Kliker.info

U dokumentima Hrvatske zajednice Herceg Bosne (HZ HB) iz 1993. godine, koje je tužilaštvo uvelo u dokaze u nastavku svedočenja svedoka veštaka Viljema/William Tomljanovića, može se pročitati da je stanje u logorima koje je osnovao HVO "veoma loše", da su u njima zatvorene hiljade "neselektivno dovedenih Muslimana", a ponekad i "žene, deca i starci", kao i da predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta upozoravaju da će odgovorne za takvo stanje prijaviti Haškom tribunalu zbog kršenja Ženevskih konvencija. U pismu koji je upravitelj logora Heliodrom kod Mostara u avgustu 1993. godine uputio tadašnjem ministru odbrane Herceg Bosne Brunu Stojiću, preciziraju se tri teške povrede Ženevskih konvencija na koje su ga upozorili predstavnici Crvenog krsta: korišćenje zatočenika za prinudni rad; loš kvalitet i nedovoljna količina hrane koja se daje logorašima i veoma loši uslovi u zatvorskim samicama. Upravnik se, dalje, žali da nije u stanju to da popravi budući da se "broj poginulih i ranjenih na radnim mestima povećava iz dana u dan." A "radna mesta" za zatočenike Heliodroma su bile linije fronta na kojima su kopali rovove ili gradili utvrđenja i to, kako je istakao Tomljanović, "često i mimo volje upravnika logora." Dokumenti pokazuju da su se najviši zvaničnici HZ HB, uključujući optužene Prlića, Stojića, Ćorića i Pušića, često bavili stanjem u logorima i preuzimali određene mere da se ono poboljša. Međutim, ni u jednom od dokumenata koje je analizirao, Tomljanović nije našao da je bilo ko od njih bilo kada preuzeo na sebe odgovornost za stanje u logorima. Švajcarskom sudiji Stefanu Trekselu/Trechsel nije promakla još jedna specifičnost dokumenata Herceg Bosne i Republike Hrvatske posvećenih zatočeničkim objektima HVO poput Heliodroma, Gabele, Dretelja ili zatvora u Ljubuškom. Ako se u tim dokumentima traži da se poboljšaju uslovi zatočeništva, kao razlog se redovno navodi da Crveni krst i UNPROFOR znaju šta se u tim objektima događa i da to šteti imidžu i renomeu Herceg Bosne i Republike Hrvatske. Sudija je, zato, pitao Tomljanovića da li je i u jednom dokumentu našao da se poboljšanje uslova u logorima traži iz humanitarnih razloga.
"Ne u zvaničnim dokumentima, ali je toga bilo u saopštenjima za javnost" – odgovorio je Tomljanović.
Pred kraj današnje rasprave branioci šestorice bivših čelnika Herceg Bosne počeli su unakrsno ispitivanje Viljema Tomljanovića.

(SENSE)