Kliker.info

Mislim da je trenutno američka strategija uvesti BiH u ono što Nemci vole da zovu, ali ne vole da finansiraju, zapadni Balkan šestorke. To je neka ad hoc asocijacija kao što je bila Višegradska grupa. Samo, Višegradska grupa je bila, pre svega, usmerena na zajednički ulazak u EU, ali, bogami, između sebe se podržavala i finansijski, kaže za Dane politički analitičar čiju riječ vrijedi čuti.

DANI: Izjavili ste nedavno da je Milorad Dodik neinformisan i da bi trebalo da se informiše da se Aleksandar Vučić potpuno okreće Americi. Je li Dodik to zaista ne zna?

JANJIĆ: Dodik i sam ima jednu vrstu kontakata sa SAD, sa administracijom, s pojedinim službama, tako da nije on neinformisan. Druga je stvar koju će on politiku voditi i dokle će istrajavati na ovoj. Jer on je menjao politike. I, naravno, važnija stvar od toga je da li je on baš toliko neophodan ikome, u ovoj stuaciji. Ovo nisu ‘90. godine kad je bio potreban Amerikancima, pa posle i Britancima kao jedan od retkih glasova drugačijih od Karadžića. Čak je i njegov povratak, pre desetak godina, na vlast, najavljen na Forumu The Economist ukazivao na veliku podršku Amerikanaca. Direktno ga je, bukvalno, tadašnji ambasador SAD u BiH, bivši američki general, promovisao kao jedinog političara u BiH koji ima 60 posto podrške. Njegov obrat ka Rusiji je, najverovatnije, vezan za privatizaciju u energetskom sektoru Republike Srpske. Verovatno je preko Beograda bilo dodatnih veza. Tadašnje rukovodstvo Srbije (Koštunica i Tadić) su se, već, tada uveliko okrenili ka privatnim i drugim investicijama, kao i ka politici i služabama Rusije. Posebno je bila važna veza preko predaje NIS, Srbije Gas i energetskog tržišta u ruke Rusije. Može se reći da je energetsko tržište i bezbednost prineta kao žrtva Petrol državi koju je gradio Putin. Iza toga nastala je moćna i halapljiva Hidra koja je pružila svoje krake kroz institucije, posebno bezbednosti, političke stranke i organizacije civilnog društva, posebno SPC.

Dodik, u političkom i bezbednosnom smislu, pričom o otcepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, preuređenju dejtonskog aranžmana i uopšte preuređenju Balkana, ide na ruku ruskih interesa, a najpre u otežavanju ulaska BiH u NATO, odnosno širenja NATO na zapadni Balkan. Za mene je važno da je on od onih, ne govorim o ličnosti nego o fenomenu politike i političara svuda u svetu a pogotovo na Balkanu, koji okreću ćurak kako vetar duva. Pogotovo ako vetar donosi neki profit, lični, porodični. On je sada od važnosti za istraživanja takvog fenomena. Mada, vidim, da još uvek, ima političke uticaje. Priča o otcepljenju, u sadašnjim okonostima, nema podršku u ovom momentu u Beogradu. Previše je rizično i skupo podržavati tu priču kako se radilo u period 2016. – 2018., posebno u Unutrašnjem dijalogu o Kosovu. Posle vrlo riskantnog poteza sa barikadama na severu Kosova, decembra 2022. godine, osnovna briga Srbije je kako da umanji štetu. U doba Vrućeg rata koji se odvija između Rusije i NATO, preko leđa Ukrajine, prolazi samo Mačo galama i junačenje u potoku. Ko to nije shvatio 24. februara prošle godine, shvatiće vrlo brzo.

DANI: Šta u ovom trenutku znači Vučićeva nedavna izjava do sad tek čuje za povezivanje Kosova i RS, a cijeli Balkan to priča od recimo 2015., 2016.?

JANJIĆ: Priča o hvalisavom lovcu glasi Ubio sam medveda od 200.,dobro 100 kila… A na pitanje: Izvini, ‘oćeš da nam pokažeš tog medu? Odgovor je Nemam pojma o kom medvedu govorite. Dakle, te Dodikove izjave spadaju u kategoriju nemam pojma. Ono što je van sumnje to je da su, za sada, korisne za Dodikovo održanje iznad vode. Na primer, u doba Unutrašnjeg dijaloga Dodik je, po medijima, okruglim stolovima govorio o kompenzaciji Srbije za Kosova, da ova uz sever Kosova, dobije RS. Međutim, kada je urađeno istraživanja javnog mnenja i pokazalo se da to, u Srbiji ne pije vodu, podrška je bila ispod deset posto. U javnosti Srbije postojala je većinska svest da razmena teritorija i promene granica vode u rat.

DANI: Šta se to dešava na Balkanu? Koliko Dodikova priča, crnogorska previranja, Ramini uticaji na Kurtija, pritisak Bugarske na Makedoniju imaju veze s tezom koju slušamo u BiH da SAD spremaju povratak tako što će Balkan podijeliti na interesne zone Hrvatske, Srbije i Albanije? Nemamo potvrde za to, ali Escobarova podrška Otvorenom Balkanu za kojeg se tvrdi da je u koliziji sa Berlinskim procesom, daje podlogu za špekulacije.

– Ova BiH jeste napravljena u Dejtonu i jeste bila način da se prekine rat. Ali, protekom veremena, okamenio se ceo taj sistem, kao da je za večita vremena. Što je, naravno, uvek lakše za političare nego da budu odgovorni, kreativni, da unutrašnje odnose prilagođavaju životu i okolnostima. Zamrznuta BiH znači da su zamrznuti i virusi mržnje, rata, mogućih osveta, sećanja. Dakle, BiH je u prepoznatljivom modelu zamrznutog stanja. Pa, dokle led drži, posle ćemo da vidimo šta ćemo. Ja mislim da su ovo što se sada i na Zapadu smatra demokratijom, procedure smene vlasti, ali to nije vrednosni stav. Sad je pod demokratijom moguće i da neonacističke ili neofašističke strukture kao što je Orbanova dođe na vlast ili da neonacisti Alternativa za Nemačku, uđu u parlament Nemačke. Da podsetim, demokratija je posle Drugog svetskog rata značila mir i potrebu da se nacizam i fašizam ne ponove. Zna se kad imate te zagovornike ekstremizma u instituciama, imaćete i ratove. Vratimo se na našu ovdašnju nesreću. Ovde je kad je postalo samo pitanje vremena kad će se raspasti Jugoslavija, smišljena formula da su zapravo demokrate antikomunisti. I dobili ste seriju partija, zovite ih kako hoćete, ali uglavnom osnovane od bivših komunista, najčešće staljinista.

Zbog bliskosti ideologija staljinizma i nacionalizma, najčešće, to su bile ekstremno nacionalističke stranke. Sad ih zovu etnonacionalističke. Pad Jugoslavije je bio deo promene u Evropi podstaknut i padom Berlinskog zida, ujedinjenjem Nemačke i krajem SSSR i komunsitičkih vlasti. Mnogi iz rukovodstvo Jugoslavije, posle Tita, držali su se forumle Ako mogu svi Nemci da budu zajedno, u jednoj državi, zašto ne možemo i mi? Politike koje su se vodile iz tadašnjeg Bona, Beča i drugih gradova Evropske zajednice ubrzale su raspad Jugoslavije. Mada ni u samoj Jugoslaviji nije bilo onih koji bi je branili. Zapravo, u nastojanju da se Istočna Evropea odvoji od SSSR-a i Varšavskog pakta i da se izgradi svojevrsna bafer zona prema Rusiji, Jugoslavija je bila nepotrebna, Oni političari iz bivše Jugoslavije koji su prihvatili novu vrstu demokratije i zadatak razaranja posotojeće strukture, postali su podobni partneri.

Na primer: koalicija VMRO i albanskih partija u rušenju Kire Gligorova. Ili široka kolacija od Urala do Hamburga u rušenju kao Mila Đukanovića, koje će se uskoro dovršiti. I onda ste dobili model demokratije kakav imate u Italiji, Bugraskoj, i širom EU u kojima su najuticajnji ad hoc pokreti, široke kolacije snažno oslonjene na medije i novac koji, najčešće, nema mirisa. U celoj igri se pojavila i Putinova Rusija s velikim uticajem, koristeći nemački kanal gasifikacije, energetike i, naravno, korupcije. Ruski uticaj nije u početku nikom smetao, računalo se sa jeftinim energentima, a Moskvi se dozvoljavalo da se, poput primera fenomena Dodika, kompenzuju preko Balkana i u pričama o izlasku na topla mora. Tako su stvarani kontejneri u kojima stanovnici periferije treba da se krčkaju čekajući prijem u EU. Primera radi, pitanje za “Evropa sad”, Jakova, Spaju i Dritana je da li ste zaista spremni da se vratite na režim pregovora sa EU koji je imao mrski DPS? Za sada ja čujem samo jedan odgovor: Nikako i nikada! Čini mi se da će njima i posle junskih izbora prioritet biti novi i novi izbori, a EU i onako ne žuri da primi Crnu Goru na svoje grudi.

Uočljiva je razlika u politikama SAD i EU, posebne Nemačke. To se vidi i na primeru Berlinski proces protiv Open Balkana, koji se ranije zvao Mini-Šengen, kad je izvorno neposredno posle Dejtona promovisan od Amerikanaca, od Medlin Olbrajt i Džima Obrajana. Obrajan je to obnovio preko Edi Rame. To je jedan projekt koji je radio u Evropi posle Drugog svetskog rata, zvao se BeNeLuks. To nam kaže da je na dugom štapu i jačanje regionalne sradnje Zapadnog Balkana. Mada je realan i obećavajući predlog Eskobara da se ova dva programa harmonizuju, a da se započne sa zajednicom infrastrukture i energetike. Ova zajednica zahteva 40 do 50 milijardi dolara za podizanje nivoa energetske i druge infrastrukture kako bi region konačno postao ozbiljan proizvođač životno potrebne energije uključujući i vodu. Ja ne vidim da EU ima nameru i mogućnost da odvoji taj novac a ne vidim ni da postoji želja da se ova regija putem održivog razvoja pretvori u partnera, pa i konkurenta. Vidim da oni žele malu regiju koja je pre svega tržište i u koju dolaze samo niskobudžetne kompanije, profiterske, najčešće registrovane u EU, a naslonjene na novce ovdašnjih država i davanje značajnih resursa u polog za strane dugove.

Po meni, Berlinski proces je nastavak Solunske inicijative, a ona je opet nastavak Pakta stabilnosti. To se na kraju sastoji u jednom dugom procesu napredovanja ka EU, gde se preko nekih ad hok donacija, donatorskih konferencija i nekih institucija, jedna takva je u Sarajevu, ima za mlade u Albaniji, dele nekakvi projekti. Ali ti projekti objekivno ne idu na razvoj proizvodnje, popravljanje položaja, oni jednostavno hrane jedan deo lokalne birokratije i civilnoig društva. Na primer, u tom Regionalnom centru, u Sarajavu, su promovisane mnoge odlične ideje pa i za energetski sektor. Ali nisu realizovane. Mada, kada se radi o zelenoj agenda i gasifikaciji jako je dobro što nisu realizovane jer su sledili politiku Energie Comuniti. A to je politika trgovaca energentima. Ukoliko je ona i zaista pametna, pitanje je a zašto je preko gasifikacije EU pala u ruke Moskve. Potreban novac inače nije prevelik za moćne komnaije Amerike, Evrope i drugih. Ukoliko Vašington i Brisel progovore jednim glasom o ovoj temi i o Zapadnom Balkanu odnosno u budućnosti svojhih odnosa.

Lokalni političari, a pre svega Vučić i Rama su od ove teme napravili svoje propagandno igralište. Prvo su to igralište nazvali Mini-Šengen, pa su onda Open Balkan. Možda je trebalo da dodaju i Society. I onako su dobili začajnu podršku od Džordža Soroša. No, ime će se lako promeniti, bitno je da se dešavaju promene stvarnosti. U tome je za sada u prednosti Open Balkan jer su doveli do harmonizacije. Neka kreativnost se pojavila tek kad su se uhvatili sa Niškim sastankom da zaista sređuju zakonodavstva. Da završim priču, šta je doneo posljednji sastanak na najvišem nivou Berlinskog procesa? Naprimer, dogovor o ukidanju viza i mogućnost prelaska granice sa ličnim kartama. Da li građani BiH mogu da uđu na Kosovo ja ne znam. Jeste, Skupština Kosova je ratifikovala sporazum, čekam da vidim kada i kako će BiH ukinuii vize građanima Kosova. Ne znam da li je to učinjeno?

DANI: Nije i vjerovatno neće.

JANJIĆ: O tome je reč. Dakle, oni su ponovili sve što se radi u okviru Open Balkana i čak je prihvaćeno preko Briselskog mehanizma, da mogu, govorim o Kosovu i Srbiji, sa ličnim kartama građani da se kreću. Mi kroz Kosovo slobodno idemo u Albaniju, takođe s ličnim kartama. Odjedanput, treba da mi dođe vrh Evrope i posle tri godine takvih prelazaka da mi kaže da ja to mogu da radim. Nadao sam se da će ponuditi nešto drugo. Region je nestabilan, mir nije stabilizovan. O čemu mi pričamo? O iluzijama. Mi smo u nekoj borbi, imamo neka primirja, imamo neka fingiranja realnosti. Ali mir koji omogućava održivi razvoj, saradnju ljudi, nemamo. I ovde se sada talasaju te vode. Prvo, duva neki ruski vetar preko Ukrajine, duvaju bogami i baltički vetrovi, pre svega strahovi. Ja razumem želju Berlina da rat ne stigne na teritorij Nemačke. Ali nemojte se varati: Ako vi deo te iskre prebacite na Balkan, tek onda će se Evropa i svet zapaliti. To je iskustvo dva evropska rata koji su prerasli u svetske ratove. Mi se trenutno ljuljamo, nestabilni smo zbog svojih nasleđenih sukoba, nerešenih, nezavršenih reformi, ali bogami i zbog podsticanja spolja. Tu se Amerikanci izuzetno razlikuju. Oni jednostavno smatraju da mora da se prave vrlo jasne podelena one koji isporučuje i one koji ne isporučuje.

Sad se priča o nekom novom američkom prestrojavanju Evrope, pa bi tu bili poželjni i Srbija i Open Balkan, ceo zapadni Balkan. Mislim da je to opet nategnuta priča koja dolazi iz reda stratega. To je palica za disciplinovanje Nemačke i Francuske: počnite da ulažete u svoju vojsku. Ne možete vi da itekako aktivno utičete u Minskom sporazumu, u eksploataciji Rusije, pa u proizvođenju sukoba sa Rusijom, a kad je Ukrajina napadnuta, vi nećete da podižete vase budžete za odbranu i za finansijsku podršku Ukrajini. Na ovoj našoj posvađanoj bari sa neukim čamdžijama je toliko ljuljanja, da mi je ponekad muka.

DANI: Ispod sve globalne politike, mi imamo ovdje u BiH svoja mala, sitna previranja. Koliko je realno razilaženje najdugoročnije ovdašnje koalicije HDZ-a i SNSD-a, Dodika i Čovića? Ono je najvidljivije oko NATO-a, ali i na Dodikovu priču o secesiji, Čović odgovara da nema ništa od toga.

JANJIĆ: Znate, nema malih problema. Crna Gora je po broju stanovnika vrlo mali problem, ali izuzetno komplikovan. Tamo je svakom selu važno da li će Jakov da nadgornja Mila i da li će Vašington opet da nadgornja Moskvu. Tako je i u Srbiji, tako je i u BiH. Ali, ima previše nesposobnost da se deluje lokalno i misli globalno. To je prva oznaka naših nazovi političkih elita. Oni niti deluju lokalno, niti većina njihovih pripadnika ume da misli, čak ni lokalno. Ako ja mogu da sa strane kažem, problem BiH je strukturalan. Preskupa je. Toliki kantoni, tolike vlade, toliki ministri, toliki entiteti. To neko mora da plati. A stanovništvo odlazi. Nema ko da radi, nema ko da puni budžet. Drugo, evo sad kad ste to rekli, pitam se da li su se samovoljno ili po zadatku vođe Hrvatske podelili. Pa Milanović preuzeo rusofile ala Dodik, a uglađeni Evropljanin zaštitu monopola HDZ na predstavljanje Hrvata u BiH. Rezultat je poznat: Čović i Dodik su van sumnje, a ostali neka vide gde će. Sve to navodno pomaže snaženju BiH, stabilizaciji mira itd. itd. Pa vidite ko predstavlja Hrvati iz BiH u Evropskom parlamentu.

DANI: Bivša bh. ambasadorica.

JANJIĆ: Znači HDZ. To meni liči na ono kad je Slobo petljao u pokušaju da pridobije Aliju preko Adila. Ustvari, to mu je bila taktička varka, a životni san i istorijska ljubav mu je bio Tuđman, od Karađorđeva i pre, dakle podela BiH. E, kad ova dvojica nisu uspela, pitam se šta tek može da podeli trio Milanović – Dodik – Čović. Pa to ne može da podeli ni Cazin, Bihać, ne mogu ništa. U istoriji se neke ideje pretvore na kraju u farsu da bi se ljudi lakše od njih odvojili. Nemoguće je uvezivanjem dvoje protiv trećega u BiH bilo šta da se uradi. Srbi su već valjda naučili koji su cenu platili i koji su cenu drugi zahvaljujući i njima podneli. To je jednostavno odsustvo promene bilo kakve politike, ali brane se vrlo realni, verujte čak svetski patenti. To šta rade ministri u kantonima, te polovine mandata, a primanje plata celi mandat, pa zamene, to je patent kojem se, kad objašnjavate napolju, ljudi čude. I sad imate jednu potpuno nefunkcionalnu državu, imate interesne grupe nezainteresovane da to menjaju jer, bože moj, šta bi ja menjao moj status, imate tu neke elite koje nastaju, bogate se, ali taj svoj kapital, koliko ja pratim, u največem iznosu ne investiraju u RS, dođu u Beograd i grade, svoje milione pretvora u desetine miliona. Ne znam da li Hrvati iz Bosne nešto vraćaju u BiH, vidim Mostar je sređen, hvala Bogu. Takvo stanje je neodrživo. Uostalom, sporazum ove trojke kao da više ne važi: Dodik priča o otcepljenju, a Čović kaže idemo u NATO. Možda sam pogrešno čuo, ali mislim da je tako.

DANI: Dobro ste čuli.

JANJIĆ: Biće da je taj sporazum samo bio osnova koju je iskoristio Šmit da se zapravo onemogući čak i prebrojavanje rezultate. U suštini, održani su nelegitimni izbori, izbori u godini kad su menjani izborni uslovi, u kojima se itekako kralo barem u RS. Inače, to što je Šmit u izbornoj noći prekrojio pravila konstituisanja jedne vlade, protivno je samom smislu demokratskih i fer izbora. Oni bi u svakoj zemlji pali. Ali, u BiH ne može to da se desi i to zbog zavađenosti interesa, zbog velikog broja pozicija za podmirivanje i, naravno, zbog verovatno opšteg ubeđenja da se zadugo neće vidi svetla na kraju tunela.

DANI: Kažete da ova struktura BiH nije održiva. Dodik pare intenzivno traži jer u junu mora vratit 300 miliona sa Londonske i Bečke berze, još nekih 900 miliona dolaze na naplatu. Sad ide u Kinu da traži kredite kojima će to sve pokrivati. Je li moguće da te pare koje traži, kojima je već zadužen i kojima želi da se zaduži, obore i njegov režim i ovu neodrživu strukturu BiH?

JANJIĆ: To je samo jedan od načina kako će se žestoko građanima BiH naplaćivati ovo sadašnje stanje. Nema šanse da se dobije kredit u Kini, to ne postoji. U Kini vi možete da dobijete takozvanu investiciju, ali morate da kažete koja je to deonica puta ili pruge. Nemojte nuditi ono što ste već nudili: rudnike, to ih ne interesuje, nemojte mi nuditi hidroelektrane na Vrbasu, ni to ih ne interesuje. Znači, neki autoput, neka pruga, veliki most, da oni dođu sa svojim radnicima, sa svojim materijalom, da vas zaduže devet posto, od čega ćete dobiti jedan posto. To tako funkcioniše. Kina je poslednja zemlja na svetu koja će finansirati bez sopstvene zarade. Hoće i oni da korumpiraju, ali niko kao Rusi. Dakle, ako je to razlog putovanja, to je očaj onih gostiju u krčmi. Jeli, pili na tuđi račun, stavljali hipoteke na zemljište, šume i ostalo, sad došlo doba naplate. Najverovatniji, krajnji rezultat može biti bankrot. Ako je to mogla Grčka, što ne može RS ili BiH? Ali, setite se koje su promene nastale u Grčkoj, koji je haos bio u Grčkoj. Dakle, neće se niko ustručavati da potegne naplatu Bosni i Hercegovini.

– Da li će neko dati dodatne investicije? Da, ali ko? Ako nećemo Open Balkan, pa preko Open Balkana udružene investicije preko Amerike itd., ne očekujte te pare iz Berlinskog procesa. U EU kad nekom kažete da treba da da više od 200 miliona, on se hvata za glavu. Kaže biće donatorska konferencija, pa kad skupimo, evo, biće nagrađeni Srbija i Kosovo na budućuj Pariskoj donatorskoj konferencije ako i kada ispune prethodne dogovore iz Ohridskog sporazuma. Nema ni govora, na primer, o Fondu za dugotočnu podršku normalizaciji. Znači, po meni, Peking je pogrešno mesto.

DANI: Kažete “pogrešno mjesto”. Gdje je pravo?

JANJIĆ: Tragično je da, naprimer, imate Gacko koje ne može da radi, odjedanput ne može da nađe kupca, prezaduženo. Svi su došli tamo da muvaju. Imate rudnike koji su u očajnom stanju, a ugalj ponovo postao crno zlato, malte ne kao nafta. BiH je toliko ojadila svoje šume, a da iz toga i dan danas izvozi balvane, kao da je teško proizvoditi, napraviti hiljade malih pilana kao što su uradili Slovenci, Talijani, Austrijanci, pa mala gazdinstva seku drva, onda veliki to prodaju, ukrupnjavaju… Dakle, postoji potencijal, ali ja i dalje tvrdim da ne može BiH da skupi te pare, ne može Srbija sama, ne može niko i u ovom momentu ne vidim ni jednog drugog investitora osim onog bloka koji može Amerika do organizuje. A to je veliki blok, to uključuje kad je u pitanju energetika i Južnu Koreju i Japan, uključuje mnoge druge firme iz Evrope. Mislim da je to izazov promene politike, promene savezništva i totalnog odricanja od iluzija o velikom bratu u Moskvi. Kad sve parametre vidite, najgora opet stoji nesrećna RS i Dodik, pa onda Srbija, ali i FBiH nije baš zbog konstitucije, mogućnosti veta, blokade, baš u najboljem stanju.

DANI: To nas vraća na početak: je li Vučić to shvatio, a nije informisao Dodika zašto se okreće Americi ili je to samo još jedan blef?

JANJIĆ: Ja mislim da Amerikancima on uopšte ne treba jer oni će prepustiti to EU nek‘ se ona gnjavi, dok ona misli da može sa Hrvatima i ostalim da upravlja tim problemom. Ali sigurno im neće prepustiti mogućnost da proizvedu novi oružani sukob. Prema tome ili će doći do promena, a u ovom momentu ja ne vidim kako da dođe do promene osim preko neke nove, velike krize makar ona bila spolja izazvana. Krize koja diže mase. Ali za to na primeru BiH i RS mora da postoje pratneri o kojima je, na primer, govoreno u u Kongresu SAD ili u Britanskom parlamentu. Oni se za sada nisu pojavili na poliitčkoj sceni. Tu i tamo po neki novi politički pokret..

Saša Rukavina (Dani)