Kliker.info

Knji­že­vnik Ne­džad Ibri­ši­mo­vić, ko­ji je pri­li­čno za­pa­žen i kao li­ko­vni umje­tnik, si­noć je u sa­ra­jev­skoj ga­le­ri­ji Ga­bri­jel pred­sta­vio svo­ju no­vu sa­mos­tal­nu izlo­žba sli­ka pod na­zi­vom "Se­ma – ples der­vi­ša". Ova pos­tav­ka mo­ti­vi­ra­na der­vi­škim ple­som, ko­ju je ra­dio za­dnjih go­di­nu da­na, upri­li­če­na je u po­vo­du 800 go­di­na od ro­đe­nja knji­že­vni­ka Dže­la­lu­di­na Ru­mi­ja Me­vla­ne. Ibri­ši­mo­vić za "San" ot­kri­va da iako je za­vršio Umje­tni­čku ško­lu i vo­li li­ko­vnu umje­tnost, ne na­mje­ra­va ići ta­ko da­le­ko da uzme sli­ka­ri­ma po­sao. Ka­že da je i da­lje nje­go­va pri­mar­na dje­la­tnost knji­že­vnost, ali ga sli­kar­stvo odma­ra i pred­stav­lja mu ra­dost.   – Knji­že­vnost pra­tim od ra­nog dje­tinj­stva i ona mi se sa­ma na­me­će. U s­tva­ri, to mi je vo­ka­ci­ja. Na­me­će mi kru­pne i go­le­me za­dat­ke za ko­je su mi po­tre­bne du­ge stu­di­je i ve­li­ki na­po­ri, dok sli­kar­stvo, bu­du­ći da u nje­mu ne­mam ne­kih ve­li­kih pre­ten­zi­ja, dje­lu­je za­is­ta odma­ra­ju­će i opu­šta­ju­će. Ja sam, za­pra­vo, za­vršio od­sjek ki­par­stvo i u skul­ptu­ri mo­ram pri­zna­ti imam am­bi­ci­ja, ali imam ma­nje us­pje­ha ne­go u li­te­ra­tu­ri. Li­te­ra­tu­ra je pri­mar­na i u njoj imam naj­ve­ći us­pjeh. S dru­ge stra­ne u sli­kar­stvu ne­mam ni­ka­kvih am­bi­ci­ja, ali imam ra­dost i za­do­volj­stvo i uvi­jek me ra­du­je kad ne­što izlo­žim iz svo­jih ci­klu­sa. Mo­ram pri­zna­ti da mi, nakon što sam se oku­šao u ovoj te­mi der­vi­ša, ma­lo na­vi­ru am­bi­ci­je, odno­sno ne­ka li­ko­vna pro­ši­re­nja.

Iza­bra­li ste pri­li­čno ne­obi­čan mo­tiv za izlo­žbu?

– Za na­še li­ko­vne pri­li­ke ma­lo je za­ču­đu­ju­ći taj mo­tiv der­vi­ša u ple­su ko­ji u li­ko­vnom smi­slu nu­di ra­zli­či­te mo­gu­ćnos­ti. Sa­mi po­kre­ti der­vi­ša u onim ši­ro­kim ha­lji­na­ma su izu­ze­tan iza­zov za li­ko­vnu kre­aci­ju. To su fi­gu­re ko­je le­te, ne do­ti­ču ze­mlju, oslo­bo­đe­ne gra­vi­ta­ci­je, ko­je se oslo­ba­đa­ju svih ovos­tra­nih stva­ri. Li­ko­vno se to da vrlo la­ko i po­da­tno izra­zi­ti. Ma­da se Me­vla­ni­na "Me­sne­vi­ja" či­ta u BiH i tra­di­ci­onal­no nje­gu­je, ipak ova­kav mo­tiv der­vi­ša još uvi­jek ni­je za­ži­vio u umje­tnos­ti. Me­ne je za­pa­la ta ra­dost da o je­dnoj ne­ta­knu­toj li­ko­vnoj te­mi ura­dim ove crte­že i to još po­vo­dom go­diš­nji­ce.

U na­zi­vu izlo­žbe ko­ris­ti­te ter­min se­ma. Šta to za­pra­vo zna­či?

– Se­ma bu­kval­no zna­či ples. Ri­ječ je o ple­su der­vi­ša me­vle­vij­sklog re­da, ko­ji no­si na­ziv po osni­va­ču Me­vla­ni, jer je on kao dje­čak po­čeo da se okre­će u za­no­su ko­jim is­ka­zu­je lju­bav pre­ma dra­gom Al­la­hu. Ta­ko­đer oslu­šku­ju­ći slu­čaj­no zvuk če­ki­ća i lu­pa­nja za­na­tli­ja osje­tio je je­dan takt s ko­jim je sto­pio svoj ples upu­ću­ju­ći mo­li­tve bo­gu.

Nis­te slu­čaj­no iza­bra­li 17. de­cem­bar za otva­ra­nje izlo­žbe?

– Ovaj dan pred­stav­lja "Ne­vjes­tin­sku noć", odno­sno dan pre­se­lje­nja Me­vla­ne. Zo­ve se Ne­vjes­tin­ska noć za­to što je on na­pi­sao je­dnu pje­smu na sa­mrti kojom je poručio da za njim ne tre­ba tu­go­va­ti jer će se on su­sres­ti sa Alla­hom. Smrt i su­sret sa Al­la­hom je nje­mu ve­li­ka ra­dost i po­no­vno ro­đe­nje, a ne tu­ga. Inače,Ne­džad Ibri­ši­mo­vić je ro­đen 1940. go­di­ne u Sa­ra­je­vu. U tre­ćoj go­di­ni je os­tao bez oca i s maj­kom odla­zi u Že­pče gdje za­vrša­va osno­vnu ško­lu. Na­kon je­dno­go­diš­njeg po­ha­đa­nja Te­hni­čke ško­le u Ze­ni­ci, 1957. go­di­ne pre­la­zi u Sa­ra­je­vo i po­ha­đa Sre­dnju ško­lu za pri­mje­nje­ne umje­tnos­ti, od­sjek ki­par­stvo. Za­vršio ju je 1961. go­di­ne, Na­kon go­di­nu da­na nas­ta­vni­čkog ra­da u Že­pču, upi­su­je stu­dij fi­lo­zo­fi­je u Sa­ra­je­vu i di­plo­mi­ra 1977. go­di­ne. Bio je ure­dnik u lis­to­vi­ma "Na­ši da­ni" i "Oslo­bo­đe­nje", je­dno vri­je­me bio je nas­ta­vnik u Go­ra­ždu, ali je ugla­vnom bio pro­fe­si­onal­ni knji­že­vnik. (Kliker.info-San)