Kliker.info

 Pre­mi­jer Re­pu­bli­ke Srpske Mi­lo­rad Do­dik za­lo­žio se ju­če da me­đu­na­ro­dni sud, ko­ji je pot­vrdio ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci u pro­te­klom ratu, pot­vrdi i ge­no­cid u us­ta­škom lo­go­ru Ja­se­no­vac to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta."U Ja­se­nov­cu se de­sio ge­no­cid i to nam je ja­sno, ali to mo­ra da ka­že i sud ko­ji je pot­vrdio ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci. To je pri­li­ka da BiH po­kre­ne pi­ta­nje prav­de u Ja­se­nov­cu i da po­ka­že da se bri­ne za sve nje­ne gra­đa­na i sve nje­ne žrtve", izja­vio je Do­dik na ko­me­mo­ra­ci­ji žrtva­ma us­ta­škog lo­go­ra, održa­noj na po­lji­ma smrti u Do­njoj Gra­di­ni, ne­ka­daš­njem di­je­lu lo­gor­skog kom­ple­ksa, ko­ji se na­la­zi na po­dru­čju BiH.On je oci­je­nio da po­men na žrtve Ja­se­nov­ca tre­ba da bu­de po­ru­ka upo­zo­re­nja oni­ma ko­ji "opet ma­ni­pu­li­šu žrtva­ma, na­me­ću ko­le­kti­vnu kri­vi­cu za po­či­nje­ne zlo­či­ne i go­vo­re ka­ko ne­ma po­mi­re­nja"."Srbi, ako i dru­gi na­ro­di, ne sno­se ko­le­kti­vnu od­go­vor­nost za po­či­nje­ne zlo­či­ne. Na­me­ta­nje ko­le­kti­vne od­go­vor­nos­ti je stra­šna pri­je­tnja, jer je, u is­to vri­je­me, i amnes­ti­ja za­is­ta od­go­vor­nih i ne­do­pus­ti­va sti­gma za mi­li­one onih ko­ji ni­su po­či­ni­li zlo­či­ne", re­kao je Do­dik.Uz ne­ko­li­ko hi­lja­da gra­đa­na, ko­me­mo­ra­ci­ji su pri­sus­tvo­va­li naj­vi­ši zva­ni­čni­ci RS, uklju­ču­ju­ći sve mi­nis­tre Vla­de RS, srpske pred­sta­vni­ke u Sa­vje­tu mi­nis­ta­ra BiH, te di­plo­mat­ski kor, me­đu nji­ma i am­ba­sa­dora Srbi­je Gru­ji­cu Spa­so­je­vića. Po prvi put po­me­nu ja­se­no­va­čkim žrtva­ma pri­sus­tvo­va­li su i pred­sta­vni­ci OHR. Pred­sta­vni­ci vlas­ti i po­li­ti­čkog vrha FBiH odbi­li su po­ziv uz obra­zlo­že­nje da pro­gra­mom ko­me­moracije ni­je bi­la pre­dvi­đe­na vjer­ska slu­žba za boš­nja­čke žrtve Ja­se­nov­ca.Ni­ko­la Špi­rić, pred­sje­da­va­ju­ći Sa­vje­ta mi­nis­ta­ra, izra­zio je ža­lje­nje što komemoraciji ni­su pri­rus­tvo­va­li mno­gi ko­ji su tu tre­ba­li bi­ti", is­ti­ču­ći da "ti se­be tre­ba da pi­ta­ju da li su i 60 go­di­na po­sli­je Ja­se­nov­ca na dru­goj stra­ni"."Ovo je mjes­to oku­plja­nja za sve ko­ji su bi­li na ati­fa­šis­ti­čkoj stra­ni. Za fa­šis­te mjes­ta ne­ma", izja­vio je Špi­rić.Mi­lan Je­lić, pred­sje­dnik RS, oci­je­nio je da se mo­ra pres­ta­ti sa ma­ni­pu­la­ci­ja­ma sa bro­jem stra­da­lih u Ja­se­nov­cu, is­ti­ču­ći da će vlas­ti RS po­drža­ti nas­to­ja­nja da se Do­nja Gra­di­na sta­vi pod za­šti­tu UNES­KO-a."Aktu­eli­zo­va­će­mo i pi­ta­nje obe­šte­će­nja ja­se­no­va­čkim žrtva­ma, uz kao i do­no­še­nje za­ko­na o spo­men-po­dru­čju, ko­ji će ga sta­vi­ti u po­lo­žaj po­se­bne za­šti­te", ka­zao je Je­lić.Kla­ri­sa Pas­to­ri, za­mje­nik vi­so­kog pred­sta­vni­ka, oci­je­ni­la je da ona, kao Aus­tri­jan­ka, ne osje­ća ni­ka­kvu li­čnu od­go­vor­nost za zlo­či­ne po­či­njen­ne u Dru­gom svjet­skom ra­tu, ali da se uvi­jek mo­ra go­vo­ri­ti o mo­ral­noj i po­li­ti­čkoj od­go­vor­nos­ti."Zbog to­ga je do­bro što je Do­dik, uz po­mi­nja­nje žrta­va Ja­se­nov­ca, u svom go­vo­ru na­šao mjes­ta da po­me­ne i zlo­čin u Sre­bre­ni­ci", izja­vi­la je Pas­to­rijeva.Či­tav ži­vot, sje­ća­nje na Ja­se­no­vac, pro­go­ni Spa­so­ju Ale­ksića, je­dnog od ri­jet­kih pre­ži­vje­lih lo­go­ra­ša. I ju­če je, kao i sva­kog 22. apri­la., bio u Do­noj Gra­di­ni, u po­men svo­ja tri bra­ta ko­ja su ubi­je­ni u Ja­se­nov­cu. U lo­gor je do­spio 1942. go­di­ne, kad su ga, kao 14-go­diš­nja­ka, de­por­ti­ra­li iz ro­dnog Gor­njeg Je­lov­ca, se­la u oko­li­ni Pri­je­do­ra."Ov­dje su os­ta­li svi mo­ji, škol­ski dru­go­vi, ko­mši­je, tri bra­ta…", re­kao je 79-go­diš­nji Ale­ksić. "Kada se rat za­vršio, u mom se­lu vi­še ni­je bi­lo ni­ko­ga. Svi su os­ta­li u Ja­se­nov­cu."
Spo­me­nik is­pred Skup­šti­ne RSIs­pred Na­ro­dne skup­šti­ne u Ba­nja­lu­ci ju­če je otvo­re­no spo­men-obi­lje­žje žrtva­ma Ja­se­nov­ca – To­po­la uža­sa.    (kliker.info/NN)

Dra­go­ljub Da­vi­do­vić, gra­do­na­čel­nik Ba­nja­lu­ke, ka­zao je da 11.000 ko­za­ra­čke dje­ce ne smi­je bi­ti ni­ka­da za­bo­rav­lje­no i da se na ovaj na­čin di­že glas pro­tiv sva­kog zlo­či­na.

"Ova­ko is­ka­zu­je­mo svo­je sje­ća­nje, svo­je ubje­đe­nje, ali pri­je sve­ga svo­ju od­go­vor­nost pre­ma is­ti­ni. Kao vi­so­ko svje­sni i ci­vi­li­zo­va­ni lju­di po­ka­zu­je­mo da zlo­či­ni ni­ka­da ne zastarjevaju i da se za sve ne­prav­de mo­gu i mo­ra­ju is­pra­vi­ti", ka­zao je Dvi­do­vić. Otva­ra­nje spo­men-obi­lje­žja za­vrše­no je vjer­skim obre­di­ma – je­vrej­skim, pra­vo­sla­vnim i rom­skim.