hamburger-icon

Kliker.info

Aleksandar Popov: Uz Tursku se lako parira Dodiku i Rusima

Aleksandar Popov: Uz Tursku se lako parira Dodiku i Rusima

Oktobar 07
16:00 2019

U iščekivanju još jedne trilaterale na relaciji Turska – Srbija – Bosna i Hercegovina, nameće se pitanje o efektima ovih susreta koji se održavaju godinama unazad. Učesnici su listom saglasni da su povezivanje i ekonomska saradnja nužnost prosperiteta i regiona i pojedinačnih ekonomija, ali se vrlo često od prikladnih govora ne ide dalje.

Najslikovitiji je primer autoputa Beograd – Sarajevo koji po dužini dogovaranja (o realizaciji je rano da govorimo) podseća na Skadar na Bojani, a po realizaciji preti da ostane čardak ni na nebu ni na zemlji. Jer, Srbija otvara krajem avgusta gradilište na deonici Sremska Rača – Kuzmin dok se u BiH i dalje pregovara. Potežući, budući da je u pitanju istorijski projekat, najstariji i najžešći balkanski argument – nacionalizam.

Ili je možda sve rečeno tek laički utisak prosečnog posmatrača? Odgovor tražimo od Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, koga na početku razgovora pitamo da nam sumira benefite dosadašnjih trilaterala.

– Sastanci na nivou trilaterale su u početku, za vreme predsednikovanja Abdullaha Güla u Turskoj i Borisa Tadića u Srbiji, bili u funkciji pospešivanja dijaloga između Beograda i Sarajeva, mada ja nikada nisam mogao da razumem zašto nam je potreban posrednik u razgovoru sa našim susedima.

Varničenja

Dolaskom na čelo Turske, Erdogan je pokazao daleko veće ambicije, pa se Turska pojavila kao zaštitnik interesa svih muslimana u regionu i posrednik između Beograda i Prištine, ali i Beograda sa sandžačkim muslimanima, odnosno Bošnjacima. Istovremeno, to svoje prisustvo je cementirala i ekonomskim interesima zemalja u regionu – u ovom slučaju Srbije i BiH. Ako govorimo o benefitima za BiH od njihovog prisustva, stiče se utisak da ga za sada najviše ima Bakir Izetbegović i njegova stranka, koja na taj način parira Dodiku i pokroviteljstvu Rusije nad Republikom Srpskom.

Inače, i uz Erdoganovo posredovanje mi i dalje imamo zategnute odnose na relaciji Beograd – Sarajevo, kao i Bošnjaka i Srba u samoj Bosni i Hercegovini. Što se tiče ekonomskih benefita za BiH, uz dosadašnje investicije i povoljne kredite koje je Turska preko svoje banke davala pojedinim privrednim subjektima, postoji i obećanje Udruženja nezavisnih industrijalaca i preduzetnika Turske (MUSIAD) da će u ovu zemlju dovesti 1.000 turskih investitora. Tu je, naravno, i dogovor o izgradnji autoputa Beograd – Sarajevo.

Pomenuli ste autoput. Je li konačni dogovor jedino što valja očekivati od susreta trojke ili se s pravom možemo nadati otopljavanju odnosa na relaciji Beograd – Sarajevo?

– Na političkom planu trilaterala bi mogla doprineti smirivanju tenzija na relaciji Sarajevo – Beograd, kao i Sarajevo – Banja Luka nakon nedavnog usvajanja Deklaracije SDA, kojom se predviđa promena Dejtonskog ustava BiH u pravcu stvaranja unitarne države. Međutim, dosadašnje iskustvo sa ovim susretima pokazuje da ova relaksacija odnosa kratko traje, jer ubrzo dolazi do novih varničenja bilo zbog Dodikovih separatističkih izjava ili poteza i izjava Izetbegovića koje idu u pravcu ukidanja entiteta i stvaranja unitarne države. Nesavršenost dejtonskog ustrojstva BiH daje priliku da ovakvim političkim marketingom oni učvršćuju svoju poziciju kod sopstvenog biračkog tela, dok štete stabilnosti i BiH i regiona u celini. Ekonomski efekti bi mogli biti značajni ukoliko bi se realizovala izgradnja autoputa Beograd – Sarajevo i unapredila privredna saradnja između Srbije i BiH, posebno kroz ukidanje necarinskih barijera za slobodan protok roba.

U Srbiji je isti autoput kolokvijalno nazvan Erdoganov koridor. Zašto je Turska zainteresovana toliko za izgradnju ovog autoputa i šta objašnjava činjenicu da se u Srbiji gradi, a u BiH još raspravlja?

– Turska ima dvostruki interes za ovaj autoput. Jedan je da i na taj način bude prisutnija u delu regiona koji smatra svojom interesnom zonom, a drugi je da se bolje poveže sa Evropom. To što su radovi u Srbiji već u početnoj fazi, dok u BiH nisu, može se tumačiti dvojako. Naime, osim ovog autoputa, Turska će u Srbiju investirati i u rekonstrukciju puta Novi Pazar – Tutin.

S druge strane, do sada je sa turskim izvođačem Memorandum o razumevanju potpisala samo Republika Srpska za deo autoputa koji prolazi kroz njenu teritoriju, dok se mora napraviti formalni sporazum iza kojeg stoji BiH kao država, za celinu autoputa koji prolazi kroz ovu državu.

Zanimljivo je da je ista Turska, koja se neretko predstavlja kao zaštitnik Bošnjaka i pokrovitelj Bosne i Hercegovine, mnogo više uložila u Srbiju nego u BiH. Zašto?

– Srbija je Turskoj važan partner jer je za nju, kao i za Kinu, ona most prema drugim zemljama u regionu, pa i Evropi. Ujedno, Srbija je najveće tržište regiona, pa je sa tog stanovišta ekonomski opravdano da najviše investicija odlazi u Srbiju. Uostalom, i na primeru Rusije i njenog uticaja u Srbiji se čita jasan ekonomski interes.

Konačno, osvrnimo se na političke benefite. Šta želi Erdogan kada poziva na obnavljanje trilaterale i sa Hrvatskom?

– Moram poći od šire slike pre nego što vam konkretno odgovorim. Naime, otkako je zbog njenih unutrašnjih problema oslabilo prisustvo Evropske unije u regionu, prazan prostor su počele da popunjavaju velike sile poput Amerike, Rusije i Kine, kao i Turske.

Kineska priča

U svemu ovome su pomešani politički i ekonomski interesi. Kad je reč o Rusiji i Americi, ovde je počelo klasično nadmetanje i borba za interesne zone kao u vreme hladnog rata, dok Kina gradi svoju širu ekonomsku priču koja se zove Pojasni put. Kada je reč o Turskoj, njeno prisustvo je odraz želje da, kao nekadašnja imperija, ostane na neki način prisutna na prostorima koje je u ona vremena držala pod svojom vlašću.

Slična stvar se dešava i sa Mađarskom, kao delom nekadašnje Austro-Ugarske koja je omogućila dobijanje dvojnog državljanstva ne samo Mađarima u Bačkoj nego i Srbima čiji su preci živeli u Bačkoj, kao delu Austro-Ugarske monarhije. Što se konkretnog pitanja tiče, Erdoganove namere su jasne – on želi da proširi svoju ulogu medijatora, a samim tim i uticaj u regionu.

Jelena Aleksić (Oslobođenje)

Podijeli

Komentari

Još nema komentara

Komentariši

Napiši komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.
Obavezna polja su označena *