Kliker.info

Kritična opasna tačka za bolest i smrt od nemilosrdne vrućine nekoliko je stepeni niža nego što su stručnjaci nekada mislili, kažu istraživači koji stavljaju ljude u vruće kutije da vide šta će im se dogoditi.

S obzirom na to da veliki dio Sjedinjenih Država, Meksika, Indije i Bliskog istoka pati od velikih toplinskih valova, pogoršanih klimatskim promjenama, nekoliko doktora, fiziologa i drugih stručnjaka objasnilo je za Associated Press šta se događa s ljudskim tijelom na takvoj vrućini.

Ključna tjelesna temperatura

Osnovna temperatura tijela u mirovanju je obično oko 37 stepeni Celzijusa.

To je samo 4 stepena udaljeno od katastrofe u obliku toplotnog udara, rekao je Ollie Jay, profesor na Univerzitetu u Sidneju u Australiji, gdje vodi laboratoriju za termoergonomiju.

Dr. Neil Gandhi, direktor hitne medicine u Houstonskoj metodističkoj bolnici, rekao je da će za vrijeme toplinskih valova svako ko dođe s temperaturom bez jasnog izvora infekcije biti pregledan zbog toplotne iscrpljenosti ili težeg toplotnog udara.

“Rutinski ćemo viđati temperaturu veće od 39, 40 stepeni tokom nekih vrućih epizoda“, rekao je Gandhi. Još jedan ili tri stepena i takav pacijent je u visokom riziku od smrti, rekao je.

Kako toplota ubija

Toplota ubija na tri glavna načina, rekao je Jay. Uobičajeni prvi osumnjičeni je toplotni udar – kritično povećanje tjelesne temperature koje uzrokuje otkazivanje organa.

Kada unutrašnja tjelesna temperatura postane previsoka, tijelo preusmjerava protok krvi prema koži da se ohladi, rekao je Jay. Ali to preusmjerava krv i kisik iz želuca i crijeva i može dopustiti da toksini koji su inače ograničeni na područje crijeva prođu u cirkulaciju.

“To pokreće niz efekata“, rekao je Jay. “Zgrušavanje oko tijela i zatajenje više organa i, na kraju, smrt.”

Ali veći ubica u vrućini je opterećenje srca, posebno za ljude koji imaju kardiovaskularne bolesti, rekao je Jay.

Ponovo počinje tako što krv juri ka koži kako bi pomogla izbacivanju topline jezgre. To uzrokuje pad krvnog pritiska. Srce reaguje pokušavajući da ispumpa više krvi da se ne onesvijestite.

“Tražite od srca da uradi mnogo više posla nego što obično mora da uradi“, rekao je Jay. Za nekoga sa srčanim problemom “to je kao da trčim za autobusom sa istegnutom tetivom. Nešto će se desiti.”

Treći glavni način je opasna dehidracija. Dok se ljudi znoje, gube tečnost do tačke koja može ozbiljno opteretiti bubrege, rekao je Džej.

Mnogi ljudi možda ne shvataju opasnost, rekao je Gandhi iz Hjustona.

Dehidracija može prerasti u šok, uzrokujući zatvaranje organa zbog nedostatka krvi, kiseonika i hranljivih materija, što dovodi do napadaja i smrti, rekla je dr. Renee Salas, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Harvard i ljekar hitne pomoći u Općoj bolnici Massachusetts.

“Dehidracija može biti vrlo opasna, pa čak i smrtonosna za sve ako se dovoljno pogorša, ali je posebno opasna za one koji imaju zdravstvene probleme i uzimaju određene lijekove“, rekao je Salas.

Dehidracija također smanjuje protok krvi i povećava srčane probleme, rekao je Jay.

Napad na mozak

Toplota takođe utiče na mozak. To može uzrokovati zbunjenost ili poteškoće u razmišljanju, reklo je nekoliko ljekara.

“Jedan od prvih simptoma da upadate u nevolje zbog vrućine je ako se zbunite“, rekao je profesor javnog zdravlja i klime Univerziteta Washington Kris Ebi. To je mala pomoć kao simptom jer osoba koja pati od vrućine teško da će to prepoznati, rekla je. I to postaje sve veći problem kako ljudi stare.

Jedna od klasičnih definicija toplotnog udara je osnovna tjelesna temperatura od 40 stepeni “zajedno sa kognitivnom disfunkcijom“, rekao je profesor fiziologije na Pensilvanskom državnom univerzitetu W. Larry Kenney.

Vlažnost je bitna

Neki naučnici koriste komplikovano mjerenje vanjske temperature zvano vlažna globus temperatura, koje uzima u obzir vlažnost, sunčevo zračenje i vjetar.

U prošlosti se smatralo da je očitavanje od 35 Celzijusa bila tačka kada tijelo počinje imati problema, rekao je Kenney, koji također vodi laboratoriju u vrućoj kutiji i uradio je skoro 600 testova sa volonterima.

Njegovi testovi pokazuju da je tačka vlažne sijalice bliža 30,5 Celzijusa (87 Farenhajta). To je brojka koja se počela pojavljivati na Bliskom istoku, rekao je.

I to samo za mlade zdrave ljude. Za starije ljude opasna tačka je temperatura vlažnog termometra od 28 stepeni Celzijusa (82 Farenhajta), rekao je.

“Vlažni toplotni talasi ubijaju mnogo više ljudi od suhih toplotnih talasa“, rekao je Kenney.

Kada je Kenney testirao mlade i stare ljude na suhoj vrućini, mladi volonteri su mogli funkcionisati do 52 stepena Celzijusa (125,6 stepeni), dok su stariji morali da stanu na 43 stepena Celzijusa (109,4). Uz visoku ili umjerenu vlagu, ljudi ne bi mogli funkcionisati na ni približno tako visokoj temperaturi, rekao je on.

“Vlažnost utiče na sposobnost isparavanja znoja“, rekao je Jay.

Žurba da ohlade pacijente

Toplotni udar je hitan slučaj, a medicinski radnici pokušavaju da rashlade žrtvu u roku od 30 minuta, rekao je Salas.

Najbolji način: potapanje u hladnu vodu. U suštini, “ispustiš ih u kantu s vodom“, rekao je Salas.

Hitne službe intravenozno pumpaju pacijente hladnim tečnostima, prskaju ih, stavljaju ledene obloge u pazuhe i prepone i stavljaju ih na rashladnu prostirku u kojoj teče hladna voda.

Ponekad ne radi.

“Zovemo ga tihim ubicom jer to nije ovakva vrsta vizuelno dramatičnog događaja“, rekao je Jay. “To je podmuklo. Sakriveno je.”

(Kliker.info-AP)