Kliker.info

Una­toč re­kor­dnim po­slo­vnim re­zul­ta­ti­ma i naj­ve­ćoj do­bi­ti ko­ja je os­tva­re­na po­sli­je ra­ta, u "Elek­tro­pri­vre­di BiH" na­jav­lju­ju da će po­kre­nu­ti pro­ce­du­ru po­ve­ća­nja ci­je­na stru­je. Sa­da je, na­ime, već iz­vje­sno da će ovo­go­diš­nji ogro­mni pri­ho­di od izvo­za stru­je već u idu­ćoj vje­ro­va­tno bi­ti ni­ži za čak 100 mi­li­ona KM, što će zna­čaj­no uti­ca­ti i na pro­fi­ta­bil­nost kom­pa­ni­je.U raz­go­vo­ru za "San" di­re­ktor "Elek­tro­pri­vre­de BiH" Amer Jer­la­gić objaš­nja­va ve­zu izme­đu pa­da ovih pri­ho­da i zah­tje­va za pro­mje­nu ci­je­ne, obra­zla­že mo­del blok ta­ri­fa či­je uvo­đe­nje će se tra­ži­ti, te na­jav­lju­je tu­žbu pro­tiv Mi­nis­tar­stva vanj­ske trgo­vi­ne i eko­nom­skih odno­sa BiH zbog igno­ri­ra­nja sa­mo­in­ci­ja­ti­vne po­nu­de po­dni­je­te za do­dje­lu kon­ce­si­je za gra­dnju hi­dro­cen­tra­la Ko­zluk i Te­ga­re na ri­je­ci Dri­ni.

Pre­ma po­lu­go­diš­njim iz­vje­šta­ji­ma o po­slo­va­nju "Elektroprivreda ­BiH" naj­pro­fi­ta­bil­ni­ja je kom­pa­ni­ja u BiH. Sa 74 mi­li­ona do­bi­ti, pres­ti­gli ste i BH Te­le­kom. Vje­ru­je­te li da će­te do kra­ja go­di­ne za­drža­ti ove po­slo­vne re­zul­ta­te?

– Mi smo u prvih po­la go­di­ne ima­li izu­ze­tno kva­li­te­tnu hi­dro­lo­šku situaciju, pa je re­ali­za­ci­ja na­šeg ener­get­skog bi­lan­sa bi­la 30 pos­to hi­dro, a 70 pos­to ter­mo ka­pa­ci­te­ti. To je klju­čni pre­du­slov ovih re­zul­ta­ta. To­me je, ta­ko­đer, do­pri­ni­je­la i re­ali­za­ci­ja ci­je­na iz izvo­za stru­je ko­ju smo pos­ti­gli pro­šle go­di­ne ka­da smo 1.760 gi­ga­vat sa­ti pro­da­li po ci­je­ni od 83 eura po me­ga­va­tu. Ako za­drži­mo hi­dro­lo­gi­ju, mo­že­mo po­slo­va­ti ova­ko do­bro do kra­ja go­di­ne, ali ako to­ga ne bu­de, na­ša je že­lja da re­zul­ta­ti os­ta­nu na ovom ni­vou i da za­vrši­mo po­slo­vnu go­di­nu sa oko 80 mi­li­ona do­bi­ti, što bi bio izu­ze­tan re­zul­tat. Mo­ra­mo zna­ti da di­rek­tni po­tro­ša­či, odno­sno in­dus­tri­ja, ima­ju čak 46 pos­to ma­nju po­troš­nju ne­go pro­šle go­di­ne. Sve to će utje­ca­ti na re­zul­ta­te.

Ka­da će bi­ti ra­spi­san ten­der za ovo­go­diš­nje vi­ško­ve stru­je i ko­li­ku ci­je­nu oče­ku­je­te?

– Oče­ku­jem da će­mo ten­der obja­vi­ti u prvoj de­ka­di sep­tem­bra. Ci­je­na je tre­nu­tno na ber­zi u Laj­pci­gu za stru­ju u 2010. go­di­ni 51,1 euro. Ova ci­je­na mo­že ima­ti zna­čajn utje­caj na naš pri­hod u idu­ćoj go­di­ni i sa­mim tim os­tva­re­nje do­bi­ti. Jer pre­ma ovoj ci­je­ni ima­li bi oko 50 mi­li­ona eura ma­nje pri­ho­da.

Da li je upra­vo to klju­čni ra­zlog zbog če­ga pla­ni­ra­te tra­ži­ti od FERK-a po­ve­ća­nje ci­je­ne stru­je?

– Do­bar dio na­ših tro­ško­va u proi­zvo­dnji i dis­tri­bu­ci­ji ne mo­že se po­dmi­ri­ti iz pos­to­je­će ta­ri­fe. Sve ovo vri­je­me dok smo ima­li do­bar izvoz, mi smo tim kom­pen­zi­ra­li pro­blem nis­ke ta­ri­fe. Mi bi već idu­ćeg mje­se­ca tre­ba­li ima­ti raz­go­vo­re sa FERK-om, pa da vi­di­mo šta će­mo tra­ži­ti kod even­tu­al­ne ko­re­kci­je ci­je­na. Kod ta­ri­fi­ra­nja je bi­tno zna­ti da mi da­nas ima­mo dvos­tru­ko jef­ti­ni­ju ci­je­nu za do­ma­ćin­stva ne­go za pra­vna li­ca, po­put ma­lih pre­du­ze­ća, trgo­vi­na, iako je na­ma is­ti tro­šak da im tu ener­gi­ju do­pre­mi­mo.

Zna­či li to da će do­ma­ćin­stva po­dni­je­ti ve­ći te­ret pos­ku­plje­nja stru­je?

– Mi ne že­li­mo udar na stan­dard gra­đa­na i za­to se za­la­že­mo za mo­del blok ta­ri­fe. To zna­či da bi do odre­đe­ne gra­ni­ce po­troš­nje stru­ja bi­la jef­ti­na, a ko po­tro­ši vi­še od to­ga, pla­ćao bi vi­šu ci­je­nu. Sa tim mi­sli­mo da mo­že­mo za­šti­ti na­ju­gro­že­ni­je.

Jes­te li ra­zo­ča­ra­ni šu­tnjom Vi­je­ća mi­nis­ta­ra BiH na­kon što je pro­šlo već po­la go­di­ne od po­dno­še­nja sa­mo­in­ci­ja­ti­vne po­nu­de "Elektroprivrede BiH" za do­dje­lu kon­ce­si­je za gra­dnju hi­dro­cen­tra­la Ko­zluk i Te­ga­re na Dri­ni?

– Ra­zo­ča­ran sam pri­je sve­ga odno­som Mi­nis­tar­stva vanj­ske trgo­vi­ne i eko­nom­skih odno­sa, ko­je bi tre­ba­lo od­go­vo­ri­ti na ovu po­nu­du i po­kre­nu­ti pro­ce­du­re. Ako ne bu­de dru­gog na­či­na, mi smo spre­mni po­dni­je­ti i tu­žbu zbog ova­kvog odno­sa. U Mi­nis­tar­stvu tvrde da ni­su na­dle­žni, a mi sma­tra­mo da je to nji­ho­va is­klju­či­va na­dle­žnost jer je ri­ječ o drža­vnoj gra­ni­ci. Čekat će­mo na od­go­vor još ma­lo, a on­da smo spre­mni po­dni­je­ti i tu­žbu.

Ka­da će ru­da­ri vi­dje­ti prve efe­kte uje­di­nje­nja u po­gle­du hu­ma­ni­za­ci­je ra­da i ras­ta pla­ća?

– Mi sa­da pri­pre­ma­mo no­vi tro­go­diš­nji plan in­ves­ti­ra­nja u ru­dni­ke. Pla­ni­ra­mo ne­ko­li­ko vrsta ula­ga­nja u ru­dni­ke. Že­li­mo po­mo­ći ru­dni­ci­ma ko­ji su u te­škom sta­nju, ali s dru­ge stra­ne že­li­mo po­mo­ći i onim ko­ji mo­gu da­ti bo­lje re­zul­ta­te. Si­gur­no je da će­mo u Bre­zi ići u na­bav­ku ši­ro­kog če­la, u Ze­ni­ci tre­ba­ju ne­ki ele­men­ti za pri­pre­mu ja­ma, za Ka­kanj tre­ba­ju dam­pe­ri… Po­ku­šat će­mo ići is­to­vre­me­no sa svim ovim. Kad su pla­će u pi­ta­nju, to će za­vi­si­ti i od pro­na­la­že­nja unu­traš­njih re­zer­vi i sma­nje­nja tro­ško­va kod na­bav­ki, ali vje­ru­jem da će­mo to us­pje­ti pos­ti­ći.

Stra­hu­je­te li da bi Kon­ku­ren­cij­sko vi­je­će BiH mo­glo za­bra­ni­ti for­mi­ra­nje kon­cer­na či­me bi pri­pa­ja­nje ru­dni­ka pro­pa­lo?

– Mi­slim da mi ni­smo sa ovim po­re­me­ti­li kon­ku­ren­ci­ju jer su mi­mo kon­cer­na os­ta­li ru­dni­ci u Ba­no­vi­ći­ma, Ka­men­grad, Uglje­vik, Gac­ko, Sta­na­ri i sma­tram da pos­to­je zna­čaj­ne ko­li­či­ne uglja u kom­pa­ni­ja­ma ko­je ni­su u sas­ta­vu kon­cer­na. Zna­li smo za taj ri­zik kad smo kre­nu­li u pro­ces pri­pa­ja­nja, ali sma­tram da ovim ni­je stvo­ren mo­no­pol i na­dam se da će ta­kvu odlu­ku do­ni­je­ti i Kon­ku­ren­cij­sko vi­je­će.

Da li je u "Elektroprivredi ­BiH" ispo­što­van Za­kon o pla­ća­ma di­re­kto­ra u ja­vnom se­kto­ru i ka­ko ko­men­ti­ra­te na­ja­ve Vla­de FBiH da će pla­će u upra­va­ma ja­vnih pre­du­ze­ća bi­ti do­da­tno ogra­ni­če­ne?

– Za­kon smo pro­ve­li u po­tpu­nos­ti i spus­ti­li pla­te ka­ko je to pro­pi­sano. Što se ti­če do­da­tnih kre­sa­nja, to za­vi­si od to­ga šta že­li­mo da pos­ti­gne­mo. Ako je cilj ura­vni­lov­ka, on­da je to put. Ako stva­ra­mo kon­cern od 16.000 ra­dni­ka, sa pri­ho­dom od 1,6 mi­li­jar­di KM, on­da je bes­pre­dme­tno da go­vo­ri­mo o ne­kom no­vom kre­sa­nju pla­ća. Mo­ra se zna­ti da sva ja­vna pre­du­ze­ća ni­su is­ta i ne mo­gu bi­ti is­ti ar­ši­ni za sve. Mo­ra se va­lo­ri­zi­ra­ti či­nje­ni­ca da će­mo mi u ovom no­vom kon­cer­nu ima­ti ne­vje­ro­va­tnu od­go­vor­nost i mo­ra se vo­di­ti ra­ču­na oko ran­gi­ra­nja ja­vnih pre­du­ze­ća.    Ad. Mujanović (San)