Kliker.info

U ponedeljak, 24. aprila, Milorad Dodik je, komentarišući izjavu koju je o njemu dao potpredsjednik Republike Srpske Ćamil Duraković ljutito, ali istovremeno i odlučno, kazao:

“Za ideju o samostalnosti Republike Srpske živi najmanje milion Srba u Srpskoj.”

Piše  :  Srđan Puhalo (Inforadar)

Kao što vidimo, predsjednik Republike Srpske je ubijeđen da u ovom trenutku u ovom entitetu živi najmanje milion Srba.

Nije mi jasno na čemu bazira svoje ubjeđenje, ali hajde da vidimo šta kažu brojevi.

Prema popisu iz 2013. godine, u Republici Srpskoj je živjelo 1.228.423 ljudi, i to 1.001.299 Srba, 171.839 Bošnjaka, 29.645 Hrvata i 25.640 ostalih.

Kao što vidimo 2013. godine ovaj entitet je naseljavalo 1.299 Srba više od miliona, ali Mile ovu izjavu nije dao prije 10 godina, nego neki dan.

Od popisa do danas je prošlo deset godina i broj stanovnika Republike Srpske se nezaustavljivo smanjuje, što pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku RS.

Prema zvaničnoj statistici ove institucije, za ovih 10 godina, od popisa do danas, Republika Srpska je izgubila oko 50.000 stanovnika samo u razlici između broja rođenih i broja umrlih stanovnika.

Dodamo li tome odlazak ljudi u inostranstvo da žive i rade, ali i da se školuju, pogotovo ako znamo da je prema Anketi o radnoj snazi Agencije za statistiku BiH našu zemlju od 2013. do 2019. napustilo 530.000 ljudi (dakle anketa je rađena još prije četiri godine), pitanje je koliko stotina hiljada ljudi manje od Dodikovog milliona živi danas u Republici Srpskoj.

Gdje će Dodik nahvatati još par stotina hiljada Srba za podršku svojim političkim idejama – nemam pojma, ali sigurno neće kod onih koji su “izbjegli” u Srbiju, Sloveniju, Austriju, Njemačku, ili još dalje. Da je njima stalo do Republike Srpske, ne bi ni išli iz nje, a kamoli se zajebavali sa njenim osamostaljivanjem.

Iako nas ima prilično manje od million, predsjednik Republike Srpske samouvjereno tvrdi da svi podržavaju ideju samostalnosti entiteta, od bebca do senilnog starca. Bojim se da on ne poznaje dobro narod kojim vlada.

Druga stvar koju Dodik treba da ima na umu je da iza deklarativne podrške njegovim idejama ne stoji i stvarna spremnost da se takve ideje podrže, tj. postavlja se pitanje koliko su Srbi u Republici Srpskoj spremni da slijede samoubilačke poteze Milorada Dodika i koliko su spremni na bilo kakvo odricanje zarad “viših ciljeva” našeg vođe.

Biće da je taj broj znatno manji od tog miliona o koje Dodik govori. Nisam siguran ni da bi članovi njegove partije bezrezervno krenuli za njim u avanturu zvanu “samostalna Republika Srpska”, šta god to značilo.

Zašto je ovo važno znati?

Milorada Dodika ne treba uzimati za ozbiljno u mnogo čemu, jer iza njegovih jezičkih akrobacija i provokacija nema relevantnih činjenica i promišljanja. Svih ovih godina mogli smo čuti bombastične izjave i predviđanja koja prijaju svakom srpskom nacionalisti, ali za tih riječi nikada nije stajao ozbiljan pokušaj njihove realizacije.

Jednoga dana Srbi u Republici Srpskoj će se umoriti od silnih i nerealizovanih obaćanja, a onda će i Dodikova “magija” nestati.

Neko je davno to dobro formulisao: “Možeš jedno vrijeme sve lagati. Možeš neko vrijeme neke ljude lagati, ali ne možeš sve ljude svo vrijeme lagati”…