Ne vjerujem da Srbija uopšte želi da joj Ganić bude izručen, jer bi se u tom slučaju pokazalo koliko su tanki dokazi da je Ganić naredio napad na konvoj JNA i stoga bi veoma teško bio osuđen. Srbija je nastojala da Ganić bude uhapšen u Velikoj Britaniji kako bi se skrenula pažnja sa drugih pitanja, kaže za Radio Slobodna Evropa profesor istočnoevropske politike i međunarodnih odnosa na Univezitetu u Kentu u Velikoj Britaniji Florian Biber (Bieber).On smatra da BiH nije na ivici raspada, ali će i dalje biti nefunkcionalna.
RSE: Hapšenje Ejupa Ganića a naročito njegovo zadržavanje bez mogućnosti da nekoliko dana kontaktira advokate, mnoge je iznenadilo. Mnogi se pitaju šta je u pozadini takvog stava britanskih vlasti.
Biber: Ja sam takođe iznenađen da je Ganić uhapšen i da je toliko dugo u pritvoru. To me podsjeća na hapšenje Agima Čekua i ostalih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova u Sloveniji, Bugarskoj protiv kojih je postojala međunarodna poternica. Međutim, oni su bili oslobođeni uglavnom već posijle nekoliko sati. Nemam objašenje zašto je Ganić toliko dugo u pritvoru, osim da možda Velika Britanija ne razume baš najbolje o kakvom se slučaju radi.Tajming je takođe malo neobičan jer je u međuvremenu Radovan Karadžić izlagao svoju odbranu u Hagu.Što se tiče istrage koju je Srbija pokrenula za događaje u Dobrovoljačkoj ulici 1992, ona je u velikoj mjeri politički motivisana. Naravno, Beograd će pokušati da ukaže sada na pravne momente da je Ganić rođen u Sandžaku, zatim da su neki od stradalih pripadnika JNA državljani Srbije kao i da vlasti u Sarajevu nisu takoreći ništa preduzele da istraže pomenuti zločin.
RSE: Ima mišljenja i da Srbija ovim potezom na neki način želi da razvodni nezadovoljstvo i odobrovolji one snage u Srbiji koje se protive donošenju rezolucije o osudi masakra u Srebrenici.
Biber: Da, rezolucija u Skupštini Srbije, suđenje Karadžiću – sve to ukazuje na politički kontekst u kome se desio slučaj Ganić. Iskreno govoreći, ja ne vjerujem da Srbija uopšte želi da joj Ganić bude izručen. Jer, u tom slučaju bi se pokazalo koliko su tanki dokazi da je Ganić naredio napad na konvoj JNA i stoga bi veoma teško bio osuđen. Mislim da bi bilo veoma uznemirujuće po tužilaštvo i sud Srbije ukoliko bi morali da oslobode Ganića. Time bi se razvejao mit, u situacijama kada Haški tribunal donosi oslobađajuće presude protiv nesrba, da samo sudi Srbima.Ako bi Ganić, pak, bio osuđen u Beogradu bez ubjedljivih dokaza, to bi dodatno pogoršalo odnose Srbije sa Bosnom i Hercegovinom kao i sa Zapadom, zbog kršenja principa pravičnog suđenja. Dakle, Srbija želi da Ganić bude uhapšen u Velikoj Britaniji kako bi se skrenula pažnja sa drugih pitanja, ali sumnjam da želi da bude izručen u Beograd.
RSE: Mogu se razumketi motivi Beograda, ali kako objašnjavate poziciju Velike Britanije. Da li je riječ samo o pravnoj proceduri Metropoliten policije u Londonu, ili je takođe riječ o političkim motivima, kako je kazao za RSE Robin Haris, savjetnik bivše britanske
premijerke Tačer.
Biber: Sasvim je moguće. Mnogi potezi britanskih vlasti u ovom slučaju su iznenađujući, kao što je onemogućavanje ambasadoru BiH u Londonu nekoliko dana da se sretne sa Ganićem. Ne znam šta bi mogli da budu motivi Velike Britanije u konkretnom slučaju, ali svakom slučaju ne mogu se objasniti samo birokratskom procedurom. Naravno, to ne mora biti usmjereno prema Bosni niti da se uopšte odnosi na slučaj Ganić, već generalno na formulisanje politike da li hapsiti optužene za ratne zločine u drugim državama koji se nađu na teritoriji Velike Britanije. To je pitanje bilo aktuelno nedavno i prilikom boravka bivše izraelske premijerke Cipni Livni (koju Palestinci optužuju za ratne zločine). U tom smislu se može govoriti i o političkoj dimenziji.
RSE: Kakve to može imati posjledice po odnose između Srbije i BiH koji su opterećeni mnogim nerješenim pitanjima. Ambasador BiH je nakon tri godine tek ove sedmice dobio agreman u Beogradu, zatim pomenuto pitanje rezolucije o Srebrenici. Istovremeno, Republika Srpska namjerava da održi referendum. BiH je nefunkcionalna država i po mnogim mišljenjima na ivici raspada, a Zapad nema efikasnu strategiju što potvrđuje i neuspeh „Butmirskog procesa“.
Biber: Slažem se da su odnosi između Srbije i BiH na veoma niskom nivou. Međutim, ironija je da je hapšenje Ganića uništilo mnogo toga u međuvremenu pozitivno učinjenog. Kao što ste pomenuli, konačno je pronađeno rješenje za ambasadora u čemu je posredovala Turska. Zatim, nedavno potpisani sporazum između dvije zemlje, uključujući i Hrvatsku, o izručenju osuđenih za ratne zločine. Ne treba potcenjivati i nekoliko izjava Borisa Tadića u kojima je podržao teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, a što se tumačilo i kao pokušaj da se obuzda radikalna Dodikova retorika o referendumu. Svi ovi pozitivni, na prvi pogled, mali potezi, možda neće biti ugroženi hapšenjem Granića, ali situacija nije ohrabrujuća. Naravno, tu je i ozbiljan problem nedostatka strategije međunarodne zajednice, što se može videti i po neuspehu Butmirskog procesa zbog katastrofalnog načina na koji je vođen.Imajući u vidu predstojeće izbore niko nije zainteresovan za pragmatičnu i kompromisnu politiku. Političari u BiH teže da dobiju glasove na uobičajen način. To se može vidjeti i po reakcijama na hapšenje Ganića. I Dodik kao i bošnjački političari koriste ovaj, ali i druge slučajeve za raspirivanje strasti. Ja nisam optimista kada je riječ o sadašnjem status kvo u Bosni, ali mislim da ona nije na ivici raspada. No, i dalje će biti nefunkcionalna. Nadam se da će nakon izbora biti mogućnosti da se razgovara i riješavaju neki od pomenutih problema. To će u mnogo čemu zavisiti i od sposobnosti Evropske unije da razvije koherentnu i efikasnu strategiju prema Bosni koju nema već godinama. Nedavna posjeta ministarke inostranih poslova Evropske Unije Ketlin Ešton Bosni može da u tom smislu bude ohrabrujuća.
RSE: Kao što znate, Vlada Kosova i Piter Fejt nedavno su lansirali strategiju reintegracije severnog dela čemu se lokalni Srbi uz podršku Beograda žestoko protive. Neki smatraju da bi razmena severnog dela Kosova za Preševsku dolinu bio mogući izlaz iz ovog ćorsokaka. Istovremeno, i političari u Republici Srpskoj koriste pitanje Kosova da bi poduprili svoje zahteve.
Biber: Dodik ima oportunistički pristup. On je pomenuo pitanje položaja Srba u BiH i nakon referenduma u Crnoj Gori. Dakle, Dodik će nastaviti svoju retoriku bez obzira šta se dešava na Kosovu. Međutim, zbivanja na Kosovu mogu da ojačaju njegovu poziciju, što predstavlja rizik. Kada je riječ o razmjeni teritorija, to je u potpunosti neizvjesno barem dok Međunarodni sud pravde ne donese odluku. Tada će se znati ko će imati kakve „karte“ u rukama.Mislim da će u narednih nekoliko godina predstavnici Srbije i Kosova morati da razgovaraju o rješenju koje će oboma omogućiti ulazak u Evropsku uniju. Srbija ne može postati članica Unije ako zadrži neprijateljsku i destruktivnu politiku prema Kosovu. Moguće je zamisliti da bi u tim razgovorima, Beograd postavio pitanje podjele Kosova, ali bi Priština mogla da odgovori „ako želite severno Kosovo, onda Preševo i Bujanovac treba da se priključe Kosovu“. Mislim da bi se Srbija teško odrekla te dvije opštine. Dakle, ne vidim mnogo mogućnosti za napredak u doglednoj budućnosti. Istovremeno, bez obzira na retoriku Vuka Jeremića, vlasti u Srbiji povlače i neke pragmatične poteze, koji nisu previše vidljivi, kao što je ukidanje dvostrukih plata za Srbe na Kosovu, a što bi trebalo da oslabi poziciju radikalnih lokalnih srpskih lidera u severnoj Mitrovici. To znači da ako se vrši snažan pritisak na radikalne srpske vođe, oni samo mogu da profitiraju od toga. U interesu stabilnosti bolje je imati strpljiviji pristup tako da ekonomski interesi podriju poziciju tvrde srpske struje na sjeveru Kosova a što bi olakšalo pronalaženje kompromisnog riješenja. Dragan Štavljanin (Radio Slobodna Evropa)
Komentari