Senad Pećanin : Emerik Blum je najfascinantnija i najznačajnija ličnost u historiji Bosne i Hercegovine
15 Novembra
03:15
2024
Godinama sam maštao da ću konačno skupiti hrabrosti da napišem knjige o trojici Bosanaca kojima se divim otkako sam saznao za njih. Vrijeme prolazi, moje divljenje prema Mirzi Delibašiću, Zdravku Grebu i Emeriku Blumu se povećava, a smanjuje se nada da ću realizirati moju želju. Prva dvojica su bili moji prijatelji, a dio tereta koji sam sebi nametnuo skinuo mi je Boro Kontić koji je napisao odlicnu knjigu o mom Profesoru Doktoru.Veceras sam u kinu gledao film “Blum: gospodari svoje budućnosti”. Da u publici nije bilo moje kcerke sa svojim prijateljicama ja bih bio medju najmlađima u punoj dvorani, a moja punica nije bila među najstarijima.
Jasmila Zbanić je ponovo napravila sjajan film, potpuno drugačiji od svih dosadašnjih. Njime je postala rodonačelnica novog žanra: dokumentarnog naučno-fantastičnog filma.
Naravno, SF dimenziju filmu daje stanje u kojem se Bosna decenijama nalazi: ko bi još u zemlji u kojoj neki Christian Scmidth hladno suspenduje Ustav Federacije BiH na jedan dan (!) mogao povjerovati da je birvaktile Blumov Energoinvest na tenderima za sofisticiranu elektro-energetsku opremu – od Amerike i Meksika, preko Indonezije, do Zambije i Iraka, povaljivao -Simens! I pride Toshibu! Ili, ko bi iz perspektive danasnje Bosne, koju smo napravili mučenicom, mogao vjerovati da je krajem ‘80.-ih godina proslog vijeka BiH bila jedina jugoslovenska republika ( pored žive Slovenije, Hrvatske i Srbije) koja je imala pozitivan trgovinski bilans sa Evropskom zajednicom ( današnjom Evropskom unijom)! Ili da je u Energoinvestu radilo 10.000 inžinjera, ekonomista, pravnika; da je Energoinvest imao ugovore za liječenje svojih radnika sa VMA u Beogradu, Kliničkim centrom u Ljubljani i Univerzitetskom klinikom u Houstonu (Texas); da su hiljade studenata tehnickih fakulteta u Sarajevu imale Energoinvestove stipendije već od prve godine studija koje su bile veće od plata njihovih roditelja ( a po diplomiranju su na zaposlenje morali čekati dva dana samo ako diplomiraju u petak); da je Energoinvest imao 11 naučno-istraživačkih instituta, da su imali kompjutersku komunikaciju sa svojim predstavnistvima sirom svijeta decenijama prije nego sto je e-mail usao u upotrebu, da su prve aluminijske felge za Mercedes proizvedene u Energoinvestovoj fabrici u Jajcu… a da Blum, koji je, za razliku od oca, majke i sestre, preživio Jasenovac, nikada nije dozvolio kupovinu njemačkih luksuznih automobila.
Da nije bilo Bluma ne bi bilo ni Energoinvesta, da nije bilo Energoinvesta ne bi pet od 10 najvecih YU preduzeća bilo iz Bosne; ne bi Bosna, kao dio univerzitetskog sportskog društva, bila prvi YU tim koji je postao evropski košarkaški šampion; ovdje nikad ne bi bio doveden plin, Sarajevo ne bi bilo domaćin Olimpijade… a Nedžad Branković ne bi postao tajkun da nije kao direktor Energoinvesta poslije rata krčmio ono što je, nakon Karadžića, Krajišnika i Mladića, ostalo od Blumovog djela…
Jasmila je filmom samo utvrdila moje uvjerenje, moguće i subjektivno: Emerik Blum je najfascinantnija i najznačajnija ličnost u historiji Bosne i Hercegovine od vremena Konstantina Porfirogeneta do danas. I dugo me nije drzalo tako jako uzbuđenje odgledanim filmom kao večeras. Sad me malo manje grize savjest što nisam napisao knjigu o Blumu: hvala, Jasmila!
I, što je pjevao Pjevač: da sam ja netko … ovaj bi film bio obavezna lektira u svim školama u Bosni, a javne televizije bi ga prikazovale u svakom novogodišnjem, božićnom i bajramskom programu.
Jedan komentar