Kliker.info

Gor­dan Iro­vić, Ivan Ćur­ko­vić, En­ver Ma­rić, Re­fik Muf­tić, Ri­zah Me­ško­vić, Fa­hru­din Ome­ro­vić, Slo­bo­dan Ja­njuš, Mi­lo­rad Đur­ko­vić.., sa­mo su ne­ki od pro­slav­lje­nih bh. gol­ma­na. Iako su ne­ki od spo­me­nu­tih u svo­je vri­je­me slo­vi­li kao po­naj­bo­lji "por­ti­ri" u Evro­pi, ni­ti je­dan ni­je imao šan­su i sre­ću da bra­ni u En­gles­koj. Tu pri­vi­le­gi­ju da­nas ima Asmir Be­go­vić, "je­di­ni­ca" Por­tsmu­ta. Be­go­vić je ras­tao u Tre­bi­nju, gdje je ži­vio sa bra­tom i ro­di­te­lji­ma. Dje­tinj­stvo je na­glo pre­ki­nu­to, ra­tne stra­ho­te su nje­gov ži­vot us­mje­ri­le da­le­ko od ro­dne ku­će. Da­nas je je­dan od naj­mla­đih gol­ma­na u na­ja­čoj li­gi na svi­je­tu.Be­go­vić je u in­ter­vjuu za naš list pri­čao o svo­jim po­čet­ci­ma, o ro­dbi­ni u BiH, ži­vo­tu u Ka­na­di, o igno­ri­sa­nju lju­di iz NS BiH…

Mo­že­te li se pred­sta­vi­ti bh. lju­bi­te­lji­ma fu­dba­la?

– Ro­đen sam 20. ju­na 1987. go­di­ne u Tre­bi­nju. Imao sam ne­pu­nih pet go­di­na ka­da sam sa ro­di­te­lji­ma na­pus­tio ro­dnu ku­ću. Bi­li smo ne­ko vri­je­me u Sto­cu, po­tom pro­du­ži­li kod ro­dbi­ne u Nje­ma­čku. Ži­vje­li smo se­dam go­di­na u Haj­bru­nu, po­tom oti­šli za Edmon­ton u Ka­na­du. Mo­ji ro­di­te­lji, maj­ka Aj­ni­ja i otac Amir, te dva bra­ta, mla­đi De­ni i sta­ri­ji Anel, ži­ve sa ro­di­te­lji­ma u Nje­ma­čkoj, a ja sam ov­dje u Por­tsmu­tu – pri­ča za "San" Asmir Be­go­vić.

Za prvi tim u zva­ni­čnim uta­kmi­ca­ma de­bi­ti­ra­li ste po­bje­dom pro­tiv San­der­len­da. Ka­kav je to osje­ćaj?

– Te­ško mi je to opi­sa­ti, iako ot­ka­ko znam za se­be sa­njam da bra­nim na ve­li­kim sta­di­oni­ma i ve­li­ke uta­kmi­ce. Eto, me­ni se to os­tva­ri­lo. Dva, tri sa­ta pri­je uta­kmi­ce, tre­ner mi je re­kao da ću po­če­ti uta­kmi­cu. Do­du­še, pre­do­sje­tio sam dan pri­je uta­kmi­ce da bih mo­gao na gol, jer je prvi gol­man Dej­vdi Džej­ms bio po­vri­je­đen.

Da li je bi­lo pri­mje­dbi i čes­tit­ki na­kon de­bi­ja?

– Svi u klu­bu su za­do­vo­ljni, a ja naj­sre­tni­ji… Do­bio sam bez­broj čes­tit­ki, sms po­ru­ka, pi­sa­ma iz svih kra­je­va svi­je­ta. Naj­vi­še iz BiH, ali i Ka­na­de, Nje­ma­čke… Po­se­bno su me obra­do­va­le čes­tit­ke mo­je ro­dbi­ne i pri­ja­te­lja iz Tre­bi­nja, Sto­ca, Sa­ra­je­va…

Su­de­ći po od­bra­na­ma na uta­kmi­ci, kao da ste je­dva če­ka­li de­bi?

– Ta­čno je da sam sil­no če­kao šan­su. Ni­je bi­lo one tre­me, da se tre­sem od stra­ha. To je je­dan fi­ni osje­ćaj kad znaš da nas­tu­paš u en­gles­koj li­gi, ali i od­go­vor­nost jer sam za­mi­je­nio Džej­msa.

Ka­že­te, da ste do­bi­li čes­tit­ke sa svih stra­na… Da li i iz NS BiH?

– Ni­je, izne­na­di­lo bi me da me ne­ko na­zvao…

Vi ima­te bh., ali i ka­nad­ski pa­soš?

– Ta­ko je, ja sam srcem i du­šom Bo­sa­nac i Her­ce­go­vac, ali imam ka­nad­ski pa­soš, jer sam pro­šao sve mla­đe se­le­kci­je Ka­na­de. U Ka­na­di ra­ču­na­ju na me­ne na du­ži rok, že­le me u naj­bo­ljoj re­pre­zen­ta­ci­ji.

A, vi?

– Ja sam sil­no že­lio bra­ni­ti za re­pre­zen­ta­ci­ju svo­je ze­mlje. Za svo­ju BiH, ali me ni­kad ni­ko iz NS BiH ni­je zvao. Ne znam za­što.

Ni­šta no­vo ka­da je NSBiH u pi­ta­nju. Oni mi­sle sa­mo na fo­te­lje, pu­tu­ju i lum­pu­ju po svi­je­tu, a bh. ta­len­ti igra­ju za dru­ge se­le­kci­je…

– Me­ni je žao, jer ja još uvi­jek že­lim igra­ti za BiH.

Ov­dje, u BiH se pri­ča da je to ne­mo­gu­će, zbog pra­vil­ni­ka FI­FA-e, a ni Ka­na­da vas ne bi tek ta­ko pus­ti­la?

– Mi­slim da je još uvi­jek mo­gu­će. Mo­že se sre­di­ti pre­ko FI­FA-e. Na­ra­vno, tre­bao je ne­ko zva­ti iz Sa­ve­za da po­pri­ča­mo o sve­mu. Ni­je do me­ne, mo­gli su i ra­ni­je to na­pra­vi­ti… Vo­lio bih da me na­zvao se­le­ktor Mi­ro­slav Bla­že­vić, kad već ni­su zva­li ra­ni­ji se­le­kto­ri…

Po­zna­je­te Ći­ru Bla­že­vi­ća?

– Li­čno ga ni­sam upo­znao, ali znam ko je i ka­kav je struč­njak. Ipak, on ima ve­li­ko is­kus­tvo, os­tva­rio je ve­li­ki us­pjeh sa "ma­lom" Hrvat­skom na SP u Fran­cus­koj. I moj pri­ja­telj i sai­grač Ni­ko Kranj­čar mi pri­ča sve naj­bo­lje o Ći­ri. Vo­lio bih po­pri­ča­ti sa njim, po­go­to­vo ako ne­ma te­hni­čkih sme­tnji da bra­nim za BiH.

Zna­te li ne­kog od bh. re­pre­zen­ta­ti­va­ca?

– Znam sve ova­ko iz me­di­ja, pra­te­ći li­ge gdje igra­ju. Dra­go mi je što BiH ima igra­če, ka­kvi su; Mi­si­mo­vić, Dže­ko, Ibi­še­vi­ća, Sa­li­ho­vić, Pja­nić…

Ko­ju ste uta­kmi­cu bh. re­pre­zen­ta­ci­je gle­da­li?

– Mi­slim da je bi­lo pro­tiv Bel­gi­je, ali pri­je tri go­di­ne. Ta­da smo po­bi­je­di­li. Znam da je bio ma­li sta­di­on i pa­kle­na atmo­sfe­ra. Bi­la je to ne­ka dru­ga re­pre­zen­ta­ci­ja. I ta­da i sad sam odu­šev­ljen na­šim na­vi­ja­či­ma. Ve­li­ka je stvar za re­pre­zen­ta­ci­ju ka­da ima na­vi­ja­če, kao što su na­ši.

Pla­ni­ra­te li sko­ri­ji do­la­zak u BiH?

– Na­ža­lost, ne vje­ru­jem da ću mo­ći ovog lje­ta. Pa­uza ni­je du­ga, a že­lim po­sje­ti­ti svo­je u Nje­ma­čkoj, Ka­na­di i dru­gim ze­mlja­ma. Mo­gu­će da "sko­knem" na ko­ji dan u Tre­bi­nje. Bio sam pro­šle go­di­ne na odmo­ru kod svo­jih, ta­da sam po­sje­tio ro­dbi­nu u Sa­ra­je­vu. Vra­tio sam se sre­tan i pu­nih plu­ća, jer me Sa­ra­je­vo odu­še­vi­lo. Bio sam na sta­di­onu Ko­še­vu, sli­kao se, še­tao Baš­čar­ši­jom, jeo će­va­pe… Ne znam ta­čno dio gra­da, gdje su mo­ji, ali znam da je bli­zu aero­dro­ma. Me­ni je sva­ki tre­nu­tak u Sa­ra­je­vu bi­lo uži­va­nje, ta­ko da se ra­du­jem no­vom do­las­ku – izja­vio je za "San" Asmir Be­go­vić, gol­man­ska zvi­jez­da u En­gles­koj.

Na­ža­lost, ne­bri­gom Sa­ve­za i lju­di ko­ji go­di­na­ma vla­da­ju bh. no­go­me­tom i pu­ne vlas­ti­te dže­po­ve, go­di­na­ma tje­ra­ju na­še no­go­me­tne dra­gu­lje u dru­ge se­le­kci­je. Na­kon što smo iz­gu­bi­li Zla­ta­na Ibra­hi­mo­vi­ća, Ha­ri­sa Me­du­nja­ni­na, Mus­ta­fu Ku­ču­ko­vi­ća, El­di­na Ja­ku­po­vi­ća, Be­go­vić pos­ta­je sa­mo "sta­tis­ti­ka".

Ka­ko sa­ra­đu­ješ sa Džej­msom?

– Me­ni se uka­za­la ve­li­ka čast što bra­nim u klu­bu u ko­jem je i Dej­vid, ve­li­ko gol­man­sko ime. Sre­tan sam što mo­gu od nje­ga uči­ti, upi­jam sva­ki nje­gov po­tez. On mi sa­vje­ti­ma dos­ta po­ma­že. Ina­če, od gol­ma­na, naj­vi­še sam se di­vio Oli­ve­ru Ka­nu, jer sam ga gle­dao čes­to dok sam ži­vio u Nje­ma­čkoj. Od sa­daš­njih, osim Džej­msa izu­ze­tno ci­je­nim Čeha – ot­kri­va Be­go­vić.

Brat Anel na­pa­dač

Asmi­rov otac Amir, osam­de­se­tih je go­di­na bra­nio u dru­go­li­ga­škom Le­ota­ru. U to je vri­je­me bio je­dan od naj­bo­ljih gol­ma­na u tom ran­gu. Asmir je po­vu­kao gol­man­ske ge­ne od oca.

– On me odveo na te­ren, on mi je otac, uči­telj, tre­ner, sa­vje­tnik, pri­ja­telj… I mo­ja dva mla­đa bra­ta su kre­nu­li mo­jim sto­pa­ma. De­ni že­li bi­ti gol­man, a sta­ri­ji (18) Anel je na­pa­dač. Tre­ni­ra­ju u Nje­ma­čkoj i ra­du­ju se sva­kom mom us­pje­hu. Na­dam se da će ba­rem oni, ako ne mo­gu ja, bra­ni­ti za BiH – pri­že­ljku­je Asmir.  (Kliker.info-San)