Kliker.info

Dodik je bio osokoljen sa dve stvari. Prvo je Putinova podrška koja je nesumnjiva, i drugo je ćutanje zvaničnog Beograda, ili podrška kao što je bila kad je Toma Nikolić bio na ovom, od Ustavnog suda BiH proglašenom nelegalnom prazniku. Bio je, uzgred, i Vuk Jeremić. Dodik je tri dana pre lokalnih izbora u BiH bio u Rusiji. Putin ne prima predsednike entiteta, a vrlo često ne primi ni šefove države – da napomenem da je pre oko dva meseca Nikolić bio u Petrogradu, kod nekog tamo milijardera, i Putin ga nije primio, ali je primio Dodika tri dana pred lokalne, koje je, kao što znamo, Dodik dobio vrlo lako i ubjedljivo. On se oseća jako sigurnim jer misli da je Rusija zainteresovana da blokira BiH da ne bi ušla u EU i NATO, i to Rusija i radi, Dodik je njihovo direktno sredstvo. Njega interesuju vlast i bogaćenje, a Ruse da drže BiH u stanju poluparalize, jer tako je Rusija politički igrač u ovom delu Evrope.

Ono što je loše, to je da se sve ovo što se dešava u Srbiji na ivici oružanog incidenta, od Kosova gdje je onaj voz bio direktna provokacija, do zapaljivih izjava Ivice Dačića, u kojima on najstrašnije vređa Makedoniju, Crnu Goru – direktno otvara nova žarišta, a vrlo svesno se pogoršavaju i odnosi sa Bosnom i Hercegovinom.

Zašto Dodiku sankcije sad?

Korać: Imate dva objašnjenja. Jedno je da u Srbiji ide predsednička izborna kampanja, ali ja mislim da je uzrok mnogo opasniji i dublji. Uzrok je Tramp. Oni vide Trampove izjave kao potpunu promenu američke politike prema Balkanu i Evropi. Niko zapravo ne zna kakva će biti ta promenena politika, ali prema tim izjavama u Srbiji se očekuje nova Jalta, dogovor Rusije i Amerike. Pošto se od srpskog nacionalnog programa, ako ćemo pošteno, nikada nije odustalo – danas su na vlasti ljudi koji koji su ga sprovodili ’90-tih godina, oni misle da će Rusija da dobije Balkan i onda će Srbija konačno da izađe iz rata sa podeljenom BiH, ono što Dodik tvrdi da će biti: Republika Srpska, deo Srbije i sever Kosova. Znači, ove tenzije nisu samo zbog predsedničke kampanje već promena na globalnom planu. Svi osećamo jedno uznemirenje, vraćaju se potpuno iste rečenice koje smo videli početkom devedesetih i isti akteri se pojavljuju. Iz te priče je izostavljena jedino Hrvatska, pošto je van domašaja, jer je u NATO paktu i Evropskoj uniji.

S obzirom na promjene u svijetu i da Rusija zagovara nešto što već zovu evroazijska zajednica, što prije svega podrazumijeva zajedničko tržište, koliko je Rusiji bitan Balkan?

Korać: Vaša logika bi bila dobra da nemamo slučaj Crne Gore. Milo Đukanović na jednom mestu kaže, bila mi je interesantna ta njegova rečenica a on zapravo govori kao Vi, da mu nije jasno da jednoj zemlji – supernuklearnoj sili, najvećoj zemlji na svetu sa 150 miliona stanovnika –  može ovoliko da bude značajna malena zemlja koja ima 680.000 stanovnika. Međutim, Rusija, ima osećanje ugroženosti sa proširenjem NATO pakta, a okidač su bile dve zemlje kad su počele govoriti da bi ušle u NATO pakt i Evropsku uniju, to su Ukrajina i Gruzija.

Je li onda Balkan zaista interesna zona ili sredstvo za podkusurivanje?

Korać: Jeste interesna zona. To zvuči malo nelogično, ali Srbija i BiH su apsulutno okružene NATO-om. Pošto će u NATO sigurno ući i Crna Gora, imate Crnu Goru, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Albaniju, koje su kompletno okružene NATO-om, a Rusi žele po svaku cenu da tu utiču.

Šta bi značila nova Jalta za Balkan?

Korać: Nova Jalta bi bila mnogo gori scenario za sve nas i, po meni, bi mogla da dovede do novih oružanih konflikata. Da otvoreno razgovaramo. S obzirom na stradanja mnogih u BiH, a da budemo realni najveća su stradanja bošnjačkog naroda i brojčano i po karakteru, bilo bi besmisleno da smo sigurni da nema ljudi koji žude za osvetom jer smatraju da su stravično prošli u ratu, vi znate bolje od mene da je po 25 članova iz porodice ubijano, ima ljudi koji više nemaju porodicu… Znači, nije tako teško izazvati konflikt koliko god to sad bezveze izgledalo. Ja sam ’91. bio okružen ljudima koji su govorili da neće nikad ništa biti Jugoslaviji, pa ste videli šta se dogodio. Nemojte da dva puta napravimo istu grešku, jer to bi već bio znak gluposti, a ne naivnosti i dobre namjere.

Evropa nema zajedničke vojne snage. Sad neki govori da treba napraviti zajedničku komandu, a šta bi ona tačno bila to niko ne zna. Američke trupe su raspoređene u Poljskoj. Evropa u vojnom smislu jako mnogo zavisi od liderstva SAD. U ovom trenutku niti je zainteresovana za Balkan, niti ima efikasne načine rješavanja krize.

S druge strane, Rusija nastupa vrlo agresivno. U Srbiji ona nastupa pre svega medijski i ogromne novce troši na to. Naš vodeći tabloid četiri meseca ima svakog dana na naslovnoj strani sliku Putina sa rečenicama: Rusko oružje je najjače, Rusija je trenutno najjača sila, Rusija će Srbiji dati atomsku bombu, Rusija će ući u treći svetski rat zbog Srbije… To je jedna indoktrinacija na nivou Staljinove propagande, i to je ono što mene duboko brine. Taj tabloid je jako naklonjen Vučiću, a on nema nikakvog odgovora, ni u jednom trenutku to nije zaustavio.

Govorite o Informeru?

Korać: Da.

Može li se na Balkanu napraviti neka protuteža proruskim snagama okupljenim prije svega oko Banja Luke i Beograda?

Korać: Crna Gora bi morala da otrezni mnoge, mislim da je delimično otreznila Vučića. Ono što ja znam, a sticajem okolnosti znam dosta, stvari su još i gore nego što se zna u javnosti. To je pokazalo da je Rusija ovde spremna da ide i u krvoproliće da bi ostvarila svoje političke interese. Što se tiče BiH, potpuna paraliza i nedostatak bilo kakve aktivnosti Sarajeva pre svega se može pokazati u odnosu prema idejama o trećem entitetu.

Hrvatska je ušla u EU i NATO i ona više nema potpunu slobodu svoje spoljne politike, to je jedna od cena kad uđete u to društvo. Zagreb je prilično indovalentan i pasivan u odnosu na te ideje. Hrvati u BiH su relativno pasivni, oni ćutke navijaju za Dodika, smatrajući da će biti dobroga i za njih ako on rasturi državu, ali Zagreb ipak ima disproporcionalno veliki ulog. Neću nikome da dajem savete i da kažem da se Sarajevo trebalo obratiti Zagrebu, da sa njim razgovara.

Ako se na Dodika ne može utecati, na Čovića sigurno može, posebno što Plenković, bar pokušava da se predstavlja kao jedna nova proevropska, umerenija  HDZ-ovska struja. To je za mene neobjašnjivo. Dodik je sigurno najomiljeniji političar u hrvatskom delu Mostara ili u Širokom Brijegu. Da sam na mestu Hrvata, bio bi oduševljen Dodikom jer on, zapravo, radi posao i za njih, oni diskretno namiguju jedni drugima kad god mogu, izjavljuju ljubav jedni drugima. To je vidljivo i golim okom, ne kriju oni to baš.

Rusija neće promeniti politiku. Dodiku je, izgleda, jako udarila u glavu pobeda na lokalnim izborima i podrška Moske, i sad sam, možda prvi put primetio kod njega ambicije da bude neki svesrpski vođa. Ako krene tim putem, biće to zanimljiv odnos sa Vučićem.

Dodik je sankcije pripisao ambasadorici, a Vučić je iz Davosa poručio da se tu radi o srpsko-bošnjačkim odnosima, te da će on posredovati, što je već odavno licemjerna politika prema BiH.

Korać: Vučić igra jednu igru, ako je ona iole iskrena, u kojoj je on proevropski, ali, eto, ima probleme sa Dačićem i Nikolićem, jer su oni proruski. Obično se smatralo da je Vučić više za Brisel, a Nikolić i Dačić za Moskvu. Verujem da Vučić misli isto što i Dodik, ali je pitanje šta radi. On je izbegao da dođe u Banja Luku 9. januara, bio je na putu. To ne može biti slučajno. On igra igru u kojoj je on proevropski, a njegovo okruženje nije, i on tu igru za sada igra vrlo uspešno, ali i ta igra ima svoju cenu. Način ulaska u EU se promenio. Do sad se nisu mogla poglavlja otvarati mimo reda, i nije se znalo da se može dodati novo, kao 35. poglavlje za Srbiju i Kosovo. Ali ima još jedna stvar, do sada je bilo uobičajeno da se 31. poglavlje, spoljna politika, otvori na samom kraju. Bilo je već rasprave oko 31. poglavlja, jer postoji veliki otpor baltičkih država da se uopšte otvori sa Srbijom, jer one smatraju da bi Srbija bila neka vrsta ruskog Trojanskog konja u EU.

Srbija ima vrlo ozbiljan problem sa baltičkim državama koje su bukvalno u strahu od Rusije. Posle Ukrajine užasno ugroženim se smatraju Poljska, baltičke države, Švedska i Norveška, a to ide dotle da čak Švedska govori da bi možda ušla u NATO. Ima cena, i kao što je Boris Tadić na kraju tu cenu platio, mogo bi je i Vučić platiti, ali u ovom trenutku ne. Neki su smatrali da treba naterati Srbiju da se opredeli, međutim većina smatra da je to rano i pogrešno. Ali, dugoročno to neće biti održiva pozicija. I da se vratimo još jednom, srpski nacionalistički program je u ovom trenutku obnovljen, istom retorikom, s istim ciljem, samo je Hrvatska izostavljena. Dačić čak govori o srpskoj državi u Crnoj Gori.

Dodik je to isto rekao povodom 9. januara. Korać: Dačić je to ozbiljnije pojasnio, to su fantazmogorije koje deluju zastrašujuće. On sad čak proširuje taj originalni program, jer tada je Crna Gora bila sa Srbijom pa se to pitanje nije ni postavljalo, ali pošto je ona sad samostalna i ide ka NATO-u, sad se počinje pričati i o cepanju, o Republici Srpskoj u Crnoj Gori. To je rekao ministar spoljnih poslova i niko nije reagovao zato što se smatra da se menja svetski poredak, da će Tramp ići na dogovor sa Rusima. Nacionalisti u Srbiji se nadaju Jalti 2, dogovoru o interesnim sferama. Oni veruju da bi Putinu bila predata BiH, Srbija i Makedonija, i da bi u toj situaciji Srbija dobila ono što misli da joj pripada, a to je deo BiH i sever Kosova.

Vašu elitu u Sarajevu izjeda korupcija, kao i druge u regionu, imate neshvatljive medijske ratove, kod vas su politički ratovi ogoljeni medijski, imate ekonomski pritisak, narod je siromašan, i jedno osjećanje kod Bošnjaka, koje je realno, rat se završio, podneli smo ovakve žrtve a sem mira, ništa se dalje nije desilo, niti su faktički osuđeni glavni koljači, niti je svet, odnosno region, do kraja priznao to što se desilo, znači, nije dobra atmosfera. U toj atmosferi bi morali imati nekog jako smirenog političara koji ima viziju i koji je spreman da jako uporno radi na toj viziji. Nažalost, svi naši političari na Balkana su kratkog daha.

Koliki je, po Vama, uticaj Turske na ovim prostorima, koji se najčešće veže za Sarajevo?

Korać: Mislim da je to sve manje tačno. Ne postoji čovek koji je, bar kolko ja znam tursku istoriju, produbio podele u turskom društvu, kao što je Erdogan. On se upleo u rat u Iraku, Siriji, vodi rat protiv Kurda, upleo se u više strana jer ima ogromne ambicije da bude neki veliki lider arapskog sveta. Erdogan ima sve više problema i ta politika ga ne vodi nigde, osim što je to jedna velika zemlja na vrlo važnom delu sveta. On je žrtvovao evropske integracije, ukidanje viza, sve radi tog svog agresivnog nacionalizma sa elmentima islamizma. Ja ne vidim njega kao velikog igrača. Verovatno postoje privredne veze s elitom u vašoj zemlji, ali to je više kao jedan mit da će pomoći Turska. Ne vidim kako on može da pojača svoj uticaj na Bošnjake koji su, na sreću, još uvek, mada se to menja, pretežno sekularna grupacija. Islamizirat će se i Bošnjaci, kao što je i kod Srba i Hrvata uticajna crkva.

Ti procesi se, na žalost, već odvijaju u Sarajevu.

Korać: Vidim ja to u Sarajevu, ali to je logična posledica onoga što se dešava. Moja bi procena bila da će turski uticaj, ustvari, da opada, jer Turska će sve manje biti zaštitnik, i sad me užasno kopka kome će se okrenuti jedan deo bošnjačke političke i društvene elite, jer oni nemaju kud da se okrenu.

Zagreb ili Beograd?

Korać: Ne moraju da se opredele, ali su dosta tragično počeli.

Ne mogu ni sami. Šta može Sarajevo uraditi u ovakvom rasporedu snaga?

Korać: Imali ste ljude koji su imali, što kažu i stasa i glasa, imali su i neko obrazovanje, pa onda završe u korupciji, prodaju sve to začas. Ne možete dobre novinare izbacivati iz novinarstva… i vi imate jedan mlin koji melje i ono što vredi, ni u vašem narodu nema previše elite koja vredi, pa ne možete je stalno izbacivati, ili ona samu sebe deklasira svojom gramzivoću.Vi ste rasuli te mladiće i devojke po Evropi, to je, ustvari, prava tragedija. Ja ih srećem. Oni su skoro najbolji deo imigranata, ili su najbolji. Možda, za neku budućnost BiH i bošnjačkog naroda da će se oni u nekoj drugoj situaciji vraćati, ne čak ni da bi živeli, što bi bilo lepo, nego, investirati, dolaziti… To je neka vaša perspektiva, ali sad vi veliku silu koja vas podržava nemate, ali ja vam otvoreno kažem: mislite da sam ja kao građanin Srbije srećan što je velika sila koja mene podržava Rusija?

U ovom trenutku, ovo je jedan težak trenutak za naš region, vrlo težak trenutak, mene je ovo sa Crnom Gorom jako uplašilo. Oni su računali na podele u crnogorskom društvu koje su realne.

Govori li u prilog tome činjenica da su u crnogorksoj delegaciji koja je posjetila Ramzana Kadirova, predsjednika Čečenije, bili pripadnici opozicije i neki Bošnjaci?

Korać: Reisa Islamske zajednice u Crnoj Gori, Fejzića, zvao je Kadirov, koga on u životu nije video. On prvo nije ni verovo da razgovara s Kadirovom. Kadirov je teoretski, kao predsednik Čečenije, najvažniji musliman u Ruskoj federaciji. Čovek čiji je glavni grad, Grozni, srušila Ruska vojska. On kaže da mu je Putin najbolji drugar.

Kadirov je Fejziću rekao da ga moli da naprave koaliciju s opozicijom. Ta opoziciona grupa, numerički, ako bi im se pridodala dva bošnjačka poslanika, mogla bi da napravi većinu i vladu. A u toj opoziciji se nalaze potpuno inkopatibilne stranke – vezuje ih samo želja da dođu na vlast i mržnja prema Milu Đukanoviću. Imate u toj opoziciji četničkog vojvodu Mandića koji je predlagao da se podigne spomenik Pavlu Đurišiću, komandantu crnogorskih četnika koji je klao njihov narod, identično onome što što je urađeno u ovom ratu u Foči, u Višegradu… Fejzić mu je odgovorio, pošto je pametan čovek, da je on verski poglavar i da se ne meša u politiku. Fejzić je rekao i da nema ništa sa odlaskom delegacije u Čečeniju i da on to ne odobrava. Da se ne igramo: neko je dobio pare i ide da uzme pare. Nisu to nikakve velike ideje.

Imam informaciju da im je Kadirov rekao: uzmite veliki papir i napišite iznos u dolarima.

Korać: Ne znam da li je to rekao, ali je sasvim sigurno da bi tako bilo. Nema tu nikakve sumnje jer bi Rusi to sve platili. To vam pokazuje kako se daleko ide u manipulacijama, i koliko Rusija neće da pusti Crnu Goru na miru. Šta mislite da će da ostavi Republiku Srpsku?

Za razliku od Crne Gore u Republici Srpskoj to od njih niko i ne traži, čak suprotno, pozivaju ih i dobrodošli su.

Korać: Nekad zemlja ima dobre lidere, nekada loše. Onog trenutka kad Crna Gora uđe u NATO pakt, ona će ostati sa svojim problemima, ali će biti izvan domašaja Rusije i to je ključno. U ovom trenutku Crna Gora je primer kako daleko su Rusi spremni da idu da zadrže svoje pozicije.

Postavlja se pitanje šta je sudbina ovom regionu jer Rusija licemerno kaže da nema ništa protiv da mi uđemo u EU. Ali meni to liči na ove izjave iz Srbije da oni podržavaju intergritet BiH, da podržavaju Dodika, koji kaže da to treba razbiti, a ne možete podržavati i jedno i drugo. Rusija glasa u Savetu bezbednosti i čini te usluge, glasali su protiv engleske rezolucije o osudi Srebrenice. Ali, Rusija nije glasala protiv osnivanja suda u Hagu, što je vrlo interesantno.

To se tumači time da Rusija tada nije bila jaka.

Korać: Tako je, to je Jeljcinova Rusija, a ne ova jaka, moćna Rusija, pri tom je cena nafte i gasa još niža, pa je Rusija, zapravo, slabija ekonomski nego što je bila.

Je li politički jača?

Korać: Rusija je sada agresivnija, ona nije jača. Putin je novi ruski nacionalizam. On je smatrao da je  ponižavanje Rusije za vrijeme pijanoga Jeljcina, sramota. Putin je suočen sa ogromnim padom životnog standarda u Rusiji, oni svoje projekte ne mogu da izvedu zato što Rusija izvozi isključivo gas i naftu. Šta još izvozi Rusija? Ništa. Ona u tom novom nacionalizmu vidi svoje mesto kao velike sile, a danas u parlamentu Rusije imate različite stranke, ali nemate nijednu antiputinovsku.

Postoje li, po Vama, realne šanse da dođe do novih promjena granica na Balkanu?

Korać: To ljudi često pitaju i sve češće se citiraju potpuno marginalni autori. Prevode se marginalni tekstovi, neko piše da treba sve granice promeniti, a zanimljivo je da to nikad ne predlažu za svoje zemlje. Mene je zbunio i iznenadio Foreign Affairs, zato što je to ozbiljan list. Autor kaže da bi promena granica ovde bila bolja nego održavanje granica. Ono što je ovde opasno, to je teza o nelogičnosti granica. Logične granice, po meni, imaju dve zemlje, Japan i Engleska, jer su ostrva. Mogao bih da navodim najnelogičnije granice u Evropi, samo da pomenem poljsko-nemačku granicu ali niko sad ne pokreće pitanje njenog korigovanja. Iza toga se uvek krije ono čuveno pitanje: što bi ja bio nacionalna manjina u tvojoj državi, kad ti možeš da budeš nacionalna manjina u mojoj. Ne verujem da će iko na ovom svetu pristati na to, sem ako to nije, naravno, neki međusobni sporazum. Ali ono što je moguće, to je da uvek postoji jedna nada da silom može da se uzme neka teritorija. Međutim, i tu ima jedan primer koji govori protiv toga, a to je Kipar koji niko na svetu nije prizno sem same Turske.

Ovde ne možete menjati granice bez rata. Može ako kažu Bošnjaci i Hrvati: mi se slažemo, neka ode Republika Srpska, nama dosta i ovo, ali to neće tako biti jer nema nikoga s bošnjačke i hrvatske strane ko se s time slaže. Koliko Albanaca će prihvatiti da im se odnese dio države? Na priče Tomislava Nikolića, pa i patrijarh je nešto rekao, o tome kako ćemo ratovati, ljudi su rekli: ti sa tvojim sinom idi pa ratuj.

Zar smo već zaboravili krvave ratove koji su, historijski rečeno, bili juče…?

Korać: Ljudska priroda nije naročito racionalna. Ljudi imaju jednu neviđenu sposobnost da ništa ne uče. Znate kako kažu, istorija je jedna izvanredna učiteljica ali jako teško nalazi đake.