“Imamo zajedničku valutu u 19 zemalja, ali svaka od tih zemalja ima sopstveni poreski sistem, a fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena. To ne može da funkcioniše. Stvaranjem Evrozone stvorili smo čudovište“, rekao je Piketty u  intervjuu njemačkom listu ” Spiegel “.

Prije zajedničke valute države su mogle jednostavno da devalviraju svoje valute da bi bile konkurentnije, ukazao je on i predočio da je Grčkoj taj koncept, koji je efikasan, sada kao članici Eurozone onemogućen.

Prema njegovom mišljenju, Evropa se u periodu krize ponijela potpuno katastrofalno.

“Prije pet godina, SAD i Evropa imale su sličnu stopu nezaposlenosti i sličan nivo javnog duga. Međutim, pet godina kasnije, priča je drugačija: nezaposlenost je u Evropi sve veća, dok je u Americi u padu, evropska ekonomska aktivnost je ispod nivoa iz 2007. U Španiji i Italiji smanjena je 10 odsto, a u Grčkoj čak 25 odsto”, navodi ekonomista.

Činjenica da su neke zemlje bile primorane da snize javne deficite u suviše kratkom roku, kako kaže, katastrofalno je uticala na privredni rast.

“Mi, Evropljani, inače slabo organizovani, koristili smo političke instrumente da riješimo finansijsku krizu koja je počela u SAD, pa prerasla u dužničku krizu, a onda, nažalost, u krizu povjerenja širom Evrope”, dodao je.

Prema njegovim riječima, jasno je da države ne mogu da smanje javni deficit ako njihove privrede ne bilježe rast.

“Ne smijemo zaboraviti da ni Njemačka ni Francuska, koje su 1945. bile u velikim dugovima, te dugove nisu potpuno otplatile. Ipak, upravo te dvije zemlje sada poručuju Evropljanima s juga kontinenta da moraju da otplate dugovanja do poslednjeg evra. To je istorijska amnezija, i to sa veoma ozbiljnim posljedicama”, upozorava Piketty.

Nova ljevičarska vlada u Atini, smatra on, neće biti u stanju da sama riješi svoje probleme. “Grci moraju da se obrate Francuskoj, Njemačkoj i Briselu. Međunarodni monetarni fond je još prije tri godine priznao da su mjere štednje otišle predaleko”, kaže Piketty.

“Nisam član Sirize i ne podržavam tu stranku, samo pokušavam da analiziram situaciju u kojoj smo se našli”, rekao je francuski ekonomista povodom komentara novinara “Spiegela” da pomalo zvuči kao Aleksis Cipras.

Naglašava takođe da je vrijeme da mislimo na nove generacije u Evropi.

“Mnogima od njih je veoma teško da pronađu posao. Treba li da im kažemo: Izvinite, ali vaše mame, tate, babe i dede su krivi što za vas nema posla? Želimo li zaista da stvorimo model kolektivnog kažnjavanja mladih generacija? Takav sebičluk motivisan nacionalizmom me brine”, navodi ekonomista.

Piketty dodaje da je Pakt stabilnosti, kojim se članice Evrozone obavezuju na fiskalnu disciplinu, prava katastrofa. Postavljanje fiksnih pravila za budući deficit ne može da funkcioniše. Ne možete riješiti dužničke probleme automatskim pravilima koja su uvjek ista, bez obzira na različite ekonomske uslove.

“Cjelokupan sistem pregovora između Brisela i vlada ne funkcioniše. Zemlje poput Njemačke se žale što se ne poštuju pravila deficita, dok Francuzi negoduju zbog zahtjeva koje im nameće Brisel. Mi Evropljani smo u nezavidnoj situaciji, a sitne strukturne reforme od kojih očekujemo da pokrenu privredni rast neće promijeniti ništa”, smatra Piketty.

Ekonomista predlaže veća ulaganja u obuku i obrazovanje mladih, kao i u istraživanja i inovacije.

“To treba da bude najvažniji cilj inicijative za podsticanje privrednog rasta u Evropi. Nije normalno da je 90 odsto najboljih svjetskih univerziteta u SAD, a naši najveći mozgovi odlaze u inostranstvo. Amerikanci ulažu tri odsto bruto domaćeg prozivoda u univerzitete, a mi oko jedan odsto, što je osnovni razlog zašto oni napreduju mnogo brže od nas”, smatra on.

Piketty  napominje da su Evropi potrebni fiskalna unija i usklađivanje budžeta, kao i zajednički fond za otplatu dugovanja u eurozoni, kao što je onaj koji je predložio Njemački savjet ekonomskih stručnjaka.

Svaka zemlja bila bi odgovorna za svoj dio ukupnog duga, odnosno Nijemci ne bi otplaćivali stare dugove Italijana i obrnuto, ali bi postojale jedinstvene kamatne stope na euroobveznice, koje bi se upotrebljavale za refinansiranje dugovanja.

“Njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Fransoa Holand treba da objasne svojim glasačima da čak ni Njemačka ni Francuska više ne mogu efikasno da oporezuju multinacionalne kompanije, jer kompanije huškaju zemlje jednu protiv druge. Mnoge velike američke i evropske firme plaćaju dosta niže poreze od malih evropskih kompanija. Zajednički korporativni porez u evrozoni bio bi koristan, a sigurno i popularan među glasačima“, navodi Piketty.

Na komentar novinara “Spiegela ” da su u Evropi evroskeptične partije sve popularnije, ekonomista je rekao: “Ma šta mislili o izbornoj pobjedi Sirize, ona može da služi kao šok terapija za one na vlasti u Evropi, jer će shvatiti da ono što rade nije dobro i da moraju da promijene pristup”.

Ipak, po njegovom mišljenju, ljevičarske stranke poput Sirize ili španskog Podemosa nisu ni izbliza toliko opasne kao ekstremno desničarske partije.

“Nacionalni front je u Francuskoj popularniji nego ikad, a opasno je da stranke na vlasti podstiču popularnost nacionalista, kao što je neodgovorno da konstantno kritikuju ‘lijene ‘ Grke ili Portugalce“, zaključio je Piketty.

(Kliker.info-Tanjug)