Kliker.info

Daniel Serwer , ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na John  Univerzitetu ocjenjuje za RSE da su očekivane poruke američke državne sekretarke Hillari Clinton i povjerenice EU za spoljnu politiku Catherine Ashton da normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i nastavak njihovog dijaloga ne znače da Srbija treba da prizna Kosovo. OcJenjuje i da Milorad Dodik i drugi koji ugrožavaju opstanak Bosne i Hercegovine ne treba da se igraju jer Amerika podJelu Bosne ni pod kakvim okolnostima neće dozvoliti. 

RSE: Da li je očekivano to što su i državna sekretarka Clinton i predstavnica EU za spoljnu politiku Ashton pokazale razumijevanje za stav Srbije da neće priznati Kosovo?
 
Serwer: Mislim da pitanje priznanja još dugo neće doći na dnevni red, pa zato i nisam iznenađen što one na tom pitanju nisu instistirale. Međutim, mnoge članice Evropske unije apsolutno su jasno stavile do znanja da neće biti punog članstva Srbije u Evropskoj uniji ako se ne uspostave potpuno normalni diplomatski odnosi između Srbije i Kosova, ali ulazak Srbije u Evropsku uniju udaljen je vjerovatno deset godina, ako ne i više, tako da mislim da je još prerano brinuti o tome. Ono na šta Beograd sada treba da se koncentriše, a to mu je moralo često biti stavljano na znanje u razgovorima iza zatvorenih vrata, jeste da Kosova neće biti podijeljeno. To je konačno, čak i u svoj dokument unijela Evropska komisija. Dakle, to da se neće dozvoliti podjela Kosova jeste najvažnija diplomatska poruka poslata Beogradu. 

RSE: Da, gospođa Clinton je takođe rekla da se granice u Evropi neće mijenjati. Je li to zapravo diplomatski sročena poruka da neće biti diobe Kosova?
 
Serwer: Da, mislim da je to veoma jasna poruka da se granice Kosova neće menjati. Iako neki u Beogradu ne žele da je čuju, to je nedvosmisleno jasna poruka i ne bi trebalo da bude ignorisana. 

RSE: Gospodin Dačić je na brifingu nakon sastanka sa gospođom Clinton i gospođom Ashton rekao da će njegova vlada do kraja svog mandata riješiti otvorena pitanja sa Kosovom i da neće dozvoliti da ta neriješena pitanje ostavi slijedećoj generaciji. Zvuči li to ohrabrujuće, tim pre što nijedna vlada od 2000. godine do sada nešto slično nije obećala i može li čovjek Dačića u ovom pogledu držati za riječ?
 
Serwer: Na Balkanu ništa ne uzimam zdravo za gotovo, ali smatram da je to zaista ohrabrujuće obećanje. Ono nesumnjivo predstavlja radikalan zaokret u odnosu na navike prethodnih vlasti da se problemi gurnu pod tepih i da se koliko god je moguće odlaže donošenje ozbiljnih odluka. Dakle, ova poruka je više nego dobrodošla. 

RSE: Dačić se, međutim, u posljednje vrijeme bio preigrao pričama o podjeli Kosova. To je, kao što je poznato, rezultiralo time da je Evropska komisija u dokument o proširenju unijela sintagmu “teritorijalni integritet Kosova” koji će Srbija morati da poštuje. Mislite li da će to pomoći novoj eliti vlasti u Srbiji da shvati i prihvati da je podjela Kosova definitivno odbačena kao mogućnost?
 
Serwer: Vjerujem da bi to trebalo da pomogne. Oni su godinama govorili Amerikancima – to nam nikad nije saopštila Evropska komisija – naime, to da podjela ne dolazi u obzir. E, sad su to čuli i od Evropske komisije. A i nezavisno od toga, već dugo vremena je sasvim izvjesno da ako samo jedna od 27 država-članica EU kaže da neće prihvatiti Srbiju sve dok bude okupirala sjever Kosova, da joj čak neće odobriti ni datum početka pristupnih pregovora sa EU, to je dovoljno da Srbija bude blokirana. Dakle, Srbiji ne treba konsenzus 27 članica za ovakvu blokadu, dovoljno je da samo jedna od 27 zemalja ne da svoj pristanak. Njemačka je, da podsjetim, već veoma jasno stavila do znanja da neće prihvatiti podjelu Kosova, slično već godinama govore i Velika Britanija, i Švedska, a i mnoge druge zemlje-članice Evropske unije su to isto poručile. To čak važi i za pet država-članica EU koje nisu priznale Kosovo – zato što bi i sa njihovog stanovišta najgori mogući scenario bila podjela Kosova. 

RSE: Sudeći prema prvim refleksima nove srpske vlade, očekujete li od nje više ili manje od onoga što su uradili prethodna vlada i Tadić kad je riječ o politici prema Kosovu? Da li ste bili iznenađeni što se Dačić sastao sa Tačijem, a što je takvu priliku propustio Tadić?

​​Serwer: Bio sam iznenađen u tom smislu što nisam znao da će se taj susret dogoditi kad se dogodio, ali sam zadovoljan što se dogodio. Mislim da i taj susret pokazuje, a to je, u stvari, i poenta, da je najvažnije šta će nova vlast uraditi, a ne šta će izjaviti. Ako su, dakle, spremni da povlače prave poteze, a mislim da je susret sa Tačijem bio korak u dobrom pravcu, onda je to najvažnije. Tim prije je to značajno što je bilo mnogo teže Dačiću da se sastane sa Tačijem i Tačiju sa Dačićem, zato što je doživio mnogo kritike kod kuće zbog tog susreta. Dakle, odgovarajući na vaše pitanje, ja odajem priznanje Dačiću, odnosno, novoj srpskoj vladi što je na taj susret pristala i što je on dobro prošao. 

RSE: Vi podsjećate i na to da će Kosovo dobiti naoružane bezbjednosne snage iduće godine i da će te snage, ukoliko bude postojala opasnost po teritorijalni integritet Kosova koja dolazi iz Srbije, morati da budu naoružane i trenirane kako bi bile pripravne da se suprotstave takvoj opasnosti. Je li to zvanična američka pozicija?
 
Serwer: Ne, nije, to je moj lični stav. Američka pozicija polazi od toga da na Kosovo nije stizalo nikakvo oružje i oni, koliko ja znam, nisu za to da se stvori još jedna armija na Balkanu. Dakle, to je u potpunosti moj lični pogled na stvari. Svaka zemlja koja ima susjeda koji ne priznaje njene granice ima bezbjednosnu pretnju i zato mora da se adekvatno naoruža. Činjenica je, međutim, da, ako bi Kosovo bilo napadnuto od strane Srbije, ono ne bi moglo samo da se odbrani i zato mora da ima dobre odnose sa NATO. Dakle, cijela ova stvar je sama po sebi logična i očigledna. Kao što rekoh, ako imate susjeda sa kojim imate proglem granice, vi morate to imati u vidu kada stvarate svoje oružane snage. 

RSE: Konačno, očekujete li da će put Srbije ka Evropskoj uniji biti ubrzan ili usporen?
 
Serwer: Nemam nikakvu sumnju u pogledu ozbiljnosti namjera moje prijateljice Suzane Grubješić kad je reč o ubrzanju puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, a ona je u aktuelnoj srpskoj vladi zadužena za evrointegracije. Međutim, činjenica je, na žalost, da politički momentum Evropske unije za proširenje, za vreme mandata ove vlade neće biti tako snažan kakav je bio za vrijeme prošle vlade, tako da ne bih bio iznenađen da taj napredak Srbije, koja se suočava sa vrlo dubokim finansijskim problemima, bude u izvjesnoj mjeri usporen. Iskreno, svojim prijateljima u Prištini sam rekao da bi najbolje što bi za sebe mogli da  urade bilo da ubrzaju proces približavanja Evropskoj uniji. Zaista bih volio da vidim takmičenje između Srbije i Kosova ko će prije stići u Evropsku uniju. To bi, po mom mišljenju, bilo najzdravije takmičenje koje bi Beograd i Priština sebi trebalo da organizuju. 

RSE: Gospođa Clinton izjavila je u Bosni i Hercegovini da je apsolutno neprihvatljivo sedamnaest godina od završetka rata dovoditi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne. Da li je ta poruka prije svih bila upućena Miloradu Dodiku?
 
Serwer: Da, poruka je bila upućena gospodinu Dodiku, kao i nekim bosansko-hrvatskim liderima koji konstatnto prijete ugrožavanjem teritorijalnog integriteta Bosne. Svima treba da bude jasno da se ovakav stav Sjedinjenih država neće promijeniti. I ako Dodik nastavi svoju kampanju za nezavisnost Republike Srpske, naići će na veoma, veoma hladan prijem i kod Amerikanaca i kod Evropljana. Kad je u pitanju američka pozicija, ja nemam apsolutno nikakvu dilemu: Amerikanci ni pod kakvim okolnostima neće prihvatiti podjelu Bosne. Nadam se i želim da vjerujem da podjelu Bosne ni Srbija neće prihvatiti jer bi to dovelo do stvaranja islamske republike u centralnoj Bosni, a ne bih rekao da bi tako nešto bilo u interesu Srbije. 

RSE: U kojoj mjeri je Dodikova politička pozicija oslabljena poslije lokalnih izbora u Bosni?
 
Serwer: Jasno je da kada izgubite izbore niste ojačani nego oslabljeni, ali Dodikova pozicija je u Republici Srpskoj još veoma jaka i on tamo, nesumnjivo, još uvek igra veoma važnu ulogu. Ja mislim da bi bilo neosnovano vjerovati da će on brzo otići sa političke scene u Bosni i Hercegovini, naprotiv, verujem da će još dugo biti važan politički akter. Otuda bi on morao da shvati da se rasturanje i podjela Bosne neće dogoditi jer se neće dozvoliti i da će se, ako nastavi kampanju u tom pravcu, suočiti sa ozbiljnim diplomatskim konsekvencama. 

RSE: Tadić je njegovao svoje odnose sa Dodikom, ali Nikolić i Vučić ne gaje dobre odnose sa njim, u dobroj mjeri i zato što je Dodik na izborima podržavao Tadića. Treba li po vašem mišljenju i da nastave u istom pravcu, drugim riječima, da ignorišu Dodika?
 ​​Serwer: Mislim da treba da urade mnogo više nego da samo ignorišu Dodika. Meni se čini da treba da urade ono što je Mesić učinio u pogledu bosanskih Hrvata. On im je nedvosmisleno poručio da je njihova vlada u Sarajevu jer su živjeli, žive i živiće u Bosni. Volio bih da sličnu poruku Nikolić i Vučić pošalju Dodiku. A što se tiče relacija koje ste pomenuli, tačno je da Dodikovi odnosi sa Nikolićem i Vučićem nisu dobri, ali jesu njegovi odnosi sa Dačićem. I ovdje moramo biti vrlo oprezni. Ti odnosi nisu samo političke prirode, nego reflektuju i neke druge dimenzije. Mislim da je veoma važno u tom smislu da se građani Srbije zapitaju i zabrinu zbog tih drugih dimenzija odnosa između njihovih lidera i Dodika, da se, ako hoćete, upitaju zašto je Tadić u toj mjeri podržavao Dodika. Na to pitanje, čini mi se, još nismo čuli odgovor. 

RSE: Pominjete i ne baš zadovoljavajuću ulogu Evropske unije kad je u pitanju Bosna i Hercegovina. U tom kontekstu kažete i da Evropska unija vodi separatne pregovore sa Republikom Srpskom i Federacijom BIH. Da li vas plaši to da bi takav koncept mogao neosjetno da se nametne, zašto ste to uopšte pomenuli?
 
Serwer: To sam pomenuo zato što mislim da je to loša ideja. To se, štaviše, ne nameće samo kao ideja nego i kao praksa. Činjenica je da se Evropska unija u velikoj mjeri separatno bavi Republikom Srpskom. Tu praksu treba da prekine zato što će ona, ako ne bude zaustavljena, dovesti do podjele koju EU želi da izbjegne. Centralna vlada Bosne i Hercegovine je ta koja treba da vodi i implementira sve korake u evrointegracijama zemlje i niko iz Evropske unije neće ništa dobiti ako se bude pregovaralo separatno sa Republikom Srpskom; naprotiv, time se mogu stvoriti veliki problemi.  Branka Trivić (RSE)