Kliker.info

Rat u Ukrajini dramatično je promijenio geostratešku sliku Europe, njen bezbjednosni okvir i sva pravila na kojima počiva europski poredak. To je istovremeno bio i jak udar za Balkan, a sva neriješena pitanja koja su bila manje-više zamrznuta odjedanput su silovito otvorena zbog ambicije Srbije da u tom poremećenom kontekstu eventualno realizuje svoje ciljeve prije svega “srpski svet” koji je zapravo kao koncept identičan “ruskom svetu” i po metodologiji i po aspiracijama, kazala je predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko u emisiji “Aritmija” na Gradskoj RTV, autorke Tamare Nikčević.

“U februaru kad je počela takozvana intervencija, odnosno agresija između Moskve i Beograda postojala je neka sinhronizacija. Samo da podsetim na razgovor Dodika sa Lavrovom upravo tada koji se odnosio, kako je on rekao, na implementaciju nečega o čemu su se dogovorili u Moskvi u decembru kada je Dodik bio tamo u poseti. Po mom dubokom osećaju, nemam nikakvih dokaza za to, ali se očekivalo da će Rusija biti uspešna u toj operaciji od svega nekoliko dana što bi eventualno stvorilo kontekst i da Dodik proglasi nezavisnost Republike Srpske”, podsjetila je Biserko.

Druga kritična tačka na Zapadnom Balkanu je Crna Gora koja je, naglašava, ispod radara posljednjih dvije godine, odnosno nakon litija koje je stavljaju u vrlo nepovoljan položaj i poništavaju sva njena dostignuća iako ih je čak i Europska unija priznavala i vrlo često pominjala Crnu Goru kao prvu zemlju za članstvo u EU.

“Tako reći Crna Gora je bila pred vratima EU do pre dve godine. To je urušeno idejom da se dokaže da Crna Gora nije sposobna da bude nezavisna zemlja. Narušeni su njeni ekonomski projekti, obesmišljeno je sve ono što je rađeno na suverenističkom planu oko obrazovanja, kulture… To je za vreme mandata Zdravka Krivokapića na neki način poremetila i dosta poništila ministarka za kulturu, obrazovanje, nauku i sport, a nastavilo novom vladom Dritana Abazovića i potpisivanjem temeljnog sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja je glavni faktor nestabilnosti u Crnoj Gori”, ocijenila je Biserko.

Crkva Srbije instrument i Beograda i Moskve

Crkva Srbije je, objašnjava, instrument i Beograda i Moskve.

“Međunarodna zapadna zajednica kasno je shvatila značaj Srpske pravoslavne crkve kao instrumenta u tom konceptu i projektu srpskog sveta. Naravno, od tada se ulažu napori da se to anulira i nekako izbalansira. Videćemo šta će od toga biti”, rekla je Biserko.

Treća kritična tačka Zapadnog Balkana je Kosovo jer tu, kako kaže, Beograd stalno stvara neke tenzije.

“To Beograd radi pod pritiskom ili okriljem Moskve kojoj su potrebne neke tenzije i zamrznuti sukob jer je to održava pre svega kao faktor zaštite Srbije u Savetu bezbednosti. To je jedan pravni argument koji oni stalno potežu kada je reč o Ukrajini. Srbija na neki način podržava integritet Ukrajine upravo da bi taj argument imala i za Kosovo”, smatra Biserko.

Tu je, dodaje, i Makedonija koja je ugrožena sa više strana, ne samo iz Beograda.

“Građani svih zemalja Zapadnog Balkana su u velikoj meri razočarani Evropskom unijom. U Srbiji Europska unija nije bila na visini zadatka posljednjih 10 godina. Naravno, kriza u Ukrajini je intenzivirala i prisustvo Europske unije i Velike Britanije i Sjedinjenih američkih država i sada imamo njihov intenzivniji i produbljeniji pristup Zapadnom Balkanu, pre svega iz bezbednosnih razloga jer se pokušava na neki način potisnuti Rusija”, kazala je Biserko.

Međunarodna zapadna zajednica pravila je greške i još ih čini jer, kako je rekla, i sada nije dovoljno brza u rješavanju balkanskih otvorenih pitanja koja nisu samo zabrinjavajuća za nas na Balkanu, nego i za EU i Ameriku.

“Americi je važna njena vojna baza na Kosovu, to južno krilo NATO-a. Amerika ne odustaje od statusa kvo kada je reč o granicama. Znači, nema promene granica i da su, to je bar ono što se čuje iz svih njihovih izjava, zapravo podcenili snagu ruskog uticaja u regionu. Mislim da su zakasnili jer je taj uticaj rastao i bio sve produbljeniji od 2012. i 2013. godine kada su se infiltrirali u ceo Balkan, pogotovo u Srbiji koja je danas takoreći totalno rusificirana. Dilema da li će Srbija izabrati istok ili zapad dovedena sada u pitanje jer je, kako kaže Boško Jakšić, Srbija neutralna na ruskoj strani i to je sve očiglednije”, istakla je Biserko.

Kada je riječ o Crnoj Gori, kaže, crnogorsko društvo je kasnilo jer akademska zajednica i drugi relevantni činioci nijesu bili spremni da iskorače i objasne građanima o čemu je riječ.

“Ne znam šta treba da se desi da se probudi ta vrsta javnosti. Crna Gora je malo društvo i svaki njegov segment je relevantan za ovako dramatičnu situaciju. Mislim da treba da se pojačaju glasovi koji će objašnjavati i govoriti u prilog suvereniteta Crne Gore koji je doveden u pitanje, ali ne verujem da zapadna zajednica žrtvuje Crnu Goru da dobije Srbiju na ovu stranu”, rekla je Biserko.

Uticaj Beograda i Moskve jači nego Kvinte

Uticaj Beograda i Moskve je, dodaje, jači nego Kvinte koja je podcijenila upornost i odlučnost Beograda da posao u Crnoj Gori završi po bilo koju cijenu.

“Njihova pažnja je pre svega okrenuta ka Ukrajini tako da su to dva paralelna fronta. Rusija je vrlo vešto držala tu tenziju jer je na početku agresije na Ukrajinu bilo mnogo analiza da će drugi front biti na Balkanu. Taj front u Crnoj Gori, koji je niskog intenziteta, je ne uspavao nego držao zapadnu zajednicu na nekom nivou reakcije koja očigledno nije dovoljna”, kazala je Biserko ističući da Moskva i Beograd zapravo završavaju svoj posao.

“Drugo, ta medijska slika u Crnoj Gorim sem vaše televizije i možda par portala je apsolutno sa druge strane Beograda i to je vrlo važan deo cele te priče. Mediji su četvrti faktor koji ima veoma važnu ulogu u propagandi svih tih dešavanja, objašnjavanja, krivotvorenja raznih izjava… Tu je sve na delu kao što je recimo bila ova situacija sa Birnom i njihovim istraživačem za Crnu Goru”, rekla je Biserko.

Ta analiza je apostrofirala aktiviste ljudskih prava i neke druge ljude u Crnoj Gori i još nije skinuta sa sajta Birna jer se, kako je rekla, čeka nezavisan uvid u taj izvještaj.

“Zapad je prevideo pluralizaciju medijske scene koja sada ne postoji ni u Srbiji ni u Crnoj Gori sem izuzetka vaše televizije i još nekih portala. Moraće u jednom momentu odlučnije da reaguju, a kakva će reakcija biti to ćemo verovatno videti u narednih nekoliko dana”, smatra Biserko.

Zanemaruje se, kaže, činjenica da, bez obzira koliko je Crna Gora mala, ona zapravo ima svoj vrlo naglašen i definisan identitet ne od juče ili 2006. godine nego kroz posljednjih nekoliko vjekova.

“Nije reč o veličini ove zemlje, nego u realnosti da je u današnje vreme teško subordinirati nekoga bez sile. Znači to je jedan proces emancipacije u celom svetu koji se naravno odvija uz nasilje ili bez nasilja, zavisi kakve su okolnosti”, upozorila je Biserko.

Podrška SAD Balkanu problematična jer se kosi sa Berlinskim procesom

Teško joj je da vjeruje da su SAD zemlju članicu NATO pakta, Crnu Goru, prepustile Rusiji, ali njihova podrška Balkanu jeste problematična jer se kosi sa Berlinskim procesom. EU , dodaje, ne podržava Otvoreni Balkan i u tom pogledu se razlikuju od SAD, barem retorički.

“Berlinski proces ide upravo u tom pravcu, o kojem oni samo načelno govore. Potpisana su tri sporazuma u Berlinu, kada je nastavljen Berlinski proces, a sporazumi koji su dogovoreni u okviru Otvorenog Balkana nisu ni ratifikovani”, kazala je Biserko.

Otvorenio Balkan je, smatra, okvir koji služi Vučiću da stalno ima neku inicijativu u regionu i to ne može da se realizuje mimo Berlinskog sporazuma.

Upotreba nuklearnog oružja je stalna prijetnja i u ovom momentu na međunarodnoj sceni se, kako kaže, prije svega rukovodi geostrateškim interesima ne vrijednosnim, u ime zaštite tih vrijednosti.

“Zato je ta podela istok/zapad u našem slučaju vrlo važna. Tu vladaju neka pravila, neki okvir. U međunarodnom poretku posle drugog svetskog rata Amerikanci su bili dominantni. Ono što je relevantno za razumevanje današnjeg okvira jeste unilateralizam Amerike prvih deset godina, od 1990. do 2000. Zatim novi izazovi poput klime i migracije, odnosno sve ono što je na svetskoj agendi a nema još sporazuma. Ovo sve ugrožava svetski mir a ne vidi se dogovor u dogledno vreme”, kazala je Biserko.

Zapadni Balkan, ističe, nije centar dešavanja već samo odraz onoga što se dešava na nekom višem nivou. Vrlo je važno što je međunarodna zajednica ipak usmjerila pažnju na Zapadni Balkan jer, kako kaže, on otvara mogućnosti za eskalaciju i prelivanje na druge regione.

“Vrlo je važno da se u ovom istorijskom trenutku zatvori to balkansko pitanje posle više od 30 godina. Nisu bili sposobni da to rešavaju pravovremeno i na pravi način”, smatra Biserko.

Etnički kriterijumi u Dejtonskom sporazumu, objašnjava, trajno drže balkansko pitanje otvorenim.

“Etnički kriteriji u tom sporazumu se prelamaju u svim krizama, da li će Kosovo biti podeljeno, da li će Makedonija biti podeljena.. Ogromne greške napravljene 1995. godine nisu sposobni da promene u Dejtonskom sporazumu jer nemaju saglasnost Rusije”, ocijenila je Biserko.

Međunarodna zajednica, kaže, ima ograničene mogućnosti pogotovo ako nema lokalne aktere koji idu tim putem. To je nemoguća misija, bez lokalne podrške, zaključila je Biserko.

Stvoren je utisak, dodaje, da zapad ne može u Srbiji da nađe partnera. Srpska opozicija ne pokazuje dovoljno hrabrosti da se očituje oko Kosova, oko Crne Gore jer navodno, kako je rekla, rizikuju kako će proći na izborima.

“To je bio slučaj i posle 2000. godine. Oni su neke stvari pomerili ali nisu pripremili javnost da se ona na neki način pobuni protiv zloupotrebe tih strateških pitanja i pre svega pitanja Srpskog sveta. Šta je prije svega Srpski svet? Kakav je to projekat? Čemu on služi? Kakvi su to benefiti za samu Srbiju?”, dodaje Biserko.

U Srbiji, ističe, ne postoji pluralna medijska scena i nema pokušaja da se ta pitanja tretiraju na pravi način.

“Svi znaju da je Kosovo otišlo, da su sve te granice nepromjenjive. To je nekakav otpor prema liberalnom poretku, ja bih rekla da je to suština”, zaključila je Biserko.

Opredjeljenjem za pogrešnu stranu Srbija ostaje trajna tačka nestabilnosti

Jako suprostavljanje ulasku Kosova u međunarodne institucije i narativ da je to izdaje Srbije objašnjava jakim proruskim prisustvom u Srbiji. Ističe da Srbija, ukoliko se opredijeli za pogrešnu stranu, ostaje trajna tačka nestabilnosti.

“Mislim da je zapad davno trebao da kaže ‘dosta’, i mogao je, imao je mehanizme, budući da su ove zemlje na putu ka EU, većina zemalja su članice NATO-a, najviše investiraju, sa najviše novca pomažu ove zemlje da opstanu, po raznim pitanjima. Sada energetskim, prije sa koronom. To je sve EU, sve je to zapadna zajednica. U Beogradu to doživljavaju kao nešto što je normalno, nešto što im zapad duguje”, objasnila je Biserko.

Vučić je, smatra, vrlo vješto manipulisao između četiri stuba spoljne politike, koji je definisao Boris Tadić.

“To nije njegovo, to se samo inteziviralo u toku njegove vladavine, pogotovo prema Rusiji, kojoj je dozovolio da uđe svugde: u manastire, u kulturu, u bezbednosne strukture, u energetski sistem koji je anektiran još davno. Dogodila se neka vrsta rusifikacije srpskog nacionalizma, srpske kulture, opšte prisustvo njihovih naučnika, istoričara… Prosto je nedozvoljeno da niko nije reagovao na tu vrstu rusifikacije javnog i medijskog prostora u Srbiji”, kazala je Biserko.

Ističe da dolazi kraj strpljenju koje je Kosovo pokazivalo u odnosu na unutrašnje osporovanje suvereniteta Kosova, i spoljno od strane Srbije ali i sprske zajednice na Kosovo koje diktira Srbije, jer država ne može da se konstituiše.

“Priča oko srpskih zajednica je sporna zato što se drugačije gleda na interpretaciju kakva to zajednica treba da bude. Beograd uvek tu vidi neku Republiku Srpsku i zapadnjaci su toga vrlo svesni i oni nisu za tu vrstu rešenja, već za neku vrstu decentralizacije. Ona je definisana i Atisarijevim planom i kosovskim zakonom o decentralizaciji. Nema tu nikakvih velikih teorija kako to treba da izgleda. Beograd nikada nije izašao sa nacrtom kako ta zajednica treba da izgleda. Ta boljka je zapravo podela i to svi znaju. Prema tome, u ovoj fazi u kojoj se sad nalazimo, to nije na stolu”, objašnjava Biserko.

(Gradski.me)