Kliker.info

Historičar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikola Samardžić govori o društvenim i političkim dešavanjima u našoj regiji.

PROFESORE SAMARDŽIĆU, KAKO KOMENTARIŠETE POTEZ PRVOG ČOVJEKA BIA KOJI JE STUDENTICAMA SARAJEVSKOG UNIVERZITETA, A KOJE SU PROTEKLE SEDMICE NA GODIŠNJICU GENOCIDA U SREBRENICI VELIČALE OSUĐENE RATNE ZLOČINCE, POKLONIO STIPENDIJU NA BEOGRADSKOM FAKULTETU?

– Možemo prvo govoriti o nefunkcionalnom sistemu obrazovanja u samoj BiH koji je posledica razvaljene, nefunkcionalne, nedovršene države. I takva država kreira upravo takve ličnosti. Mada, imamo i bolje mišljenje o obrazovnom sistemu iz prethodnih vremena koji je stvorio ličnosti poput Karadžića, Mladića i ostalih, tako da možemo razmišljati na taj način.

ŽRTVE SISTEMA

U svakom slučaju, Vulin sigurno nije doneo odluku​ bez konsultacija sa Vučićem, koji donosi svaku odluku koja bi mogla uticati pre svega na rejting njegove stranke, a budući se rejting njegove stranke pomalo osipa, on računa da je ova odluka u službi očuvanja tog najtvrđeg biračkog tela. Možda smo mogli da očekujemo u proteklih 10-11 godina da će se i to biračko telo prevaspitati, pre svega zahvaljujući onim obavezama koje je EU preuzela u dogovorima sa Vučićem u smislu reformi koje će se u Srbiji izvoditi, ali se to naravno nije dogodilo. Dobra stvar u svemu je veoma oštra reakcija javnosti koja nije blagonaklona prema potezima koji se lično vezuju za Aleksandra Vulina, budući da je, kad je on u pitanju, možda izraženije sećanje na ona najgora vremena čiji je on simbol zajedno sa Vučićem.

KAKVU TO PORUKU ŠALJE MLADIM NARAŠTAJIMA NA KOJIMA, VOLIMO TO REĆI, OSTAJE BUDUĆNOST? NIJE LI TO POGREŠAN PUT OZDRAVLJENJA DRUŠTVA?

– Apsolutno je vaše pitanje ispravno i ono nudi jedini mogući odgovor, a to je da su dve studentkinje zapravo žrtve potpuno nakaradnog sistema vrednosti koji s jedne strane negira činjenicu da je u Bosni i Hercegovini počinjen genocid i u Srebrenici i nad Sarajevom, a s druge strane da je nekako genocida bilo nedovoljno, pa ostajemo na svim stranama svi nezadovoljni opštim učinkom. Naravno da su dve studentkinje možda u tom smislu i najmanje odgovorne za svoje postupke, jer ih nisu dovoljno svesne niti su stekle primerenu etičku edukaciju koja bi ih osposobila da žive normalno u budućnosti, u bilo kojem okruženju. A pre svega u onom okruženju u kojem studiraju.

POSLJEDNJIH SEDMICA NA POLITIČKOJ SCENI BIH JE IZUZETNO ŽIVO. RETORIKA, A I POTEZI MILORADA DODIKA PONOVO SU U SECIONISTIČKOM ZAMAHU. KAKO GLEDATE NA NJEGOVO, SKORO PA SVAKODNEVNO, VRIJEĐANJE VISOKOG PREDSTAVNIKA I DIPLOMATA AKREDITOVANIH U BIH?

– Pre svega bih podsetio na sve obaveze koje se nisu poštovale u toku proteklih 30 godina, pre svih obaveze koje je na sebe preuzela EU u svom odnosu prema BiH i bivšoj Jugoslaviji. Dodikovo ponašanje je nepoštovanje odluka koje je donosila EU tokom rata, nepoštovanje Dejtonskog sporazuma i sigurno posledica veoma poremećenih regionalnih odnosa. Ali bih napomenuo ipak da je EU u jednom trenutku preuzela odgovornost za bivšu Jugoslaviju. Nažalost, ne možemo se nadati da ćemo ići ka smirivanju i ustavnoj rekonstrukciji BiH koja nam je potrebna. Ona bi trebala da se odvija u kontekstu i Berlinskog procesa i evropskih integracija. EU se pre svog formiranja ‘92. umešala u sukob u Jugoslaviji, zauzela je jasne stavove i stanovišta, ali nikad te stavove i stanovišta nije do kraja zastupala.

NAJAVILI STE OŽIVLJAVANJE RUSKOG UTICAJA U CRNOJ GORI. IMA LI ZAPAD RJEŠENJE ZA ONE VOĐE NA BALKANU KOJI OČEKUJU NOVCE OD NJEGA A OPSTAJU PRODAVAJUĆI PRIČE O SRPSKIM SVJETOVIMA?

– Ja bih ponovo podsetio i vratio bih se na ‘91. i ‘92. kad su i Srbija i Crna Gora kolektivno kažnjene zbog Miloševićeve agresije na Hrvatsku, pa na Bosnu i Hercegovinu i to je bilo jedna od loših odluka koja je zapravo dubinski razorila i srpsko i crnogorsko društvo. Mi se danas zapravo suočavamo sa tim posledicama korozije koja je tad počela da prodire duboko i s našom nesposobnošću da stanemo na put tom procesu. Takvo kažnjavanje je bilo neefikasno i vodilo je samo snaženju ekstremističkih lidera i njihove politike, razvaljivanju društvenog tkiva. Nekako smo svi danas žrtve tih procesa. Zato smatram da bi EU morala da počne da lično kažnjava sve one lidere u regionu koji su na sebe preuzeli funkciju sprovođenja ruskog uticaja. A mi dobro znamo ko su oni.

LIDERI NATO-A SU NEDAVNO NAGLASILI ZNAČAJ REGIONA, ALI I POZVALI SRBIJU DA OJAČA ODNOSE SA ALIJANSOM. KOLIKO JE REALNO OČEKIVATI DA SRBIJA KONAČNO SJEDNE NA JEDNU STOLICU, BUDUĆI DA SE I ONO MALO PROZAPADNIH GLASOVA PROTJERUJE IZ VLASTI, POPUT BIVŠEG MINISTRA BASTE I NEKIH OD POSLANIKA SNS-A IZ RANIJIH SAZIVA SKUPŠTINE?

– Veoma je očigledno da Rusija i Ukrajina i Zapadni Balkan funkcionišu po sistemu spojenih sudova. Ako se sećate, Amerikanci su ‘64. zaratili u Vijetnamu kako bi sprečili tzv. domino-efekat, a to je da jugoistočna i južna Azija potpuno potpadnu pod komunističke režime. Ne verujem da ijedan takav proces može da se zaustavi ili u istočnoj ili jugoistočnoj Evropi ako se ne bude sprovodila jedinstvena politika. Vi možete lidere koji donose odluke podstaći, a možete početi i da ih kažnjavate. Uveren sam da je Vučić dovoljno slab u tom smislu da postoje mehanizmi da se on privoli poštovanju, pre svega, onih ugovora koje je Srbija zaključila sa NATO-om, sa SAD-om i sa EU u domenu diplomatije i bezbednosti. I da konačno Srbiju, time i region, odnosno bivše jugoslovenske susede svrsta na stranu koju u ovom trećem velikom svetskom sukobu zastupa NATO. Da podvučem, on će to učiniti samo pod velikim pritiskom, a taj veliki pritisak odgovara svima nama u smislu poštovanja javnog interesa, da se zaustave sukobi u bivšoj Jugoslaviji i da se svi zajedno integrišemo u EU.

DA LI JE SRBIJA PRERANO ZABORAVILA TRAGEDIJE KOJE SU SE DESILE U BEOGRADSKOJ ŠKOLI I MLADENOVCU? KOLIKO SU ZA TO KRIVI SAMI GRAĐANI, A KOLIKO VEĆINA MEDIJA KOJA IM JE DOSTUPNA?

– Apsolutno mislim da su masakri nad decom u “Ribnikaru” i selima kod Mladenovca zaboravljeni. To su masakri koje su počinila deca koja su porodično vezana s policijsko-vojnim strukturama i to je trebalo da bude jedna od važnih poruka protesta koji su krenuli iste večeri kad je počinjen masakr u školi “Vladislav Ribnikar”.

UKRADENI PROTESTI

Opozicija i Vučićevi mediji su istovremeno gledali kako da potisnu teme dva masakra, jer im nisu odgovarale. Vučić se trudio da posredstvom medija, mehanizma vlasti pa i samih roditelja zataška situaciju, u tom smislu da sve normalizuje, a nemoguće je normalizovati proces u tako stravičnim okolnostima, kao što je nemoguće normalizovati Srebrenicu i poslije toliko godina. Drugo, opozicioni lideri imaju svoje agende kojih se drže. To je nekoliko afera – Savamala, Krušik, Jovanjica koje su važne u smislu upućivanja na korupciju i organizovani kriminal.

Međutim, te afere za milimetar nisu pomerile Vučića, nisu ugrozile njegov rejting niti njegovu vlast. Nekoliko opozicionih lidera je zapravo kidnapovalo proteste kako bi ponovo nametnuli te teme koje jačaju njih lično, a ne opozicionu agendu u celini i koje ne slabe Vučića u onom smislu u kojem je on zaista bio politički potresen nakon dva masakra, kao što smo svi bili ljudski potreseni. I ja bih osudio neljudski odnos i Vučićev i lidera opozicije u smislu da su uticali da javno mnenje zaboravi na dve užasne tragedije.

Tragedije su se ponavljale u međuvremenu sa stravičnim vestima o ubistvima žena i nasilju nad ženama. Nažalost, tu se ništa nije promenilo. Kako i zašto ljudi tako kratko pamte je verovatno jedan odgovor koji iziskuje neka složenija objašnjenja. Ja nisam u stanju da ih ponudim.

(Edin Barimac (Oslobođenje)