Kliker.info

Vuk Drašković, posljednji ministar vanjskih poslova zajednice Srbije i Crne Gore, srbijanski političar – za N1 je kazao da je ulazak u NATO garant da više nikakvog rata i sličnih nesreća neće biti u Bosni i Hercegovini.

To je po njemu strateški razlog.

“NATO je izbor puta, a Evropska unija je putovanje. NATO je sigurnost Evrope, odbrana, zaštita. NATO je sigurnost ovoga regiona, da se ne bi dogodilo što neki priželjkuju – da se ovdje otvori balkanska Sirija, pa da se završi da BiH i Srbija ostanu uklete balkanske Venecuele”, izjavio je.

Ispričao je kako je 2005. godine potpisao dokument kojim daje saglasnost da NATO trupe prolaze kroz Srbiju.

“Ja sam gotovo ilegalno bez saglasnosti i obaveštavanja Vlade Srbije potpisao dokument o slobodnom prolasku NATO trupa preko Srbije. I to je izazvalo šok. Odmah su uslijedili zahtjevi za mojom smjenom, krivičnom odgovornošću, a vođa radikala je u Saveznoj skupštini rekao – ‘evo kakvo ste g. od čoveka izabrali za ministra vanjskih poslova. Bio je to Nikolić tada, ne Šešelj”.

Poručio je u Pressingu kako vojna neutralnost Srbije i Republike Srpske, odnosno dokumenti koji su usvojeni u skupštinama ne vrijede ništa.

“Vojna neutralnost se također dobija međunarodnim ugovorom. Takvog ugovora Srbija nema, mi imamo neku deklaraciju. To ne vredi ništa. Vi morate izboriti vojnu neutralnost u razgovoru sa Ruskim vojnim savezom, NATO alijansom i ispuniti uslove za vojnu neutralnost”, ispričao je Drašković.

Međunarodni sud pravde je najveća sudska instanca u svetu, presudio je da je u Srebrenici počinjen genocid. Presudio je da nije odgovorna država Srbija, ni srpski narod – nego su odgovorni oni koji su naredili i počinili taj strašni zločin – poručio je Vuk Drašković u Pressingu na N1.

“Neki koji su me čuli su me psovali. Nemam ja tu šta da se pitam. Međunarodni sud pravde je najveća sudska instanca u svetu. Presudio je da je počinjen genocid. Presudio je da nije odgovorna država Srbija, ni Vojska Srbije, ni srpski narod – nego su odgovorni oni koji su naredili i počinili taj strašni zločin”, rekao je Drašković na pitanje zašto državni vrh Srbije negira genocid – a on ga priznaje.

On je poručio da država Srbije majkama Srebrenice duguje krik – a da li će neko zatražiti oprost?

“Ja jesam, ali ja nisam vlast. Ja sam propustio priliku, a želeo sam tu priliku. Želeo sam da budem srpski Willy Brandt, Walter Steinmeier. Jesam rekao da bi žrtve iz Jasenovca kriknule za žrtve iz Srebrenica. Bile bi na strani žrtve. Ne bih nikada prihvatio ono što se primilo u srpskom narodu. Nikakav genocidni pečat nije stavljen na Srbiju i srpski narod, nego na one koji su genocid počinili, po imenu i prezimenu koji su osuđeni”, pojasnio je Drašković.

Ipak, Milorad Dodik dodjeljuje ordenje presuđenim ratnim zločincima i otvara studentske centre koji po njima dobijaju imena.

“To je sramota. Sramota me bila kada je Rusija rekla da brani srpski narod od pečata genocidnosti. Oni nisu srpski narod. Nama takva odbrana nije potrebna. Ja ne pripadam genocidnom narodu, ali u tom narodu je bilo onih koji su to zlo počinili. Nikad ih niko ne smije promovisati u heroje”, izjavio je.

Ocijenio je kako poslije 5. oktobra 2000. godine i pada Slobodana Miloševića se suštinski nije dogodio prevrat tog režima.

“Sve je propalo. Nema Tita, nema kralja Aleksandra, Jugoslavije. Ima nepromijenjenih službi bezbjednosti, tajnih dosijea, koji su najveća državna tajna, o zločinima od 1945. do danas. U to se pipnuti ne smije. To je sveta knjiga. U knjigu smrti u Srbiji se ne smije taknuti”, kazao je.

 Drašković je potom e kazao da većeg branioca muslimana, nevinog stradanja bošnjačkog naroda nema od njega, njegove supruge i stranke.

Komentarišuću svoj govor iz Novog Pazara iz 1990. godine – kazao je da je to bila metafora, te da su ga upravo metafore mnogo koštale.

Podsjećamo, Drašković je 1990. godine ispred Petrove crkve u Novom Pazaru rekao:

“Svaki onaj koji u ruku – ovom Raškom zemljom stegne turski barjak, ustaški barjak, albanski barjak ili bilo čiji drugi barjak sem srpskog, ostaće bez barjaka i bez ruke.”

“Moj govor kod Petrove crvkve u Novom Pazaru je nešto najljepše što sam mogao izgovoriti i o muslimanima Raške, muslimanima Bosne, o Srbima, o tome da smo dva stabla nikla iz istoga korena i tako dalje. Mene su tada dočekali plakati sa mojim prerezanim grlom, kao da sam zaklan. To je bila metafora, skupo su me koštale metafore”, rekao je u Pressingu.

“Ja sadašnji ne bih pominjao ni seču ruke, tu metaforu ne bih upotrebio, ali bi naglasio ovo posle – ko u zemlji Srbiji ičim natruni muslimanima njihovu veru, udari im na obraz – ujedat će se za što se niko njegov nije ujedao. To bih više potencirao. Metafora, iza koje nije stajala mržnja i opredeljenje, većeg branioca muslimana, nevinog stradanja bošnjačkog naroda nije bilo od mene, moje supruge i moje stranke”, rekao je.

On je potcrtao da ništa ružno njegovom srcu i duši nije stajalo.

Pao je sami vrh piramide, ali cijeli poredak je ostao netaknut. Svi ti ljudi su odjednom predstavljeni kao borci na neku nacionalnu stvar, kazao je u Pressingu na N1 Vuk Drašković govoreći o padu režima Slobodana Miloševića.

Da li će Srbija “promijeniti kurs”?

“To se ne dešava, nije se nijednog dana dešavalo od pada Slobodana Miloševića. Pao je sami vrh piramide, ali cijeli poredak je ostao netaknut. Svi ti ljudi su odjednom predstavljeni kao borci na neku nacionalnu stvar. Danas ne možemo da živimo od njih, svaki dan su po medijima, televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Tu su i novinari, urednici, analitičari službi bezbjednosti, ruskih i srpskih. Narodu srpskom prosipaju priču o tzv. “post-istini”, kao da sve što se dešavalo Milošević je radio sa najboljim namjerama samo da je tada na čelu Rusije bio Putin“, kazao je Drašković.

Šta to znači?

“To znači da opozicija današnjoj vlasti je pet puta gora, oni idu korak dalje. Zvanična politika i državna strategija stranke gospodina Vučića je članstvo u EU. Najveći broj najžešćih opozicionih partija kaže da treba prekinuti sve kontakte sa EU i SAD, te da se Srbija preusmjeri na Aziju i hitno pristupi u savez sa Rusijom“, dodao je i pojasnio:

“U Brisel se preko Moskve ne može. Ne može se na zapad preko istoka, ali se na istok može preko zapada. Ja vjerujem da najbrži put i za Srbiju i BiH onaj koji vodi preko Washingtona. Ja vjerujem da je članstvo u EU nemoguće ako nema članstva u NATO alijansi, naročito danas kada se EU trese zbog mnogih problema kada je njen čuvar zapravo NATO“.

Da li će Putin izdati Dodika i Vučića?

“Ja se nadam velikoj izdaji od Putina, kada je u pitanju sadašnji kurs Rusije i sukoba sa Evropom i Amerikom. Nadam se Moskvi koja će također biti na zapadu. Najveći prijatelj Srbiji nije onaj koji podržava bilo koga ko nas drži u živom blatu, nego onaj koji pomaže da iz blata izađemo. Svijet se mijenja, pojavila se jedna Kina sa ogromnim ambicijama i apetitima da postane svjetska sila broj 1. Mislim da će događaji na svjetskoj sceni dovesti do resetovanja odnosa između Amerike i Rusije i dovesti do novog tipa veza između Washingtona i Brisela”, kaže Drašković.

(N1)