Kliker.info

Kanio sam napisati tekst o rahmetli Esadu Šuti, čovjeku s kojim me prijateljstvo veže punih trideset godina. Eso to zaslužuje. Ne samo zbog našeg prijateljstva, jer ja sam bio samo jedan od mnogih koji su prema tom čovjeku gajili jedno veliko poštovanje. Njegov odnos spram drugih počivao je na iskrenosti. Učinio bih to i zbog njemu svojstvene korektnosti i uvažavanja u ophođenju s svima.

Piše : Enes Ratkušić (Faktor)

I zbog spremnosti da izađe u susret, pomogne ma o čemu da se radilo. I zbog predanog perenošenja znanja iz fizike i informatike na one mlađe, koji su ga sa suzama ispratili. I zbog činjenice, koju su mnogi zaboravili, da je između parafa na ponuđeni mu papir 93-e, koji bi označio pristajanje stolačkog SDA na Herceg Bosnu i logora, izabrao logor.

Dva mjeseca sam sa porodicom nastojao da budem blizu, pomognem zatreba li šta, uz njegovu uzornu suprugu Zibicu, koja je se tih nekoliko mjeseci nije odmicala od njega, sve dok nije ispustio plemenitu dušu. Ne znam jesam li ispunio zadaću, jesam li mogao više. Propitivam se, kao i svako ko se boji posljednjeg suda, kad će najtačnija vaga sve izmjeriti.

Umnobolna konstrukcija

Ni slutio nisam da ću na toliko poziva morati da odgovorim par dana nakon dženaze i da će se sva redom ticati tuče koja se prema nečijim javno objelodanjenim umobolnim konstrukcijama dogodila baš na toj dženazi, između aktuelnog predsjednika SDA Stolac Zlatka Hadžiomerovića i kandidata za ovu funkciju Salmira Kaplana, iako svi znaju da nije. I svi su redom, što me je zaprepastilo, gotovo apriori tražili da im takvu morbidnu izmišljotinu samo potvrdim, da lažem, da se kojim slučajem ne upuštam u kakva demantiranja, što je uistinu zastrašujuće.

Prvom pozivaocu u prekookeanskom razgovoru odgovorio sam da se malo prisjeti glasovitog Orsona Wellesa, koji je najavom o invaziji marsovaca napravio paniku u New Yorku, indirektno mu stavljajući do znanja da se to za šta se zanima upće nije zbilo, da je u pitanju klasična izmišljotina. Mada sam bio poprilično ubjedljiv, stekao sam dojam da mi nije do kraja vjerovao. Još gore, u trenutku sam razabrao da je razočaran što se baš to o čemu se priča i piše po raznim portalima nije i stvarno dogodilo.

Nakon nekoliko sličnih poziva, iznerviran što se većina njih živo interesiraju za navodnu tuču, tek uzgredno se informirajući o samoj dženazi, ne znam koji po redu od pozivaoca prošao je najgore. Sam je kriv. Da je barem kao i ostali pitao da li se nešto uistinu zbilo, mogao je računati na moju dobru volju. Ali kako je njega, lišenog bilo kakvih sumnji da li se slučaj dogodio ili nije, zanimalo samo ko je u toj tuči nadjačao, rekao sam mu da se okani razmišljanja o povratku, jer ovdje imamo dovoljno naivnih i lakomislenih a premalo neuropsihijatara.

Zaklonjen prozor u svijet

Bezuspješno ovih dana pokušava da me dobije. Vjerovatno je saznao istinu. Ali, ja tek tako ne podižem slušalicu i načekat će se više nego što misli. I ne samo on. Uvodim embargo na pozive svih koji su lajkali takva škrabanja, a kao sudionici već spomenutog ispraćaja znaju da su širili laži.

Lec je stvarno bio genije i valja ga se prisjetiti. „Novinama se može zakloniti prozor u svijet“, rekao je autor najboljih ikad napisanih aforizama. Uistinu je i na žalost tako, jer samo bolesno zatrovane duše zarad meni potpuno neshvatljivih, ali zasigurno bolesnih i otrovnih razloga, na takav način mogu zloupotrijebljavati dvije svete stvari – tintu i papir, šireći bezočne laži.

Zašto sve ovo, na kraju da kažem. Svi koji su na bilo koji način sudjelovali u ovoj lakrdiji neka ne spominju Esu, jer zbog istinoljubivosti koja ga je krasila na tako nešto naprosto nemaju pravo.