Kliker.info

Još od Rimskog prava, kao jedne od osnova modernih pravnih sistema u svijetu dobro je poznat pravni institut „konkludentnih radnji“.

Konkuldentne radnje se, naime, definišu kao… “radnje koje nisu neposredne, direktne, riječima ili pismeno izražena izjava volje, ali predstavljaju ponašanje iz kojeg se može posredno, ali sa sigurnošću, uzimajući u obzir okolnosti, izvesti zaključci da lice njima izražava volju za obavljanje određene pravne radnje”.

Piše : Faruk Kajtaz 

Upravo se na taj način može najtačnije objasniti lukava taktika srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića, koji u prvi red nekakve svečanosti…parade ili čega već…prvo posadi Milorada Dodika…pusti mu da ovaj izgovori šta mu padne na pamet ili šta treba…pa onda hladno sve to značajno prešuti!?

„Ljulja ga nežno u svom političkom krilu“, pa onda se pravi da se nisu ni dotakli…dobro – možda malkice.

Kao da Dodik nije upravo istovario još jednu gomilu skandaloznih, pa i opasnih tvrdji i otvorenih prijetnji prema BiH!

Kasnije kada ga novinari pitaju za Dodikove stavove iznesene u njegovom društvu i na događaju koga on organizuje, Vučić se pravi naivan, pa pita: Pa dobro hoćete li ili nećete da se mešam u unutrašnje stvari u BiH?

Retoričko pitanje ima svoj vrlo logičan odgovor, a glasi: Vučić se odavno itekako „umešao“ u odnose u BiH samo to ne želi (još) do kraja javno reći. Čisto radi „igre“…ne radi sadržaja. Poduzima „konkludentne radnje“ sa početka ovog teksta, nakon kojih se jasno može zaključiti šta je negov (pravi) stav i odnos prema Dodiku.

Tu ne bi trebalo biti nikakve dileme, jer treba pažljivo pratiti ono što Vučić radi i u kojem kontekstu, a na slušati njegova kasnija demagoška objašnjenja i retoričke figure.

Ovakva strategija je samo nešto otvorenija varijanta dobro poznate politike iz Beograda, (ali i Zagreba), kada se tvrdi da će se poštovati sve ono što se konstitutivni narodi u BiH (eventulano) dogovore, iako je već u startu jasno da se time njihovim ekspoziturama u BiH daju odriješene ruke da rade sve što je planirano, ali bez do kraja direktne povezanosti sa „centrom“. Proxy politka.

Iako je sve odavno itekako jasno. Barem onima, koji žele znati.

Da bi još malo pojačao svoj navodno principijelan i dobronamjeran stav, Vučić obično dometne kako će raditi svim silama na uspostavljanju „najboljih mogućih odnosa sa Bošnjacima“. Na prvi pogled radi se o izjavi kojom želi malo „spustiti loptu“, ali zašto Vučić uporno spominje samo „najbolje odnose sa Bošnjacima“?

Zašto ne kaže da će učiniti da sve da dođe do uspostavljanja najboljih odnosa sa BiH i Bošnjacima u njoj, bez potrebe za ovakvim Dodikovim stalnim prijetnjama?

Zato, jer je njegovo mišljenje o budućnosti naše zemlje gotovo jednako kao i ono Dodikovo! Zato bi on gradio odnose sa Bošnjacima, dok u isto vrijeme Dodiku dozvoljava da bude njegov trbuhozborac.

I za Dodika i za Vučića u BiH je sve „još uvijek otvoreno“. Samo su uloge uredno i planski podjeljene. Dodik priča ono što Vučić misli, dok Vučić ne govori o onome što Vučić zatupa…već sve relativizira.

Lažno ublažava i razvodnjava.

Rezultanta ove igre se dobro vidi na terenu. Dodik je zadužen za prljave – betonske radove na uspostavi „Srpskog sveta“, „Otvorenog Balkana“ ili zamaskirane „Velike Srbije“, dok je Vučić „tihi, ali većinski partner“.

Glavni projektant i nadzornik radova.

Dodik zakuha otvoreno, otrovno i opasno. Vučić na to reaguje „konkludentnim radnjama“ i poruči kako želi graditi najbolje moguće odnose sa Bošnjacima!? Šutnja Vučića na Dodikove prijetnje, koje lako mogu dovesti do novog oružanog sukoba u BiH i regiji! jasno pokazuje šta glavni meštar Srbije i „Srspkog sveta“ – zaista planira.

On traži SVE!

Od prelaska sa „konkludentnih radnji“ na otvorene (Dodikovske) stavove, Vučića dijeli tek jedan korak. Još vaga i procjenjuje. Retorički se nadmudruje sa novinarima i diplomatma.

Procjenjuje „trenutak“, jer, kako nedavno priprijeti u Gradini…“Oni“ ne razumiju da kada Srbinu dozlogrdi…više nema povratka!

Razumeli smo mi to odavno Aleksandre…samo jesu li i oni, koji mogu zaustaviti novo „ludilo“ na Balkanu „u najavi“, a još kalkulišu i kao Vučić „vagaju“ sve ono što bi u vlastitim državama procesuirali „po hitnom postupku“?

Brzo, efikasno i bez potrebe za „konkludentnim radnjama“ i naknadnim tumačenjima!