Kliker.info

Nakon tragedija koja je zadesila Srbiju početkom maja ove godine, u kojoj je stradalo 18 ljudi, ulicama Beograda se organizuju masovni protesti protiv neadekvatne reakcije vlasti na nasilje. Aktivistica Aida Ćorović kaže kako je nastupio prijelomni trenutak u kojem nema povratka na staro, a hiljada ljudi na ulicama glavnog grada su najbolji pokazatelj da se vladi u Srbiji bliži kraj.

Dosadašnje protesti interesovali su samo jedan dio građana i građanki, međutim prvi put se desio napad na djecu, što je izazvalo emocije u cijeloj Srbiji, ali i region. Kod malo starijih generacija, kako navodi aktivistica Ćorović, masovna ubistva bila su okidač za traume iz proteklog rata.

“Još ‘90-ih godina, mi mirovni aktivisti i aktivistkinje, smo upozoravali da ratovi moraju stati – jer zlo se uvek vraća odakle je krenulo. Upozoravali smo koliko je važno suočavanje sa našim zločinima, kako bi kao društvo ozdravili. Koliko god smatrali da su zločini ostali tamo negde iza nas, oni su duboko urezani na kolektivnom i nesvesnom nivou. Sve nam se to vratilo na kraju i udarilo na našu nedužnu decu, kako se prethodno udarilo na nedužnu decu Sarajeva, Prijedora, Tuzle, Srebrenice i drugih gradova”, kaže aktivistica Ćorović.

Pojašnjava kako je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić po prvi put u 12 godina zabrinut za opstanak na vlasti, jer se protesti dešavaju u vrijeme kada ga međunarodna zajednica želi staviti van političkih tokova. Smatra da predsjednik Srbije neće lako priznati poraz, s obzirom na to da, dodaje, ima veze da raznim kriminalnim grupama, koje mu, kako kaže, rade o glavi. Pored toga, Ćorović navodi da Vučić ne može ni lako otkazati odnose sa Rusijom i Putinom, jer je to opasno, pa tako ostaje između dvije vatre.

“Treća vatra se otvorila prije mesec dana kada su ljudi izašli na ulice i rekli dosta je više nasilja. Tekst koji je izašao u New York Timesu, nekoliko dana prije masovnih ubistava u Srbiji, govori o vezi predsednika Vučića sa mafijaškim grupama te brutalnim ubistvima i obračunima. Nakon nekoliko dana izašao je sličan tekst u Guardianu, zatim u jednom od nemačkih medija, što nam govori da ga Zapad polako sklanja sa političkih tokova”, kaže Ćorović.

Konstantan osjećaj nesigurnosti

Aktivistica pojašnjava da ljudi nisu izašli na ulice samo zbog ekonomske situacije, koja je katastrofalna, već prvenstveno zato što žive u konstantnom osjećaju nesigurnosti. Kaže da su proteklih godina desila mnoge nesreće u Srbiji, a kao najvećeg krivca za to vidi sistem u kojem žive.

“Svaka nesavesna osoba može da vas ubije na ulici, a ako je osoba iz sistema ili je bliska sistemu, skoro je pa nemoguće dobiti ikakvu pravdu. Poslednjih godina su izginula deca, rudari, poginula je žena na pešačkom prelazu, poginuli su ljudi u namenskoj industriji. Naravno da je odgovorna država i sistem, jer su ljudi radili u pogonima koja nisu bila bezbedna i nisu prećene procedure na radu. Pored toga, veliki problem je zapošljavanje stranačkih ljudi na rukovodećim pozicijama, a njihova nestručnost nam je sada došla na naplatu”, smatra Ćorović.

Pojašnjava kako se ni ona ne osjeća sigurno, jer mnoge aktiviste i aktivistice prozivaju imenom i prezimenom, te im se, navodi, poturaju različite laži kroz režimske medije, što znači da su otvorena meta.

“Sada će predsednik Aleksandar Vučić da igra razne taktike. Ovo što se dešava na Kosovu smatram da je potpuno režirano i mislim da on sada želi da pripremi naciju, kako smo mi u nekakvom predratnom stanju. Želi da kroz dizanje frke s Kosovom, potpuno veštački ugasi proteste, ali mislim da mu to neće proći jer ljudi su prozreli njegove laži”, naglašava Ćorović.

Katastrofalno stanje ljudskih prava u Srbiji

Aktivistica Aida Ćorović navodi kako je primijetila da na proteste “Srbija protiv nasilja” dolazi jako puno mladih. Iznenađena je brojem srednjoškolaca i studenata na protestima, sa zrelim razmišljanjem, koji daju sve od sebe da bi se desile pozitivne promjene.

“Nažalost, nisu svi mladi takvi, jer imamo jako puno omladine koja je radikalizovana, nacionalistički, verski, kroz teme pola, ali i rasistički. Sve nam se ovo dešava nakon mnogo godina medijskog trovanja, prisustva nasilja u društvu, stalnim ispiranjem mozga, pa nije ni čudo da je veliki broj mladih zatrovan. Onog trenutka kada se promeni vlast, nekoliko meseci normalnog televizijskog programa, verujem da će se promeniti narativi, jer sistem je itekako kriv za ono što nam se dešava u društvu”, kaže Ćorović.

Smatra da je stanje ljudskih prava u Srbiji katastrofalno, a svi oni koji su protiv vlasti se zlostavljaju na različite načine. Kaže da je za nepunih pola godine u Srbiji ubijeno 20 žena, što je pokazatelj da socijalne službe ne rade svoj posao te da je obrazovni sistem potpuno uništen. Smatra da su mediji postali trovačnice, a novinari i novinarke koji se usude govoriti istinu postaju meta.

“Imamo slučaj da je jednom novinaru, koji je pisao o koruptivnim radnjama lokalne vlasti, zapaljena kuća, a zamalo su on i njegova žena nastradali. Ranije su već ubijani novinari samo zato što rade svoj posao, a počinioci nikad nisu pronađeni, što nam govori da bezbednosne strukture stoje iza toga. Mi se sada nalazimo u jednom potpunom raspadu i daleko smo od normalnog evropskog društva”, naglašava Ćorović.

Ukazuje i na prošlogodišnju pobunu protiv održavanja EuroPride skupa u Beogradu kao jedan od glavnih pokazatelja nepoštivanja ljudskih prava.

“Imamo premijerku u Srbiji koja je pripadnica LGBT+ zajednice, ali koja je visoko privilegovana i ima prava koja samo za nju važe. Na deklarativnom nivou sve je super, ali je istina daleko od toga, a mi stalno imamo napade na pripadnike i pripadnice LGBT+ zajednice, pogotovo na one koji su eksponirani kroz aktivistički angažman. Nažalost, mnogo mojih prijatelja koju su zlostavljani na različite načine su otišli odavde”, kaže Ćorović. Podsjeća i ne nadavni, pozitivan slučaj gdje su se sveštenici fotografisali ispred Pride Info Centra u Beogradu i poslali poruku da se nasilje ne bi smjelo dešavati ni prema kome.

Aktivistica smatra da je dio odgovornosti na svakom od nas i da moramo biti svjesni da demokratsko društvo podrazumijeva mnogo različitih mišljenja, koja možda nisu u skladu sa našim vrijednostima.

“Sve to onda zahteva veći stepen razumevanja. Stalno vežbam da putem društvenih mreža razgovaram sa neistomišljenicima. Komunicirala sam sa mnogim radikalnim osobama, četnicima, desničarima, a kroz razgovor sam shvatila da ne možemo raspravljati o politici, ali se možemo složiti oko toga da pomažemo siromašnim, beskućnicima i ugroženima”, kaže.

‘Pumpanje ratom Vučiću više ne ide u prilog’

Aida Ćorović uhapšena je krajem 2021. godine, nakon što je, zajedno s još jednom aktivisticom, jajima gađala mural posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Beogradu. Ona kaže da je mural sada prekrečen, kako je i predviđala, te je sigurna kako su krečenje obavili pripadnici Službe državne bezbjednosti Srbije, za koju tvrdi da je stajala i iza njegovog postavljanja.

“Navodno su mural prekrečili navijači Partizana, a onda kada smo mi pravi aktivisti i aktivistice krečili i bacali boju na mural, već poslije 15 minuta je sve bilo čisto. Sada više niko ne sme da dira. Mislim da se ovo sve desilo nakon masovnih ubistava u osnovnoj školi, jer je Vučić shvatio da mu pumpanje ratom i ratnim zločincima više ne ide u prilog i sada se okrenulo protiv njega”, kaže Ćorović.

Nakon što je s aktivisticom Jelenom Jaćimović gađala mural jajima, privedene su u policijsku stanicu gdje su saslušane, a već su imale jedno sudsko ročište koje Ćorović smatra skandaloznim.

“Tamo piše da sam ja gađala zgradu jajima, a ne piše da je tamo bio oslikan ratni zločinac. Navodi se da smo kršili javni red i mir, kao i da su građani bili uznemireni, što je potpuno besmisleno, jer tamo osim policije i novinara nije bio niko. Tu se čak i navodi da sam ja psovala policiji, a oni su bili u civilu i nisu izvadili iskaznice, a ja sam mislila da se radi o huliganima koji me vode u prvi haustor da me isprebijaju. Srbija je potpisala sve moguće dokumente za saradnju sa Haškim tribunalom i Srbija je izručila Mladića i Miloševića”, govori Ćorović. Očekuje da će cijeli slučaj završiti tako što će zastarjeti.

Nakon što je gađala mural jajima, Ćorović kaže da joj u početku nije bilo prijatno, jer se dešavalo da je prepoznaju na ulici i imala je nekoliko neugodnih situacija. Međutim, posebno ističe da je nakon svega bilo puno više podrške koju je svakodnevno dobijala.

“Dešavalo se da mi na pijaci uzvikuju ‘bravo’, u komšiluku su mi davali podršku i pitali su šta mogu učiniti za mene. U jednoj kafani se žena rasplakala i izgrlila me. Sada sam primetila na protestima da me svi prepoznaju i to mi mnogo znači, prilaze mi, daju podršku, govore da sam im inspiracija. Zaista mi bude puno srce kada vidim koliko divnih ljudi živi oko nas”, emotivno govori Ćorović.

Navodi da u Srbiji živi mnogo više dobrih ljudi, ali su do te mjere marginalizovani, da nemaju kapacitet da se bore, a ono što je napravila ispred murala smatra pozivom građanima i građankama da se probude.

“Aktivizam je način života – ili jesi ili nisi, to je vrednosni sistem. Koliko god je bio težak rat ‘90-ih, koji sam teško podnijela, data mi je opcija da rastem i da izvučem najbolje iz sebe zbog čega sam zahvalna. Raduju me male stvar. O sebi što sam naučila u životu mi je najvažnije da sam sa sobom miru. Cilj više nije bitan, bitno je putovanje koje treba da nas raduje te da uživamo u procesu”, zaključuje Ćorović.

Mirnes Bakija (AJB)