čini mi se da do suštinske promjene stanja na Balkanu neće doći sve dok političke elite koje nikada u svojim glavama nisu imali ni ideju od konflikta, ne budu došle na scenu. To je moj subjektivni utisak o nečijoj iskrenosti.

Radiosarajevo.ba:  Ugledni pisac Filip David kazao mi je da se politika Aleksandra Vučića najbolje može iščitat iz srbijanskih tabloida. Koliko je to tačno?

“Ja ću suštinski konstatovati ono što cijela Srbija i Balkan vide. Pogledajmo šta se dešava, šta se radi, a ne šta se priča. Mediji pod apsolutnom kontrolom Vučića stalno podgrijavaju konfliktnu atmosferu, stalno smo na granici, kao i Vi kažete, maltene, straha od nekog novog rata.

A onda se praktično isti koji tu atmosferu stvaraju, pojavljuju kao spasitelji od samih sebe. Drže nas na neki način kao taoce, pokazuju međunarodnoj zajednici da koliko sutra može izbiti novi konflikt, da ga oni mogu napraviti i da treba da budemo svi zajedno zadovoljni ako oni to ne urade! A u međuvremenu da ih puštamo da ogromne količine novca iz javnih prelaze u privatne resurse i džepove.

Ne bih to sve sveo samo na utisak o iskrenosti, nego pogledajte šta se dešava. Pogledajmo kako se konstruišu afere koje dižu tenzije i onda dolazi spasitelj, dakle, koji jednom rukom pravi problem, a drugom ga rješava. Postavlja se  kao gospodar smrti, rata i mira. To je sad već toliko jasno da treba da pređemo iz faze razgovora o tome u fazu demontiranja takve vrste manipulativnog mehanizma, koji manipulacijom i konfliktom ostvaruju moć nad svima nama.

Način da se to uradi i da se to učini u svima našim zemljama regiona jeste da na scenu dođu političke snage koje ne žele da pričaju već da rade, pokazali su svojim djelima da su sposobni, da rade na normalizaciji naših života i da se svi zajedno okrenemo, ne samo našim građanima, već i međunarodnoj zajednici.

Da kažemo da ne moramo da živimo u ovoj vrsti stalnog straha od ljudi koji mogu da naprave konflikt. Ne moramo uopšte da reformišemo naša društva godinama i godinama pa da idemo ka miru. Koliko sutra region Balkana može postati mjesto potpuno relaksirano od konflikata ako smo sposobni da na vlast dovedemo ljude koji ne žive od konflikata. Koji nisu nastali u konfliktima, čije političke karijere nisu iskovane u konfliktu i koji ne vide opstanak svoj na vlasti time što će taj konflikt stalno održavati i prijetiti.

Radiosarajevo.ba: Šta je cilj takve politike? Imamo iz Beograda podršku BiH, ali i Miloradu Dodiku i njegovom separatizmu. Imamo podršku, okretanju budućnosti i suočavanju s prošlošću, ali ni najmanje volje da se prihvati genocid u Srebrenici itd.

 “Sve dok postoje takva pitanja, dok se u  našim javnim diskursima uopšte razgovara o konfliktima, o tome kako će se reagovati na presudu, da li će izbiti neko nezadovoljstvo i hoće li biti provocirano, naša društva ne razgovaraju o onome što čini kvalitet života naših ljudi.

Činjenica je da imamo najniži rast GDP u Evropi, da, ako bi zemlje EU potpuno zastale u razvoju, nama treba rast od šest posto u narednih 20 godina da bi ih sustigli (!), a mi imamo 1,5, dva ili tri maksimum.

Mi ne zapošljavamo već iznajmljujemo naše ljude stranim firmama kao najjeftiniju radnu snagu. Ne razgovaramo o činjenici da naši ljekari i inženjeri odlaze iz naših gradova i mjesta, pa sutra neće imati ko da nas liječi…

Kad ih s ovim suočite, neko kaže, evo, samo što nas nisu napali iz Bosne, s Kosova. Samo zato što je Hrvatska naoružava, moramo i mi, moramo vas čuvati… Kad neko priča o tome, onda razgovor o životnim stvarima izgleda iracionalan. Stalnom tenzijom, stalnim podgrijavanje konfliktne atmosfere, kriju se činjenice o ekonomskoj devastaciji naših zemalja.

O deindustrijalizaciji, o zemljama jeftine radne snage, beznađu koje osjeća na ulici svakog sela i grada u Bosni, Srbiji… To je ta politička manipulacija najgore vrste koja naše zemlje drži dublje od dna! Moramo postaviti pitanje šta mi kao ljudi, šta intelektualna elita koja sebe voli da smatra jako bitnom, šta svako od nas mora da uradi kako b se izvukli iz ovog položaja žrtve, taoca u rukama ljudi koji sada sjede u vlasti.

Radiosarajevo.ba: Haški tribunal ovog mjeseca spušta zastore. U posljednje dvije-sedmice imali smo važne presude, među kojima je i ona Ratku Mladiću. Vi ste ove godine bili u Srebrenici. To suočenje s prošlošću, da li je iskreno i da li će Vučić, recimo, priznati geocid koji je potvrđen međunarodnim presudama?

“Što se tiče Mladića, kamo sreće da su naša nacionalna pravosuđa, zakonodavstva bila postojana, snažna i spremna, i da je postojala politička atmosfera. Dakle, volio bih da smo mi sami, a ne međunarodno pravosuđe, to pitanje rješavali. Da su bili mnogo brži, snažniji i oštriji u kažnjavanu toga da bi se izbjeglo prelijevanje individualne odgovornost na kolektiv, narod.

Naš Pokret je pozdravio presudu Mladiću, presudu donesenu poslije dugo vremena i dešavanja koja su uslovila da čak ni danas ta presuda ili presude ne označavaju nikakav kraj te ratnohuškačke ideologije. Bilo bi dobro pogledati kakve su reakcije svakoga na to. Naša vlast je izbjegla da se jasno odredi prema tome.

A onda vidite da su neki drugi ljudi koji su osuđeni ratne zločine postali predavači na Vojnoj akademiji. Kao čovjeku koji se bavio ljudskim pravima, jasno mi je da onaj koji odsluži kaznu jeste kaznu odslužio, ali postoje toliko mnogo drugih aspekata odgovornosti.

Ponašanje država govori kakav je suštinski odnos. To podstiče suštinski stav naroda o nekim stvarima. Nije dovoljno, usađujem se reći i u drugim državama, u Hrvatskoj prije svih, jasno izraženo i emitovano prema narodu da to što je učinjeno jeste nedopustivo loše, da se mora sankconisati takvo ponašanje kako se ne prelilo na mnogo šire, da je bilo loših i nedopustivih stvari i da današnje države ne mogu opstati naslanjajući se na takvo naslijeđe. To ne može biti naslijeđe na kojem se gradi budućnost ni regiona ni naših država.

 Radiosarajevo.ba: Je li to ukazuje na hipokriziju?

“Tu je jedna licemjerna, dvolična politika, s jedne strane strane se priča ono što međunarodna zajednica želi da čuje, a kako bi bio nastavljen taj lažni odnos u smislu mi kao nešto radimo, a oni nam nešto kao pomažu. A, ustvari, naša društva su sve dalje od ideala koji su nas postakli da krećemo prema EU.

S druge strane se podgrijava ponovo atmosfera koja bi sutra mogla izazvati slične stvari i, ponavljam, neko sebe postavlja gospodarem rata i mira. Ako je sve po mome, u stvarima koje su meni bitne, onda ću ja okrenuti finu stranu.

Ako me pitate o stvarima kao što su sloboda političkog djelovanja, sloboda medija, sloboda izražavanja, korupcija i organizirani kriminal,  nezavisno sudstvo, ako me pitate o tome, začas se pojavi ona druga strana. Dakle, Dr. Jekyll i Mr. Hyde, druga strna. A onda mi kažemo bolje je ne čačkati ništa, daj samo da ne bude rata. To je već toliko jasno. Rekao sam jedini način da se iz tog izađe jeste izlazak na vrh političke scene političkih snaga u našim zemljama koje unutar svojih zemalja i u pogledu saradnje u regionu jesu protiv konflikta.

Daj šta daš, samo da rata ne bude

“Zbog toga se politička snaga o kojoj pričam u svim našim zemljama suočava s ogromnim nedopustivim demokratskim preprekama, napadima, kampanjama, hajkama. Upravo  onog momenta kada ljudi prepoznaju alternativu, tog trenutka prestaje moć ucjenjivača samim sobom. Ako tu alternativu pogazite u korijenu, onda će ljudi reći daj šta daš samo da rata ne bude”.

Faruk Vele (Radiosarajevo.ba)