Kliker.info

„Da li je moguće da smo kao društvo toliko zakazali da pojedina deca zaista veruju da je nasilje rešenje za sve“, pita se Katarina Jonev Ćiraković, stručnjakinja za sigurnost djece na internetu.

„I posle mene pitate zašto potenciram da deca imaju pogrešne idole? Zato što imaju. Propali narkomani, kriminalci, zatvorenici, prostitutke, ljudi niskih moralnih vrednosti, skaradni reality formati i glorifikacija nasilništva i kriminala u javnom prostoru kroz medije, filmove i serije, na internetu takođe… i posle se pitamo zašto su nam deca nasilna”, ističe Jonev Ćiraković.

Darko Trifunović, direktor beogradskog Instituta za nacionalnu i međunarodnu sigurnost, u reakciji na smrtonosnu pucnjavu u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, smatra da je krajnje vrijeme da se zapitamo kako je došlo do ovoga jer ističe da „ovo dete nije tek tako našlo pištolj“.

„Nemir je unesen u škole“, upozorava.

Prema njegovim riječima, „od izmaknute stolice profesorki došli smo do ovoga“. I to je samo početak, upozorava. Ujedno, prema njegovim riječima, ovaj slučaj je pokazatelj da je Srbija, kao društvo „pala na ispitu“.

Vijest o pucnjavi u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koja se dogodila u centru Beograda i u kojoj je stradalo devet osoba, potresla je Srbiju i region.

Četrnaestogodišnji učenik, koji je otvorio vatru, uhapšen je u dvorištu škole, saopćilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.

Ne navodeći motive pucnjave, MUP je saopćio da je učenik došao sa očevim pištoljem iz kojeg je pucao prvo u pripadnika obezbjeđenja, a zatim i na nastavnike i đake koji su se našli na ulazu škole. Smrtno je stradalo osam učenika i pripadnik obezbjeđenja, dok su šest učenika i jedna nastavnica povrijeđeni.

Milan Nedeljković, predsjednik beogradske Opštine Vračar gdje se nalazi škola, rekao je novinarima ispred škole da je učenik pištolj donio u ruksaku i da se pucnjava dogodila u školskom hodniku.

„Ovo je velika tragedija, ne samo kod nas na Vračaru. Nezapamćeno je da se ovo desilo u Beogradu“, naveo je Nedeljković.

Prema njegovim riječima, škola ima sigurnosne kamere, ali ne i detektore za metal.

Rasprostranjeni sadržaji nasilja

Trifunović ukazuje da samo treba pogledati grafite na osnovnim i srednjim školama.

„Mi smo jedni koji slikamo određene simbole rata, a u EU smo jedini koji pravdamo očiglednu agresiju. Sadržaji nasilja slobodno se plasiraju kroz igrice, tik tokove. Moramo da vodimo računa šta njih inspiriše, motiv da se tako nešto uradi i svest da nema posledica, jednostavno ti niko ne može ništa kad si dete“, objašnjava.

Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) smatra da je ovaj tragični događaj “posledica onoga što smo radili i što nismo radili u prethodnom periodu upravo mi, odrasli”.

„Teško da će da bude izolovani slučaj zato što pre svega trebaju da se rade kvalitetne bezbedosne pretrage, a da biste to radili morate da imate stručnjake. Naši stručnjaci ne znaju ni šta je to nauka o bezbednosti”, kaže Trifunović.

Dodaje da je krajnje vrijeme da se zapitamo kako je došlo do ovoga.

„Moramo se zapitati odakle pištolj, odakle okvir za oružje, koji su to nosioci nasilja u našem društvu, šta se prikazuje na televiziji, odakle poriv da dete na jedinicu iz istorije odgovori ubistvom i ranjavanjem tolikog broja ljudi… Moramo da se zapitamo odakle sve to ide“, ističe Trifunović.

Kultura nasilja kao svakodnevnica

Dodaje da je kultura nasilja postala svakodnevnica.

„Mislim da će ovo dete, kada se bude izveštačilo, misliti kao da je igralo neku igricu, a ne šta je uradilo“, smatra Trifunović.

„Moramo uzeti u obzir da je dete koje pucalo ubilo devetero, a ranilo šest osoba. Ako je imao 15 metaka u pištolju, to znači da nije promašio. To dalje implicira da ga je neko obučavao“, upozorava.

Na kraju, ističe važnost i neophodnost unapređenja sigurnosti u školama i društvu.

„Da bismo to postigli neophodna je opšta prevencija, razgovor, rad, sertifikovanje profesora u okviru bezbednosnog menadžmenta, uvođenje predmeta bezbednosna kultura mladih, uvođenje više sportskih manifestacija, više sadržaja koja će decu kanalisati i sprečavanje rada nevladinih organizacija koja našu decu uče koja su njihova prava, ali ne i obaveze, jer su deca mahom naučena da ne znaju šta je posledica njihovog ponašanja”, zaključuje Trifunović.

UNICEF skrenuo pažnju na svijest o mentalnom zdravlju

Povodom tragičnog događaja u beogradskoj školi oglasio se i UNICEF, ističući da je „tragični događaj podsjetnik zašto su važni svijest o mentalnom zdravlju i podrška, posebno u obrazovnom sistemu“.

„Škola je mjesto nade, optimizma i pripreme za bolji svijet. Nije mjesto za nasilje bilo koje vrste. Dužni smo da osiguramo da su djeca sigurna u školi“, navodi UNICEF.

„Kao društvo, ne smijemo da zanemarimo potrebe mentalnog zdravlja naše djece i mladih. Moramo da preduzmemo konkretne korake da identifikujemo i podržimo one koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja i da stvorimo društvo koje promoviše mentalno zdravlje i dobrobit za sve.

Važno je da se osigura pristup uslugama mentalnog zdravlja i podrška djeci i mladima, kao i da se promoviše sigurno i njegujuće okruženja u školama i zajednicama“, poručuje UNICEF.

Elma Ljubčić (AJB)