Kliker.info

Da li je premijer Srbije Aleksandar Vučić sebi stavom o referendumu u Republici Srpskoj (RS) napravio odstupnicu; kome odgovara dodatna destabilizacija regiona raspisivanjem referenduma u RS i da li je već kasno da se on zaustavi; kakva je uloga Rusije u svemu tome; da li premijeru Vučiću treba ili ne treba javni televizijski servis – pitanja su na koja odgovara Gordana Suša, poznata novinarka, bivša predsjednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i doskorašnja članica Republičke radiodifuzne agencije.

RSE: Nakon susreta rukovodstva Srbije sa političkim liderima Republike Srpske – premijer Aleksandar Vučić i predsjednik Tomislav Nikolić nsu dali podršku referendumu u RS . Na drugoj strani, rekli su da neće da se miješaju u odluke entitetske vlasti.. Predsjednik RS Milorad Dodik je ostao pri stavu da taj referendum mora da se održi 25. septembra. Kako Vama izgleda ovaj stav rukovodstva Srbije, da li je to puka odstupnica ili jedino mogući izbor?

Suša: Vučić nije imao izbora. On je morao tako da kaže.

RSE: Zašto?

Suša: Njemu to odgovara zbog njegovog glasačkog tela, koje je prilično radikalizovano zahvaljujući diskursu i retorici koja potiče iz njegove presvučene stranke. Sa druge strane, ako je to da se neće mešati u politički proces rekao u nekim drugim situacijama, kada je reč o integritetu Bosne i Hercegovine, onda je sasvim logično što je to sada rekao i kada je reč o Republici Srpskoj.

Istovremeno, vidimo da je neka vrsta “dodikovanja” postala glavni hit u Srbiji otkako je Vučić na vlasti. Ta rečenica otprilike je diplomatski mudra jer je sam rekao da je zatečen i da je bez njega odluka doneta. Vučić voli da se poredi sa Titom i De Golom, da čita Webera, a sada na delu se ponaša kao Pašić, u stilu – može da bidne, ne mora da znači.

Nisam sigurna šta se iza toga krije. Spadam u onu generaciju koja je teško doživela minuli rat. Kada se samo setim referenduma, koji su nazivali referendum-dum-dum i pretvorili ga u rat, a opšta situacija u regionu je veoma napeta, nisam sigurna da će se ovo sve tako glatko završiti.

RSE: I Vučić je tokom susreta  sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenomrekao da jedna iskra može da zapali region. Evo sada, ovaj referendum, sadrži li tu iskru?

Suša: Može da bude upravo ta iskra. Toga se i plašim. Šta će se doista promeniti za ovih 25 dana, ne znam. Vučić mora smirujuće da deluje. Šta se iza brda valja? Kakva je uloga Moskve u tome? Sve su to pitanja koje se razumnom čoveku sada postavljaju.

Pa, pogledajte, molim vas naslov u “Informeru” – “Novi dokazi ustaške agresije – Hrvati prete RS oružjem”. Piše taj tabloid da se sprema rat sa NATO-m protiv Republike Srpske. Da li je to uznemiravanje javnosti ili se nešto iza brda valja? Ili to ima veze sa kontrolisanim haosom o kome priča Čepurin (Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji)? Kome odgovara destabilizacija Balkana, koji je već ceo destabilizovan? A sada na sve to kao šlag dođe psmo iz EU na čuvena pitanja predsednika Vlade Srbije i predsednika države koje je puno floskula i frazetina.

RSE: Da li imate utisak da javnost ne zna sve o rezultatu tog sastanka Dodika sa Vučićem i Nikolićem?

Suša: Gotovo sam sigurna u to, kao što nismo ni znali kada je počinjao rat na prostoru bivše Jugoslavije. Tek kasnije se otkrivalo ko je s kim paktovao i koliko su se Franjo Tuđman i Slobodan Milošević dogovarali. Vrlo mi je indikativno ovo kada srpski premijer kaže kako on neće kao Milošević postupati, da neće ostaviti svoj narod.

RSE: Da li je to možda za unutrašnju političku upotrebu, a da će još raditi u pravcu uticaja na Dodika od strane? Ili je za to već kasno?

Suša: Teško je to pouzdano znati. Ovo je prilično šizofrena situacija. U demokratskim društvima je normalna stvar referendum: imali smo Brexit, tresla se Evropa, pa ništa.

Međutim, pitanje je da li je ovaj referendum prvi korak ka ostvarivanju državnosti RS. Za mene je to ključna rečenica, koju je Dodik dodao sada, što onda ne bi upućivalo na to da je tu reč samo o jednom datumu. Neki datumi su za neke etnitete svetinja, a za neke su užas. I na to smo navikli na ovom prostoru.

Za mene je, dakle, samo pitanje kuda vodi ova priča? Da li je reč samo o jednom datumu ili je reč o stvaranju neke nove, opet, iz naftalina izvađenog, koncepta Republike Srpske i referenduma za njeno otcepljenje.

RSE: U svakom slučaju, referendum sa pitanjem 9. januara kao Dana Republike Srpske jeste pitanje koje rušo odluku Ustavnog suda BiH, najvišeg pravnog tijela u jednoj zemlji.

Suša: Da. A onda se morate pitati i šta su Dragan Čović, lider bosanskih Hrvata, i Vučić istog dana razgovarati? Kada se to sve stavi u kontekst i kada čujete Čoviću izjavu, uz njegove stavove prilično slične onima kako treba obnavljati Herceg Bosnu , kada on kaže da će se i oni zalagati da svoja prava ostvare Hrvati u Bosni i Hercegovini, šta to znači nego novo zveckanje oružjem i neke nove podele?

RSE: Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, kaže da je još rano da se kaže kakvi su rezultati ovog sastanka Dodika sa Vučićem i Nikolićem. Kako iščitavate tu njegovu izjavu?

Suša: Ne znam, možda on nešto više zna nego mi obični građani. Možda u Briselu imaju neku šargarepicu koja će zadovoljiti RS i Vučića, koji, barem do sada, ima njihovu podršku, barem do sada, zadovoljiti.

RSE: Hoće li se taj referendum, prema Vašem mišljenju, uopšte održati?

Suša: U politc je sve moguće :Kao što je Dodik prošle godine strastveno pričao o referendumu, pa odustao, on to može i ovaj put, ali imajući u vidu da su i lokalni izbori u Bosni i Hercegovini u oktobru, bojim se da će ostati čvrst u odluci o raspisivanju referenduma.

RSE: Šta mislite o Vučićevom stavu o odgovoru Žana Kloda Junkera, predsjednika Evropske komisije, da predstavlja lažu simetriju? Riječ je o Junkerovom odgovoru na Vučićevo pismo poslato mesec dana ranije, u kojem je optužio Hrvatsku za oživljavanje fašizma i antisrpsku retoriku? Da li je Srbija tim pismom pucala sebi u nogu?

Suša: Spoljno-politički komentatori vrlo jasno pišu, kojoj god opciji da pripadaju, da nije manir EU da bude arbitar u bilateralnim sukobima dve države. Reč je o jednoj državi koja je članica EU i jednoj koja je tek kandidat za članstvo. Preme tome, ništa se više iz Evrope nije moglo ni očekivati.

Problem je u tome što i sama evropska birokratija, u sadašnjim okolnostima velikih kriza i potresa, narušava sopstvene temelje u nekim stvarima, ovim žicama koje se dižu, sa situacijom oko ne rešavanja problema izbegličke krize.

Vučić je i tada rekao da hoće da ostane zapisano da smo reagovali. On je uradio što je smatrao da je dobro ine mislim da je time pucao sebi u nogu. Međutim, sve više imam utisak da želja i ta priča o jasnom putu ka EU opada i da je ovde sve prisutniji ruski uticaj, ne samo u politici, nego i u medijima.

RSE: Vučić govori o lažnoj simetriji, Ivica Dačić je još oštriji i govori da je EU zabila glavu u pijesak. Pored ovolikih otvorenih frontova u samom regionu, treba li sada Srbiji da otvara front i prema EU?

Suša: Naravno da ne treba. Mogu da podržim Briselski sporazum, sve poteze Vučićeve na konsolidaciji finansija, ali sve ostalo me uverava da do suštinskih promena uopšte neće doći i da se državna politika zakopala negde na nemogućoj misiji balansranja zmeđu  Moskve i brisela . Ta jedna dodatna dimenzija novog organizovanog haosa, koji najviše odgovara Moskvi, sve je prisutnija.

RSE: Vi ste doskora bili član Republičke radiodifuzne agencije, koja se sada zove Regulatorno tijelo za elektronske medije. Ima li to tijelo elementarne preduslove za samostalan rad, nezavisan od izvršne vlasti?

Suša: Otkako je formirano to telo bilo je pet-šest izmena zakona i svaka izmena je išla na gore. Ova poslednja, sa setom medijskih zakona, o čemu sam govorila i u vreme kada su se vodile javne debate, pa me niko nije razumeo, zapravo je i napravljena tako da to telo vremenom samo sebe ukine.

Ipak, zavisi mnogo toga i od članova Saveta i njihovog poštenja. Lepo i precizno piše u Zakonu da su dužni da postupaju po zakonu i po sopstvenoj savesti, da čak ne moraju ni da se konsultuju sa onima koji su ih predložili.

RSE: Da li tako da tumačimo to što Vas nema više u tom tijelu?

Suša: Ne, istekao mi je redovni mandat u martu mesecu. Mogla sam da idem da lobiram da budem još jedan mandat, ali nisam to uradila jer sam se prilično iscrpila ubeđivanjem i priličnom dozom nerazumevanja ostalih članova Saveta, od kojih neki, sasvim izvesno znam, podležu političkom pritisku.

Meni je mandat istekao u martu, a postupak u Skupštini za izbor novog člana nije ni pokrenut. Bilo je glasanje u oktobru mesecu za tri nova člana, a izabran je samo jedan, slutim da je to bilo da ne bi ušao Milan Antonijević iz Jukoma. Sve je to sada odloženo i bačeno pod tepih. Sada Savet radi sa šest članova, ali uskoro će isteći mandat još dvojici i neće moći ni jednu važnu odluku da donesu.

RSE: Stiče se utisak da se premijer nedavno gotovo pohvalio činjenicom da na Radio-televiziji Srbije (RTS) gotovo nije gostovao već pet mjeseci, a obećao je i da neće tamo ići. Nije li njegova obaveza prema javnosti da se u Javnom servisu češće pojavljuje nego na privatnim televizijama?

Suša: To bi bilo logično. On se, doduše, pojavljuje jako često na Javnom servisu. Kažite mi, šta je to Javni servis propustio, čime je to izazvao njegovo nezadovoljstvo? Uključi se u direktan prenos konferencije za štampu TV PINK, uključuje se i RTS. Koja je razlika? On se, dakle, pojavljuje na Javnom servisu, ali nije hteo da dolazi njenim emisijama kao gost, što je skandalozno. On kao premijer svih građana – čime se dičio na početku – time potpuno diskriminiše baš ono što služi građanima i njihovom pravu da znaju sve.

Problem je što ni naše regulutarno telo više ne analizira i nema te redovne periodične izveštaje monitoringa elektronskih medija. Vrlo bi bilo zanimljivo da znamo do kojih je zaključaka došao Savet regulatornog tela o praćenju predizborne kampanje. Videli smo samo male uzorke, to su radile pojedine medijske istraživačke organizacije, i svakom čoveku je jasno da je Vučić bio 200:1 zastupljeniji u odnosu na sve druge.

Problem je, naravno, to što na Javnom servisu nema dijaloga, što nemate polemičkih emisija, što pluralizam postaje misaona imenica. Ovde se radi o nekoj vrsti monolitizma, ponovnog utabavanja nacionalističkog diskrusa. To smo već jednom prošli. On je pozivao na sabornost, a sabornost nije ništa drugo nego jednoumlje. Njegova izjava samo pokazuje da on suštinski, uopšte, ne zna šta to znači demokratizacija medija, jer da zastupa taj stav, što je evropski i civilizacijski postulat, ne bi ukinuo pretplatu, ne bi se mešao u te stvari, a on je to, ipak, uradio.

Sada je uvedena pretplata, od koje na RTS-u ne mogu da žive, a uz to, dobar deo reklama zavisi od ljudi koji su bliski Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). To su sada ti novi načini pritisaka na medije, uz te direktne napade na ljude iz RTS-a. To je skandalozno.

RSE: Na nedavnoj Vučićevoj konferenciji za medije ne znam da li je iko prebrojao koliko je puta premijer upotrijebio uličarski termin “ološ”. Pa, što se onda čudimo tabloidima?

Suša: Mislim da se premijer ugleda na svog omiljenog “časnog” novinara, kome su “ološ” i “podguznica” drage reči.

Vučić od PINK-a napravio svoju “TV Bastilju”

RSE: Kakvu poruku Vučić šalje gostovanjem na privatnoj TV PINK, čiji vlasnik je dugo slovio kao jedan od najvećih poreskih dužnika u ovoj zemlji?

Suša: Koji je u međuvremenu, čujem, vratio dug.

RSE: Ali je dugo dugovao milione evra poreza, a u to vrijeme kada je dugovao za porez, dobio je i ogroman državni kredit. Kakva poruka se time šalje?

Suša: Pa, Vučić je napravio svoju “TV Bastilju”. On marketinški savršeno postupa, sve u svom ličnom interesu. I ova izjava vezana za referendum u RS-u i ove svađe histeričnih malih razlika sa Zoranom Milanovićem i Mirom Kovačem i sa Hrvatskom, ovo komuniciranje sa EU – ništa od toga ne može da se radi bez podrške medija. On je to, dakle, napravio vrlo pametno: izabrao je poslušnike i od TV PINK napravio svoju Bastilju. Ima još i “Informer” i seriju takvih malih listova i nedeljnika.

Bojim se da se iza toga krije urušavanje Javnog servisa. Kada objektivno pogledate, ipak jedine relevantne i verodostojne informacije ćete dobiti na RTS. Meni je teško sada govoriti o tome, ali moram da priznam – RTS se za ovih deset godina ipak izborila za neku pristojnu informatičnost, komunikaciju sa građanima, ima ubedljivo najbolje emisije. Nedostaju, doduše, polemički sadržaji, ali puno je uradila na tome da zaista postane servis građana. Vučiću servis građana ne treba, njemu treba lični servis, a to samo može preko ucenjenog privatnika.

RSE: Da li je zamislivo u doglednoj budućnosti da novinari, u znak solidarnosti i u znak poštovanja sopstvene profesije, jednostavno odluče da odu sa pres-konferencije poput pomenute u kojoj je iz premijerovih usta pljuštala riječ “ološ”?

Suša: Tu je problem što više nikada te solidarnosti, koje je bilo nekada, neće biti jer vlada njegovo visočanstvo “Profit”. To je taj neoliberalni koncept medijske demokratske sfere, u kojoj se prave i proizvode tabloidi i tabloidizirana stvarnost postaje i politika. Publika ne može da uči da rasuđuje već postaje zombi koji guta sve to.

Prema tome, mislim da takve solidarnosti više neće moći da bude, tim pre što je većinski deo svih medija u Srbiji potpuno usvojio taj glavni put pod kontrolom Vučića. Svi se udvaraju Vučiću i Vladi. Kažite mi koliko ima kritičkih tekstova o njegovoj politici? Veoma malo, zanemarljivo malo. Sve ostalo su hvalospevi. Novinari više ne čuvaju ni sopstveni esnaf. Hoće li Dragan Vučićević (glavni urednik tabolida “Informer”) s Vama da se solidariše? On bi strpao ili Vas ili mene u zatvor, ako može.

Međutim, bar bi novinari u nekim medija to mogli da urade. Tu mislim da treba da se dogovore oba udruženja, kao što su do sada oko nekih stvari sarađivali, kada je reč o etičkom kodeksu i o praćenju medija. Imamo i Savet za štampu. Morali bi, dakle, da se dogovore i oko takve strategije.

Kada sam bila predsednik NUNS-a, mi smo to uspeli. Bilo je to drugo vreme, ali kada je Vojislav Šešelj (lider Srpske radikalne stranke – SRS) optužio novinare da su krivi za ubistvo vojnog ministra, mi smo se svi organizovali i potpuno smo ignorisali konferencije za štampu Srpske radikalne stranke. To je trajalo šest meseci, u svim novinama sem “Večernjih novosti” i RTS-a, a nije nas malo bilo tada.

Onda su bili raspisani izbori, pa smo morali poštovati sva ta pravila i “radikalima” dati prostor. Ali do tada je uvek istican isti tekst – Nismo bili na konferenciji za štampu i nećemo ići i odazivati se ni na kakve pozive SRS dok se njihov lider ne izvini novinarima.

RSE: To sada zvuči kao utopija?

Suša: Meni je grozno kada pomislim da Šešelj danas priča ko je saradnik CIA-e (Američka obaveštajna agencija) a ko nije. Da sam verovala 5. oktobra da će mi se ovo 2016. desiti, ne bih ni išla na demonstracije.

Branka Trivić (RSE)