Kliker.info

 1. Ova godina je vrlo važna za Električni orgazam. Zašto?

– Proslavili smo 25 godina od izlaska prvog albuma, što smo začinili i novim albumom, sa pesmama iz tog perioda – Trešnje u višnjinom soku vol 1. 

2. Da li si očekivao da ćete toliko da potrajete?

– Bend postoji 27 godina i tome se niko nije nadao. Napravili smo bend koji bi možda trajao mesec, dva, jer je trebao da bude neobavezna predgrupa Hipnotisanom piletu. Posle prvog koncerta stvari su se promenile i produžila nam se karijera.

3. Koji je bio najkritičniji period za postojanje benda?

– Takvih perioda je bilo više. Od Čavketovog odlaska u vojsku, pa njegov prvi odlazak u zatvor, a zatim i drugi… Uglavnom, krize u bendu su imale veze sa njegovim odlascima i dolascima u bend. Ipak, najteža kriza je bila kad je definitivno napustio bend, 1994. godine. To se, ujedno, poklopilo i sa stanjem u zemlji, gde je bila totalna katastrofa.

4. U to vrijeme brojne tvoje kolege i prijatelji su napustili zemlju. Kako si to podnio?

– I ja sam razmišljao da napustim zemlju. Čak sam u jesen 1991. otišao u London, sa nepoznatim periodom boravka. Ispostavilo se da sam ostao samo mesec dana. Shvatio sam da ne mogu da emigriram i da započnem novi život. Najvažnije mi je bilo da se bavim muzikom, pod bilo kakvim okolnostima, i to je bilo presudno.

5. Kako si podnio smrt ljudi sa kojima si bio blizak?

– Dosta ljudi je umrlo pre i tokom devedesetih godina – Ivica Vldović, bubnjar Šarlo akrobate, veći deo EKV- Bojan Pečar, Magi i Milan. Umro je i Dušan Gerzić, moj jako dobar prijatelj, slikar, koji je bio deo te beogradske scene. Sve me to podsećalo na grupu ljudi u jurišu, po kojima se pucalo. Neki su nastavljali da trče, a neki su padali pogođeni. Zašto sam ja preživeo, a neki drugi nisu, to je pitanje sudbine.

6. Da li si ikada razmišljao o napuštanju muzike?

– Nisam nikada. Povlačenje iz muzike, za mene, je povlačenje iz života. Morao sam u raznim periodima da se snalazim i da ne sviram, već radim druge stvari, ali sve je bilo vezano uz muziku. Radio sam kao DJ, imao radio emisiju na B92, krajem devedesetih…

7. Ko danas predstavlja publiku Električnog orgazma?

– Publika se konstantno menja. Odlasci ljudi i ratovi su dosta uticali na to, ali menjali bi se i da nije bilo ratova. Sa bine stalno vidim ljude od 15 do 25 godina, što je i logično jer su oni najenergičniji. Stariji fanovi su, uglavno, negde u stražnjim redovima. Publika se stalno obnavlja i dobro je da je tako.

8. Koliko si zadovoljan prijemom posljednjeg albuma sa neobjavljenim snimcima?

– Više smo nego zadovoljni. Uopšte nismo očekivali takvu reakciju. Kad smo objavili album, mislili smo da će to zanimati mali broj ljudi koji su tvrdokorni fanovi Električnog Orgazma. Ispostavilo se da je to mnoge ljude podsetilo na mladost. Uopšte nisam računao na taj momenat, a nastala je prava euforija zbog čega smo završili na promo turneji koja uopšte nije bila planirana. Prvi put smo svirali pesme sa prvog albuma, što je fenomenalno bilo. Odlično je i prihvaćeno. Nakon te turneje po Srbiji, planiramo da posetimo i ostale države. Za početak, u maju obilazimo Makedoniju, a do zime ćemo se potruditi da obiđemo BiH, Hrvatsku i Sloveniju.

9. Album ima prefiks vol 1. Da li to znači da će biti i vol 2?

– Da, to je prvi deo arhivske serije. Nemamo ideju u kom će ritmu izlaziti, niti da li će ići hronološki. Imamo dosta materijala, koji ćemo da objavljujemo između albuma. Objavili smo pesme iz samih početaka, mada postoje još stariji snimci, kao npr. prvi koncert Električnog orgazma. Reč je o koncertu u SKC, u junu 1980. godine, kada smo bili predgrupa Hipnotisanom piletu.

10. Odakle ideja da se objave ti snimci?

– Često se u svetu izdaju takvi albumi. Sam posedujem dosta takvih albuma, pa sam u nekom periodu shvatio da i mi imamo takvih snimaka i predložio da ih objavimo.

11. Koji period je najbolji za Električni orgazam?

– Definisao sam to kao tri zenita u istoriji benda. Prvi je bio 1981. i 1982. godine, nakon albuma Lišće prekriva Lisabon, sledeći je nakon Distorzije, koja je izašla 1986. godine. To je period nove postave Orgazma kada su došli Banana i Švaba, a treći period je bio devedesetih godina, nakon albuma Zašto da ne. Tada smo svirali sa dva bubnjara – sa Čavketom i sa Žikom Todorovićem.

12. Da li si primijetio različito prihvatanje tih albuma?

– Ne može se porediti uloga rock’n’rolla iz perioda osamdesetih sa devedesetim. Album iz 1994. godine nije ni blizu onim iz osamdesetih. Ni medijski, a ni kod publike nije prihvaćen kao u new wave fazi.

13. Koga bi od drugih izvođača izdvojio?

– To su bendovi moje generacije, kao Vlada Divljan, Disciplina kičme, Partibrejkers… To su ljudi sa kojima sam privatno najbliži, a isto kao i ja dugi niz godina održavaju svoje karijere. U Hrvatskoj su to Darko Rundek i Psihomodo Pop, a u Sloveniji Zoran Predin.

14. Da li si nostalgičan prema tim vremenima?

– Nisam nostalgičan ni prema čemu. Nostalgija je kontraproduktivna. Imam samo lepa sećanja na prošle dane.

15. Novi talas se razvijao u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani… Sarajevski muzičari nisu bili dio toga.

– U Sarajevu smo imali fenomenalne koncerte, znači da je publike bilo. Ne znam zašto nije bilo takvih bendova. Možda zato što je u Sarajevu glavni bend bio Bijelo dugme, koji su izvršili prevelik uticaj na mlađe bendove.

16. Tamo se izrodio new primitives…

– Elvis J. Kurtović je bio najzanimljiviji bend od svih bendova koji su izrasli u Sarajevu. Ipak, kada su oni došli nisam mnogo obraćao pažnju na domaće bendove. Gledao sam ih kao potencijalnu konkurenciju, pa se moj odnos prema njima promenio. 

17. Koliko si obraćao pažnju na Nadrealiste?

– Oni su bili vrhunac new primitivsa. U umetničkom smislu, oni su dostigli vrhunac. Bilo mi je zanimljivije da ih gledam, nego da slušam bendove koji su predstavljali taj pokret.

18. Kako vidiš njihov raspad?

– Oni su doživeli sudbinu BiH. Sve su ptice pohrlile svome jatu. U Sarajevu verovatno nije bilo drugog izbora, već je moralo tako da bude.

19. Vjeruješ li i danas u neke ideale?

– Svako mora da ima ideale, pa ih imam i ja. To je neophodno ako imaš aktivnu karijeru, jer u suprotnom ne znam zašto bi uopšte svirao i pripremao albume.

20. Smatraš li svoju generaciju nesretnom?

– Moja generacija je izuzetno talentovana, ostavili su dubok trag i velika dela iza sebe. To je u kontekstu naših malih života mnogo važnije nego sama dužina i način života. Samo je šteta što neki od nas nisu imali vremena da dodaju još neki segment u toj priči.

21. U kakvim si odnosima sa muzičarima svoje generacije?

– U odličnim, nema ni jednog muzičara sa kojim sam u lošima.

22. Koga bi mogao da izdvojiš?

– Koju, Vladu Divljana, Caneta i Antona…

23. Kakvo je tvoje mišljenje o Srđanu Šaperu?

– Srđana nikad nisam kapirao kao muzičara. Retko ga i srećem. On je jedno vreme svog života bio u muzici, deo svoje mladosti je tome posetio. Odavno je izašao odatle i posvetio se biznisu, u čemu je uspešan.

24. Kako danas vidiš muzičku scenu na ovim našim prostorima?

– Nemam mnogo informacija o drugim zemljama. Ne znam dovoljno bendova, a iz Beograda znam samo neke. U Srbiji postoji nova generacija, koju predvode Repetitor, Manisent i mentalnost… Priča o rock’n’rollu se nastavlja.

25. Novi muzički zamah u Srbiji je bio krajem devedesetih. Stasali su za vrijeme Miloševića, ali posle 5. oktobra desio se značajan pad…

– Predvodnici su bili Darkwood dub, Kanda Kodža i Nebojša…I mnogi su govorili o njima kao o predvodnicima novog novog talasa. – Ti bendovi su sticajem okolnosti stasali tada. Oni bi bili dobri i da nije bilo Miloševića. Možda bi im jedino pojedini tekstovi bili drugačiji. Nakon 5.oktobra spalo je i interesovanje jer su većinu svojih nastupa imali za vreme protesta.

26. Na jednom od koncerata u Zagrebu si uhapšen zbog posjedovanja heroina. Šta se, ustvari, desilo?

– To je bio naš prvi koncert posle rata. Bili smo drugi bend iz Srbije koji je gostovao u Zagrebu, a očigledno je da je za neke to bilo prerano. Meni je bilo krivo da nismo i ranije mogli da sviramo. Heroin je podmetnut, to je bila nameštaljka, odnosno pokušaj zastrašivanja. Sve je bilo uzaludno jer smo, najmanje, još 10 puta svirali u Zagrebu. To je bio tranzicioni period u odnosima Srbije i Hrvatske.

27. Da li je rock’n’roll još živ?

– Naravno! Stalno dolaze novi bendovi, Arctic Monkeys i sve ide svojim tokom. Samo, videćemo ko će imati dugačku karijeru, dužu od jednog ili dva albuma.

28. Koliko u današnje vrijeme vrijedi maksima sex’n’drugs and rock’n’roll? 

– To je marketinška kovanica. Seks i droga nisu bili vezani samo za rock. Bilo je toga i u slikarstvu, filmu…i u svim sferama ljudske delatnosti. 

29. Kako objašnjavaš činjenicu da su narodnjaci popularni među najtvrdokornijim nacionalistima?

– To je dokaz da je podela, po nacionalnoj pripadnosti, besmislena. Meni je mnogo bliži neko ko u Sarajevu sluša rock nego neko ko živi u Beogradu, a sluša turbo folk, bez obzira na naciju.

30. Koliko ćemo još slušati Orgazam?

– To samo Bog zna. Sve može da prestane prekosutra, ali to nije u našoj vlasti. To je kao sila koja nas je obuzela i vuče napred. Bilo je situacija kada je izgledalo da je raspad jedino moguće, ali se to nje desilo.

31. Rekao si da ti je muzika život. Može li da se živi od toga?

– Ja ne radim, niti sam ikada u životu radio išta drugo osim bavljenja muzikom. Dogurao sam do 46. godine života i 27. godine bavljenja muzikom. Nikada nisam išao na klasičan posao, nikad nisam morao da govorim Da šefe…. Živeti u Srbiji od rocka je umetnost balansiranja. Kad se baviš umetnošću to je uvek tako, svestan sam svih dobrih i loših strana. Jednostavno se kotrljaš. 

32. Očekuješ li, konačno, Rolling Stonese u Beogradu?

– Nadam se da će ovo biti treća sreća. Konačno mi liči na ozbiljnu varijantu jer smo prvi put čuli iz usta Mick Jaggera da će svirati u Beogradu.

33. Šta misliš o Budvi i Banjoj Luci u najavi?

– To bi bilo super. Voleo bi da imaju turneju svuda okolo, jer bih išao na svaki koncert. U Budvu idem sigurno, a što se Banja Luke tiče…nisam siguran da li će i tamo doći. Ako dođu, sigurno idem i tamo.   Dejan Kožul (Start BiH)