Kliker.info

Balkanska istraživačka regionalna mreža BIRN uradila je u Londonu ekskluzivni intervju sa  “bosanskim kraljem struje”, Damirom Fazlićem koji još uvijek održava snažne veze BiH preko ujaka njegove žene Zlatka Lagumdžije, i poslovnog  partnera i prijatelja Elvedina Grabovice, direktora Elektroprivrede BiH.Upitan o sastancima sa Lagumdžijom i Grabovicom i planovima u BiH, Fazlić je rekao da razmatra “šest ili sedam” vladinih projekata, koji vrijede stotine miliona evra.

“Aktivno gledam da dovedem uglavnom američke [investitore]. BiH ima veliki energetski potencijal za izgradnju novih postrojenja.”

U svetu Damira Fazlića ništa nije onako kao što izgleda na prvi pogled.
Pratile su ga glasine da je agent CIA, švercer nuklearnog otpada, da pere novac i da se bavi sumnjivim poslovima. Svi ti navodi, retko potkrepljeni činjenicama, nikada nisu dokazani.
Istovremeno, Fazlić je čovek koji je privukao pažnju nekih od najmoćnijih političara i biznismena, i u regionu i u Vašingtonu. Radio je na velikim izbornim kampanjama, a neki su čak smatrali da bi mogao da postane budući premijer BiH.
“Ja sam upravo ono što mislite da jesam”, zagonetno tvrdi Fazlić na svom tviter profilu. Čini se da je identitet ovog 38-godišnjaka najvećim delom u oku posmatrača.

Dok sedi u raskošnom londonskom hotelu sa pet zvezdica, Fazlić deluje kao čovek kome prija da se razmeće svojim džetset životom – životom koji voli da poredi sa svojim statusom izbeglice iz BiH.

Međutim, Fazlićeva priča je daleko od priča njegovih sunarodnika, koji su bežeći tražili utočište od ubistava i silovanja. Ovaj Bosanac, dete iz mešovitog srpsko-muslimanskog braka, napustio je zemlju pre rata kako bi pohađao prestižnu i jednu od najskupljih škola u svetu. Njegov život nikako nije bio oskudni život perača sudova.

Dok smo počinjali naš dvosatni razgovor u hotelu Connught u centru Londona, sa svojim “holivudskim osmehom”, obučen u markirano odelo, odavao je utisak čoveka čije su prirodno stanište skupi hoteli u kojima svakoga dana pokreće i završava važne poslove.

Iako pun samopouzdanja i drzak, njegov intervju za BIRN je prvi intervju koji je dao od oktobra 2008. godine, kada je u Albaniji pokrenuta istraga o pranju novca. Odbio je fotografisanje uz objašnjenje da “ne voli da se slika”.

Fazlić živi između Vašingtona, gde poseduje nekoliko miliona dolara vredan apartman u Ricu, Virdžinije, odakle je Amra, njegova supruga bosansko-američkog porekla, i poznatog skijališta Aspena, gde je donedavno imao vlasnički udeo u jednoj od najprestižnijih nekretnina.

Međutim, kako naglašava, njegova “baza je i dalje u Evropi”, gde zarađuje većinu novca kojim plaća svoj raskošan stil života, koristeći, a neki su tvrdili i zloupotrebljavajući, svoju vrednu listu kontakata kako bi zapadnim investitorima otvorio vrata Balkana. On to naziva pristupom.

Fazlić se hvali da ima 15 kompanija širom sveta, ali je i sklon da svoje poslove drži u tajnosti koju omogućavaju ofšor zemlje. Među kompanijama koje je BIRN uspeo da otkrije u Velikoj Brianiji, Albaniji, na Kipru i u SAD, mnoge su bile neaktivne i nijedna nije ostvarivala veliki profit.

Ipak, dokumenta do kojih je BIRN došao, pokazuju da je samo od 2005. do 2008. godine Fazlić 50 puta iznajmio privatni avion za letove do i iz Albanije, po ceni od najmanje 500,000 evra. Njegov bivši poslovni saradnik otkriva i da je Fazlić iznajmljivao i privatni avion za 20,000 evra kako bi porodicu vodio na odmor.

Dok je radio sa bivšim albanskim premijerom Saljijom Berišom i gradio svoje poslove u Tirani, mesecima živeo u najekskluzivnijem hotelu u gradu, Šeratonu.Istovremeno, njegova porodična kuća koju je koristio i kao zvaničnu adresu za holding kompaniju sa sedištem u Velikoj Britaniji, Virtu Capital International Limited, jeste neupadljiva kuća u slepoj ulici izvan ne tako luksuznog grada Northemptona u Midlendsu.

Njegova holding kompanija, u vlasništvu firme sa Britanskih Devičanskih ostrva, propala je ranije ove godine, što je poreske obveznike u Velikoj Britaniji koštalo 80,000 evra.

Dokumenta do kojih je došao BIRN takođe pokazuju da je penthaus u Aspenu izgubio 2011. godine, pošto nije uspeo da održi korak u otplati rata. Fazlić, međutim, kaže da je sam odlučio da proda stan.Damir Fazlić, međutim, može da se pohvali da i dalje ima brojne prijatelje na visokim položajima. Na spisku njegovih prijatelja su premijeri, senatori, vrhunski lobisti iz SAD, šefovi britanske diplomatije, treneri Bundeslige, NATO generali.

Ipak, Fazlić je i čovek koji je u Albaniji bio predmet istrage o pranju novca, u Bosni i Hercegovini je i dalje pod istragom zbog prevare i utaje poreza, a suočio se i sa mnoštvom drugih optužbi u štampi.Fazlić i njegov život ostaju zagonetka.

“Pohlepa je dobra”

Sa osam godina, Fazlić je bio dete sa neobičnim uzorom – Gordonom Gekom, glavnim likom u filmu “Vol strit” iz 1987. godine, čiji je moto bio “pohlepa je dobra”.

Bogatog gosta iz Britanije, koji je često odsedao u bosanskom hotelu kojim je upravljao Fazlićev otac, zaintrigirao je ovaj “čudni klinac” i njegova sposobnost da citira ozloglašenog brokera.
Kako nije imao sina, bogati putnik čije ime Fazlić nije otkrio, odlučio je da mu pomogne da se upiše u Harou školu za dečake, jednu od najprestižnijh privatnih škola u Velikoj Britaniji.

Odatle je, naoružan vrhunskim rezultatima na ispitima, upisao Londonsku školu ekonomije, koja je među najboljim univerzitetima u svetu. Tu je, kako tvrdi Fazlić, Lord Desai, profesor ekonomije i vodeći član Laburističke stranke u Britaniji, lično odabrao da bude njegov tutor.

Do prve velike poslovne prilike došao je dok je bio na letnjoj praksi u kompaniji NatWest Markets, investicionom ogranku jedne od najvećih banaka u Britaniji, koju je režim Slobodana Miloševića angažovao kako bi pomogla u privatizaciji Telekoma Srbija i podstakla posrnulu ekonomiju u zemlji.
Sekretarica Daglasa Hurda, koji je tek stigao u NatWest sa mesta šefa britanske diplomatije, otkrila je Fazlićeve bosanske korene i pitala ga da se sretne sa njenim čuvenim šefom.

“Deset dana kasnije, ja sam u privatom avionu sa Daglasom Hurdom i letim za Srbiju”, rekao je Fazlić, koji je tokom prodaje Telekoma radio kao prevodilac za svoje nadređene u banci.

“Sletimo, a Milošević, čija je politika bukvalno rasturila moju zemlju i koji je glavni razlog za to što sam izbeglica, i što mi je porodica u izbeglištvu, čeka me na pisti uz svu pompu koja prati ceremonijalne posete.”

Fabrika duvana i optužbe za prevaru

Fazlić se zatim pridružio firmi iz Londona AC European Finance, koju je osnovao njegov bivši šef u NatWest-u, Albi Kator.Glavna delatnost te firme, prema podacima kompanije koje je analizirao BIRN, bilo je savetovanje vlade BiH o postupcima privatizacije. Predstavnik firme u Bosni bio je Fazlić.
Kako tvrdi, dogovor je postignut nakon što je sreo tadašnjeg predsednika Aliju Izetbegovića koji je na Univerzitetu Oksford držao govor.

“Rekao je: ‘Zašto ne dođeš da se vidimo? Možda možemo da nađemo nešto što bi mogao da radiš.’”

Biznis je za Fazlića i AC European Finance dobro krenuo, pa su između 1999. i 2001. godine u Bosni zaradili gotovo 400,000 evra, lavovski deo ukupnog prometa ove kompanije.Međutim, kancelarija u Sarajevu je zatvorena u julu 2001. godine sa 50,000 evra duga i u sred optužbi za prevaru.

Revizija koju je sproveo OEBS otkrila je da je kompanija AC European Finance dobila pozajmicu vrednu 12,500 dolara za pomoć “pri otvaranju 100 radnih mesta” na izgradnji luksuznog hotela Rogner. Ovaj hotel, međutim, nikada nije sagrađen.Kompanija AC European Finance kredit je dobila od državne agencije koju je osnovao tadašnji premijer i Fazlićev prijatelj, Edhem Bičakčić, a transakcija je otkrivena tokom istrage fonda koji su pokrenuli revizori OEBS-a. Bičakčić je na kraju smenjen zbog malverzacija sa agencijskim fondom ali je kasnije pomilovan.

AC European Finance bio je umešan i u zaustavljenu privatizaciju sarajevske Fabrike duvana.
Kada je vlada blokirala posao, Fazlić je prešao da radi za kompaniju palestinsko-američkog biznismena Hanija Masrija, Capital Investment Management Corporation (CIMC).Masri je veliki donator Hilari Klinton, koji je upravljao 60 miliona dolara vrednim investicionim planom za Gazu i Zapadnu obalu, podržanim od strane SAD-a.

Fazlić je sa CIMC-om učestvovao i u drugom pokušaju privatizacije Fabrike duvana. Privatizacija kroz CIMC je, takođe, propala, zbog čega je Fabrika Duvana tužila CIMC, navodeći da je dala 250,000 dolara ni za šta.Slučaj je pokrenut protiv Federacije BiH, CIMC-a i predstavnika GTZ-a, nemačke agencije za razvoj, koja je bila zadužena za pružanje pomoći pri privatizaciji, i koja je, prema tvrdnjama Farbike duvana, njih primorala da CIMC uzmu za savetnika.

Na pitanje o istrazi protiv Fazlića u vezi privatizacije Fabrike duvana i kredita koji je Bičakčić AC European Finance, portparol tužilaštva je rekao: “Obaveštavamo vas da Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu istražuje D.F. po krivičnoj prijavi za prevaru i utaju poreza.”Tužilac je objasnio da istraga ne napreduje zbog teškoća pri sakupljanju dokaza protiv Fazlića, CIMC-a i AC European Finance.

Fazlić je za BIRN rekao da je lično bio u tužilaštvu kako bi rešio taj problem, ali da je taj slučaj namerno i dalje otvoren kako bi štetio njegovoj reputaciji.On tvrdi i da su te optužbe deo zavere “talibanskog krila” Stranke demokratke akcije, jedne od glavnih partija u zemlji koja zastupa Bošnjake.

Fazlić je rekao: “Oni su rak – deo njihovog krila – bosanske politike.”

Fazlić, međutim, održava snažne veze u svojoj domovini, a njegovi politički izgledi značajno su se poboljšali kada je ujak njegove žene Zlatko Lagumdžija 2010. godine postavljen za ministra spoljnih poslova.Ovaj biznismen je prijatelj i sa direktorom Elektroprivrede BiH, Elvedinom Grabovicom. Fotografija Fazlića i Grabovice kako razgovoraju u mračnom kafiću u Sarajevu, podstakla je brojne kontroverze.

Upitan o sastancima sa Lagumdžijom i Grabovicom i planovima u BiH, Fazlić je rekao da razmatra “šest ili sedam” vladinih projekata, koji vrede stotine miliona evra.

“Aktivno gledam da dovedem uglavnom američke [investitore]. BiH ima veliki energetski potencijal za izgradnju novih postrojenja.”

“Barem recite da sam veliki prevarant”

Fazlić je tokom razgovora za BIRN često pominjao imena veoma uticajnih ljudi, koje opisuje kao “drage prijatelje”.

Među njima su tri bivša predsednika SAD i jedan kandidat – dva Buša i dva člana porodice Klinton – kao i bivši vrhovni komandant NATO-a Vesli Klark, prvi sekretar SAD za unutrašnju bezbednost Tom Ridž i šef izborne kampanje predsedničkog kandidata republikanaca Mita Romnija, Stjuart Stivens.

Njegova izuzetna lista kontakata izgrađena je, kako tvrdi, delom zbog toga što se našao na pravom mestu u pravo vreme, ali i zbog njegove sposobnosti da povezuje kulture.

“Ako mogu da ne budem lažno skroman, vi sada ovde vidite obrazac: Ja uvek nekako završim radeći sa tim velikim i uticajnim ljudima, a to se ne uspeva ako ste mali prevarant, kao što uvek pišu o meni”, našalio se Fazlić.

“Zato uvek kada me pitaju kažem: ‘Makar recite da sam veliki prevarant, zato što ne možete biti mali prevarant i raditi ovo, pa makar to recite.’”

Fazlić se hvali da je radio na 11 izbornih kampanja, uključujući kampanje u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kongu, Rumuniji, Srbiji i, što je najkontroverznije, u Albaniji.

Bio je uz Stjuarta Stivensa, glavnog stratega Mita Romnija u kampanji protiv Obame 2012. godine, a doprineo je izbornom uspehu Džozefa Kabile u Kongu i Saljija Beriše u Albaniji.On je pomogao BGR grupi, jednoj od najznačajnijih lobi grupa u Vašingtonu, da sklopi unosan dogovor sa Berišom, a o saradnji sa ovom kompanijom pregovarao je i sa bivšim predsednikom

Kosova Ibrahimom Rugovom. Ugovor sa Rugovom, međutim, nikada nije potpisan. Sa BGR grupom Fazlić je radio i u Srbiji.Mero Baze, bivši Berišin savetnik, koji je danas otvoreni kritičar i nekadašnjeg premijera i Fazlića, putovao je sa Berišom u Vašington na potpisivanje ugovora sa BGR-om. On tvrdi da je Fazlić bio “posrednik” u pregovorima i da je Berišina Demokratska stranka lobistima platila 500,000 evra kako bi im pomogli da osiguraju pobedu na izborima.

Fazlić je kasnije upoznao Toma Ridža, prvog državnog sekretara SAD za unutrašnju bezbednost, i Berišu, nakon čega je i Ridž u Tirani angažovan kao lobista.

Za 500,000 evra godišnje, Ridž je izgladio odnose između Bele kuće i Tirane, pomagao je Albaniji sa kandidaturom za članstvo u NATO-u i bio je ključni savetnik o ekonomskim pitanjima, kao što je potpisivanje kontroverznog ugovora sa američkom firmom Bektel o izgradnji autoputa.
Fazlić tvrdi da ništa nije dobio za rad sa kompanijom BGR i Ridžom u Albaniji. On je rekao da i dalje “posluje” sa Ridžom, koga opisuje kao “veoma dragog prijatelja”.

U središtu oluje

Na nepotkreljene tvrdnje bivšeg premijera BiH Edhema Bičakčić, ranije bliskog Fazlićevog saradnika, da radi za američke i britanske obaveštajne službe, kao i na navode da je umešan u krijumčarenje oružja i atomskog otpada, Fazlić samo nasmejao.

Bičakčić je, takođe, rekao: “On se ne pojavljuje u dokumentima i nema kompanije, barem neko vreme, ali koristi prijateljstva da dobije poslove”.Fazlićevi poslovni dogovori obavijeni su velom tajnosti, a često koristi ofšor firme da sakrije vlasništvo.

On koristi luksuzne hotele kao svoje kancelarije i izbegava publicitet.

Međutim, nakon niza poslovnih transakcija u Albaniji dospeo je u centar pažnje.
Nakon uspešne izborne kampanje Saljija Beriše 2005. godine, njegov savetnik Fazlić je osnovao najmanje pet firmi sa Erionom Isufijem, zetom ministra saobraćaja kao svojim administratorom, i ćerkom premijera Beriše kao advokatom.

Suvlasnici nekih od tih kompanija bili su i Jurgen Rober, bivši menadžer fudbalskih klubova Herta Berlin i Partizan iz Beograda, kao i kontroverzni fudbalski agent Fali Ramadani.

Damira Fazlića je iz malog kafića u BiH 2. oktobra 2008. godine izvela policija sa fantomkama, što je izazvalo političke potrese 400 kilometra dalje, u Tirani, i pokrenulo neverovatan sled događaja.
Fazlić je tvrdio da se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – da je bio nevini svedok hapšanja svog poznanika Nasera Orića, osumnjičenog za ratne zločine i iznudu, koji je sedeo za jedinim drugim stolom u restoranu.

Fazlić je pušten bez optužbi, ali to nije zaustavilo medijsku pomamu, i njegovo povezivanje sa političkom elitom u Albaniji i nizom kriminalaca sa Balkana.

Pojavila su se pitanja o kupovini zemljišta u blizini Porto Romana, u predgrađu Drača i vezama sa bivšim albanskim premijerom Berišom.Beriša je odlučio da Fazlić doleti nazad u Tiranu radi intervjua na prijateljskoj televiziji Klan u pokušaju da skine sumnju sa svog imena i imena svog prijatelja.

Međutim, ono što Beriša nije znao jeste da je tužilaštvo nekoliko dana ranije pokrenulo istragu protiv Fazlića o navodnom pranju novca.Kada su u tužilaštvu čuli da je čovek koga traže stigao privatnim avionom, izdali su nalog da se Fazlić privede na ispitivanje, ali je on, uz Berišinu pomoć, uspeo da napusti zemlju.

“Postoji pristup. Onda postoji korupcija.”

Fazlić veruje da su optužbe o pranju novca bile deo zavere da se destabilizuje Berišin režim, na čijem čelu su bili glavna tužiteljka Ina Rama i tadašnji ambasador SAD-a u Albaniji, Džon Viters.
Od istrage se odustalo, pošto tužilaštvo nije dobilo odgovore na zahteve za dokumentima sa Kipra i iz BiH, a sakupljeni materijal nikada nije bio ispitan na sudu. Fazlić kaže da žali što do toga nije došlo, jer nije bio u mogućnosti da u potpunosti spere sumnju sa svog imena.

On je rekao: “Ina Rama je uz jasnu pomoć Džona Vitersa uradila sve i svašta u pokušaju da stvori i izmisli […] poveže mene i Berišu kako bi ga optužila za korupciju.”

Fazlić i Beriša tvrde da Fazlić nije poslovao sa albanskom državom i da nije profitirao od svojih političkih veza.

Međutim, novi mejlovi između Fazlića i njegovog američkog partnera Meridian Telecommunications LLC otkrivaju da je on aktivno radio sa albanskim Telekomom, koji je u državnom vlasništvu, kao i da je pokušavao da dobije druge državne poslove.

“Da li ja svakodnevno koristim svoje kontakte da otvorim neka vrata? Da. Postoji pristup. Onda postoji korupcija.” Uzimajući u obzir prošle i sadašnje istrage, Fazlić je, čini se, izgradio svoj biznis hodom po ovoj tankoj liniji.

Lindita Cela, Semir Mujkić, Eronida Mataj, Ana Novaković, Gordana Andrić, Lawrence Marzouk
BIRN London