Kliker.info

– Kada sam razgovarao sa Milomirom Marićem, ja sam izneo moje mišljenje, ali ja nisam nipošto želeo da se to razume kao pretnja. Niko nema pravo nikome da preti, apsolutno, to uzimanje pravde u svoje ruke je nedopustivo.

Pravda je slijepa

Ja sam zato i rekao “da ovde ima pravne države, ti bi bio u zatvoru”, jer spominjanje u Srbiji, a verujem i drugde u regionu, sumnjivih prezimena, vrlo zloslutno podseća na ratove devedesetih, a i sluti neke nove slične stvari za koje apsolutno treba učiniti sve da se nipošto ne dogode. Tako da je to razlog zbog koga sam to rekao i ja mislim da odnos prema antifašizmu i prema svemu onome što su bile tekovine na kojima je opstajala višenacionalna zajednica, a koju su posle nacionalisti razlupali, nešto je što je pouka prošlosti za budućnost. U tom svetlu, ko god mi spomene sumnjiva prezimena, ja mislim da bi on zbog higijene, ‘ajde da ne kažem zbog nečeg drugog, morao biti procesuiran.

Kriminalisti iz Banjaluke kažu kako je riječ o efikasnosti policije, koja je odmah reagovala po zahtjevu srbijanskog MUP-a. Kako smo došli do toga da Vučić i Marić vrijede više od drugih ljudi?

– Ja ne mogu da kažem da to nije bilo efikasno. Ali, problem nije da li je to bilo efikasno, nego je problem u tome što je policija selektivno efikasna. Ta selekcija, prema kome biti, a prema kome ne biti efikasan, upravo je ono što karakteriše, nažalost, čitav region, koliko ja pratim situaciju. Ne može da postoji niko povlašćen u državi, jer pravda jeste slepa baš zbog toga da ne bi znala prema kome se njen mač okreće.

Zbog toga upotreba države u političke svrhe, što je dosta rasprostanjena pojava u regionu – u Srbiji mogu da dam niz primera za to, čujem i u RS-u i verujem da nije ni samo tu – takav pristup državi kao privatnom ili partijskom vlasništvu je ono što, naravno, obespokojava građane i navodi na ideju da sreću potraže negde drugde.

Pa onda oni lepo odsele negde gde mogu da se oslone na državu, a ne da dođeš u poziciju da u Banjaluci hapse ljude kojima je ubijen sin, zato što traže pravdu, a u Srbiji dođete u poziciju da kada pravdu traže ljudi čiji je sin poginuo u fabrici, dovedu se radnici fabrike da zvižde tim ljudima i porodici u crnini. To su stvari koje svakog pristojnog čoveka moraju naterati da se zamisli gde mi ustvari živimo.

Dokad mislite da će Milorad Dodik, kako ga nazivaju analitičari u Srbiji, biti privjesak Vučiću i gost na svakom sijelu u toj zemlji?

– Nije on privezak Vučiću, to je potpuno pogrešna percepcija. On je privezak Putinu, zato jer Dodik je bio u Srbiji i pre Vučića, učestvovao u svim kampanjama Demokratske stranke pre toga, dakle nije to Vučićeva izmišljotina. U pitanju je nešto drugo. Rusija traži svoje mesto na Balkanu i ona tu vidi RS i Srbiju. Pa, ne bi inače Putin, kao jedan od vođa planete, svako malo sretao se sa Dodikom, a Medvedev kao predsednik Vlade Rusije dolazio svako malo u Srbiju. Nije to slučajno.

To je zato što se oni trude da pokažu da je to njihova interesna zona i da odatle, ako mogu, oteraju EU i SAD, bilo koga kome bi palo na pamet da im tu upadne. Tako da u tom svetlu ja bih okrenuo oči više prema Moskvi, nego prema Beogradu i razmislio koji je ruski interes, a on je vrlo jasan.

S obzirom na to da smo mi okruženi zemljama koje su deo EU i NATO-a, imati nepotopivi nosač ruskih aviona nasred Balkana je vrlo dobra stvar za pregovaračku snagu Rusije oko onoga što nju zaista interesuje, a to su okupirane teritorije Ukrajine – Krim i Pridnjestrovlje. Sve ono ostalo može i ne mora. A šta će biti čipovi u svemu tome – pa mi. I mi ćemo na kraju biti sitnina za potkusurivanje velikih sila ako to dozvolimo.

Kada se sve to uzme u obzir, imaju li BiH i Srbija ikakve izglede da u dogledno vrijeme postanu članice NATO-a?

– Ne verujem u pristupanje NATO-u iz razloga što će otpori ruske službe biti prejaki. To se ovog trenutka ne može uraditi. Vi možete imati, recimo u Srbiji, nešto što je nezamislivo čak i u mnogo, mnogo demokratskijim i razvijenijim zemljama – da imate ženu poluhrvaticu i osobu koja je javno autovala svoje homoseksualno opredeljenje za predsednicu Vlade. To postoji u Srbiji. Hoću da kažem da je svašta moguće, ali sve dok ne zadire u ruske interese. Stvari kad tu zadru, a to je da uvek postoji neki požar na Balkanu, gde će oni biti vatrogasci ili će ga potpaliti ako ga nema, pa vam onda ruski generali govore, kao što ste sada imali primer, da nema rešenja Kosova bez Rusije.

Vještačko disanje

Drugim rečima, ne može se rešiti Kosovo ako Rusija ne da amin, ili trećim rečima, Kosovo ne sme da se reši ako se Rusija ne složi. A sve zato što nestabilan Balkan traži stalno nekog velikog brata koji bi ga nadgledao, a to je Moskva.

Šta nam onda govori izjava makedonskog premijera da mu ne pada na pamet da se okrene Euroaziji, uprkos tome što njegova država nije dobila poziv za otvaranje pregovora od EU?

– To govori aktuelni premijer, ali ćemo videti šta će dalje da se događa. Ovaj obrt da se definitivno najavi odstupanje ideje od proširenja EU nož je u leđa svim proevropskim snagama na Balkanu, ali svim, i to ja apsolutno tumačim kao jednu veliku nedozrelost EU administracije u međunarodnom planu. Jer, oni misle da se može prvo srediti odnos unutar EU, a onda se proširivati, što je beskonačno glupo.

Vi kada držite ljude u politici, u nekom stanju oni ne mogu da budu pod vodom. Ako je minut pod vodom, izvući će se, posle pet minuta ako mu date veštačko disanje možete ga vratiti u život, ali posle pola sata više ništa ne vredi. Isto je i sa pitanjima evropskih integracija na Balkanu. Ako ćete Severnu Makedoniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo držati na tom ledu i stalno misliti ništa se neće desiti, za to vreme će se nešto promeniti, a to sigurno neće biti nabolje.

Miren Aljić (Oslobođenje)