Kliker.info

Ne misilim da će se državna vlast u BiH pokazati kao nešto posebno stabilna i takođe vjerujem da će, pogotovu za stranke poput Naše stranke i možda čak i donekle za SDP, ovo imati katastrofalne konsekvence u smislu budućih izbornih rezultata, naročito za Našu stranku, ocenjuje za Danas politikolog Jasmin Mujanović dodajući da je NS klasična „antisistemska stranka koja sebe predstavlja kao da je iznad svakodnevne politike da se bore za neke principe, vrijednosti“.

Tako i izgleda, ukazuje, barem pod gospodinom Edinom Fortom da su oni totalno izdali taj koncept i sad su samo još „jedna stranka u BiH koja se šaketa za fotelje i mislim da će ih to koštati u izbornom smislu“.

Naš sagovornik, koji živi i radi u Los Anđelesu, je dobar poznavalac političkih prilika u Jugoistočnoj Evropi. Takođe je i autor knjige „Glad i bes: kriza demokratije na Balkanu“.

A, kada je reč o vlasti u Federaciji BiH?

-Što se tiče vlade na nivou entiteta Federacije BiH tu je veliko pitanje hoće li se uopšte uspostaviti jer očigledno trojka, osmorka, neki govore i šestorka, čini mi se da je njihova većina u Federaciji mnogo više upitna i ako onda dobijemo situaciju kao što smo imali u prethodnom periodu između 2018. i 2022. tj da smo faktički imali vlast ali nismo imali vlast odnosno imali smo vlast u tehničkom mandatu, to će onda biti jedan ogroman šamar i za međunarodnu zajednicu a posebno za gospodina Kristijana Šmita koji je nametnuo izmjene izbornog zakona i Ustava na sam dan izbora.

Dakle, nezgodna i ne tako dobra situacija. Posebno ako pogledamo činjenicu da na nivou države ministar pravde koji je, kako smo saznali, krivotvorio diplomu, zatim veliki propust osmorke jeste što su predali ministarstvo bezbjednosti Nenadu Nešiću, čovjeku koji se aktivno bori da uništi državu BiH, da će njegov zamjenik biti iz HDZ, što je nevjerovatno.

Totalno su izgubili kontrolu nad jednim od najvažnijih portfolija u državnoj vladi. Vidjećemo uskoro, takođe, sigurno stepen ogromne penetracije u BiH od strane malicioznih aktera iz Srbije i Rusije.

Sve što je potrebno je tu – ministar Nenad Nešić.

Poznato je, takođe, da je jedna od ključnih pozicija i generalna tačka oko koje se godinama vode žestoke borbe u BiH – cjelokupni sistem sudova, Tužilaštvo – Ministarstvo pravde sada pod kontrolom HDZ i najkriminalnijeg elementa unutar HDZ-a. Vrlo je upitno šta će se dogoditi sa pravosuđem u BiH nakon ovog momenta.

Možemo očekivati da će sada situacija naglo krenuti na gore.

*Često se konstatuje da je izborom ovakve vlade počeo proces dritanizacije u BiH. Ko je, po vašem mišljenju, Dritan u BiH?

-Realno Elmedin Konaković igra tu ulogu i definitivno se predstavlja na veoma sličan način. E sad hoće li biti isti, on je na funkciji ministra spoljnih poslova što nije isto kao premijer, ali generalno NiP vodi jednu problematičnu politiku i prema HDZ i SNSD i naravno to bi moglo imati ozbiljne posledice po državu BiH.

Takva vlada BiH je ipak dobila podršku sa zapadnih adresa kao i slična vlada koja djeluje u Crnoj Gori a koja je dovela državu, kako je priznao Gabrijel Eskobar “blizu institucionalnog kolapsa”. Istovremeno se insisitira na novoj Republici Srpskoj (što je potvrdio i Milorad Dodik) na Kosovu. Radi li ovo Zapad svjesno ili nesvjesno?

-Svjesni su oni. Problem je u tome što oni imaju neku svoju posebnu perspektivu na sve ovo. Mislim da je preovladao stav pogotovo u Stejt department da mora doći do neke vrste koncenzusa između glavnih centara moći u region. To su za njih Beograd, Zagreb i Tirana. I sasvim očigledno što se tiče ove tri “manje” države koje oni sada smatraju za najveće problem.

BiH, Crna Gora i Kosovo da oni vode svoju politiku kroz i preko tog Zagreba, Beograda i Tirane.

Dakle, očigledno je da oni hoće nekako da iznajme tu svoju vanjsku politiku Srbiji, Hrvatskoj i Albaniji da oni vode te primarne, svakodnevne politike i brige o regionu a SAD i EU će biti nekako sa strane ili kada je to apsolutno potrebno biti dio širih debata i diskusija i nekih malo većih diplomatskih poduhvata.

Dodikovim rječnikom to se zove otaljavanje, zar ne?

-Pa jeste, Dodik je naravno maligniozna ličnost međutim on nekad zna da izgovori i neke surove istine. Naravno da se često hvali s time i da u ovom momentu sve što se dogodilo ide njemu u lični i politički profit, ali mislim da je u pravu.

Takođe je u pravu da ova vlada koja se uspostavila u BiH nije vidjela ni R od reformske ili programske vlade kao što su neki zvaničnici poput Elmedina Konakovića (novi ministar inostranih poslova) to predstavljali.

Ovo je jednostavno borba za fotelje i očigledno je došlo do neke vrste političkog dogovora sa tim ključnim antidržavnim ili anti-bh. elementima u BiH i regionu da bi se ova vlast uspostavila i takođe očigledno je došlo do neke vrste dogovora ili obećanja što se tiče ljudi poput Čovića i verovatno zvaničnog Beograda ali takođe i Vučića i Dodika od strane Amerikanaca i EU.

Da li su se zapravo EU i Zapad tako našli u situaciji da budu taoci nacionalista ili su taoci sopstvene pogrešne politike koju su do sada vodili u regionu?

-Više bih rekao da je ovo drugo jer oni ključni ljudi u ovom momentu u Stejt departmentu koji vode ovu politiku to su ljudi poput Gabrijela Eskobara, Derek Šolea i još nekoliko njih bi se moglo imenovati čak i sastav ambasadora koji su postavljeni u regionu – to je jedna škola američke diplomatije koja je očigledno ubijeđena u tu ideju da oni stvarno znaju bolje nego svi ostali i da oni vode jednu vrstu politike ili šaha koji eto kao mi mali obični ljudi ne možemo da shvatimo sa kojima opasnostima se oni to bore i da su ovo sve neke vrste bolnih kompromisa da bi na kraju ispalo nešto što će ipak biti za boljitak svih građana Zapadnog Balkana.

Sa druge strane, jedna malo više realna kritička perspektiva bi rekla da su to ljudi koji već decenijama vode politiku prema ovom regionu i da je sve ono što se dogodilo ovdje pogotovu u proteklih deset godina posledica te prazne, šuplje politike koja je konstantno tražila neki način da se dodvori, da se uvlači, cenka sa ljudima poput Dodika, Čovića, Vučića, pa sad i Milanovića koji neće ništa uraditi već će još više cementirati svoje pozicije i naravno da će nastaviti da vode i vuku cijeli region ka nekoj vrsti kraha i sukoba.

To sasvim očigledno vidimo u Crnoj Gori, na Kosovu a veoma je realno da će se nešto slično dogoditi i u BiH.

Time smo, čini se, upali u više nelogičnosti. Jedna od njih je ta da recimo Crnoj Gori, gde 80 odsto građana podržava članstvo u Uniju, državi koja je bila lider u evrointegracijama u regionu se, zahvaljujući pogubnim politikama diktiranim sa strane, ali podržavanim od strane Zapada, preti obustavom pregovora. Srbiji, gde je podrška građana EU ispod 40 odsto, umesto sankcija, destruktivni režim se motiviše brzim prijemom u EU i zapadnim investicijama. Bosni se nudi članstvo u EU a na agendi nove vlasti EU jedva da se pominje, dok je članstvo u NATO izbačeno iz koalicionog sporazuma.

– Stvarno mislim da stav koji je prevladao i u SAD i EU jeste da su njima potrebne neke vrste dogovora.

Njih u stvari ne interesuje kakva je suština tih dogovora. To smo vidjeli kada je bila cijela ona priča oko razmjene teritorije između Srbije i Kosova, mi smo u tom momentu mogli jasno da vidimo da je totalno propala i osušila se cijela priča oko zapadnjačkih, evropskih i civilizacijskih vrijednosti.

Ali, ne, reći će nam ‘ako se Srbija i Kosovo mogu dogovoriti… oko razmjena teritorija’, iako to za implikaciju ima neku razmjenu populacija, znači etničko čišćenje, ‘ma hajde može i to’.

I mislim da je to bio jedan ključni momenat gdje smo svi kolektivno trebali da shvatimo da je došlo do jednog radikalnog preokreta u strateškom razmišljanju Zapada oko ovog regiona i da je to ogromna prijetnja i opasnost za sve građane regiona koji još uvijek imaju neku vrstu stvarne nade u konkretne vrijednosti liberalne demokratije, ljudska prava, vladavine prava i sve ostalo.

Mislim da je epoha tih priča i tih vrijednosti definitivno na kraju, ona je završena i sada je očigledno prevladala jedna veoma, veoma, hladna realpolitika koja samo traži dogovore koje oni smatraju da će se naravno održati i biti kredibilni a šta je suština tih dogovora njih to uopšte ne interesuje.

Da li u tom kontekstu treba da tumačimo i najnoviju veoma nediplomatsku izjavu Eskobara :“Ja ću to uraditi sa ili bez Kurtija“ misleći na formiranje ZSO? Šta ovom porukom poručuje specijalni izaslanik liderima u BiH, CG recimo, pri tom izostaje bilo kakva javna oštra kritika na račun srpskog predsednika?

– U ovom momentu jeste problematično što imamo nekog poput Eskobara.

Nije problem njegova profesionalna biografija da je ona tek takva, problem je u tome što on ima i tu profesionalnu biografiju i sad ove stavove i naravno šta slijedi nakon toga ili zbog toga je da svaka racionalna osoba će se pitati jel moguće da je to osoba koja je pala pod neke vrste uticaja dok je služila i u Banjaluci i Beogradu.

Naravno da to ne bi bio prvi put da je neki strani zapadnjački dilomata pao pod uticaj lokalnih partnera.

Evo ovih dana čitamo vijest iz SAD oko hapšenja ovog visokog zvaničnika FBI Čarlsa Mekgonigala (tereti se za pranje novca i kršenje američkih sankcija i veze sa ruskim oligarhom). Ako se to dešava na nivou FBI sa jednom osobom koja je vodila najdelikatnija i najosetljivija istraživanja tog tijela šta se onda dešava među ljudima u Stejt departmentu.

Da već ne ulazimo u priče poput ljudi kao što je Ričard Grenel koji očigledno javno maltene radi za Vučića i zvanični Beograd.

Jedna veoma, veoma, tužna i jadna situacija i prosto mi je nevjerovatno da ti neki ljudi u zakonodavnim instutucijama SAD i takođe u evropskim zemljama koji ipak vjeruju i bore se za neke vrijednosti pogotovo u ovom momentu sada oko agresije na Ukrajinu dozvoljavaju da se ovakva politika vodi prema Zapadnom Balkanu.

Svjestan sam, naravno, da mi naravno nismo na ničijem radaru, nismo prioritet sve to razumijem, ali ipak se nekad šokiram jer ovo što se ovih dana dešava pogotovo što se tiče Lajčaka i Eskobara je stvarno dno dna.

Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer poziva određene političare, zvaničnike, predstavnike civilnog društva, diplomate na razgovore o formiranju Asocijacije srpskih opština 31. januara. Jesu li to potencijalni Eskobarovi “alternativni partneri“?

-Budimo realni to je državni udar. Ako vi tražite alternativne partnere izabranoj vlasti da bi ostvarili nešto poput teritorijalne reorganizacije jedne države što se ne može ići bez vlade to je državni udar.

Možete vi to nazvati kako god hoćete ali to je državni udar.

*Kada Kurti kaže ZSO će biti druga RS onda ga optuže da traži izgovore jer „mrzi Srbe“. A kada Dodik, jedan od zagovornika teze „Svi Srbi u jednoj državi“ ponovi da je ZSO buduća Republika Srpska niko ništa?

-Da, to su te neke apsurdne situacije.

Ako je ZSO dobro za Kosovo, onda će možda i Albanci u Makedoniji da kažu da je i za njih jednako dobra Asocijacija albanskih opština u Makedoniji?

-Apsolutno. Kao što su neki provocirali, iako ja to lično ne podržavam, ali je sasvim racionalno zašto recimo neki Bošnjaci u Sandžaku ne bi tražili autonomiju u Srbiji?!

Da li je Aleksandar Vučić priznao Kosovo ili nije?

-Rekao bih da je Vučić već davno priznao Kosovo. Svaki etnički kosovski Srbin koji živi na tom Kosovu, koji ima srpska dokumenta koja svakodnevno koristi, uključen je u svakodnevnu realnost, shvata da je Kosovo inostranstvo, da je Kosovo strana država. Međutim, slična politika koju Srbija vodi prema BiH, i ta činjenica da je Srbija priznala BIH kao što je de fakto priznala i Kosovo ne znači da ona ne vrši gotovo svakodnevnu političku agresiju na jednu ili na drugu državu.

To je jedna dodatna fusnota u ovoj cijeloj priči što se tiče sadašnje američke i evropske politike prema ovom pitanja. Čak i da dođe do neke vrste dogovora pa čak i da Beograd stvarno zvanično prizna Kosovo da li mi stvarno mislimo da će to biti kraj konstantnog natezanja?!

Naravno da neće. Kao što ni Dejtonski mirovni sporazum nije to značio u BiH. To će ostati politička realnost i politička svakodnevnica u ovom regionu dok ne dođe do stvarne suštinske političke i društvene promjene primarno u Srbiji. Sve ostalo su detalji.

Status kvo šta god da bude.

Razrješenje kosovskog čvora, po zdravoj logici, bi trebalo da donese stabilnost u region i otme iz ruku glavno oružje Vučiću koje ga održava na vlasti. No, imajući u vidu poziciju Zapada i naklonost prema srpskom predsedniku verujete li da ipak razrešenje kosovskog čvora ide na štetu BiH i CG?

-Apsolutno. Što je prosto nevjerovatno da se mi sada nalazimo u jednoj situaciji da kao ozbiljni ljudi moramo da razmatramo neke stvari koje su se prije par godina tumačile kao kafanske priče.

Stvarno se čini da je došlo do toga i ta teorija da će biti neka vrsta kompenzacije preko BiH ako dođe do neke vrste dogovora sa Kosovom to je očigledno i čini se kao neka istina.

Kao što je sasvim očigledno da je bilo došlo do neke vrste dogovora barem između SAD i Zagreba oko pitanja takozvanog izbornog zakona u BiH odnosno da kažemo taj neki defakto koalistički pristup prema BiH.

Koliko je uopšte bitno da pet preostalih država članica EU prizna Kosovo? Znamo ko ima pravo veta u UN i ko bi eventualno bio u mogućnosti da blokira članstvo Kosova u UN?

-Nije poznato recimo zašto se jedna Slovačka ili Rumunija tome protive. Kipar ima svoje neriješeno pitanje. U susretu sa španskim zvaničnicima prije par gopdina, kada smo imali neke rasprave, kazao sam im: “vi sebe dovodite u situaciju da upoređivate demokratski Madrid sa Miloševićem”. Kosovo je postalo samostalna država zbog Slobodana Miloševića.

Nije Katalonija pod okupacijom Španije, to je demokratsko društvo, kako god hoće neki čovjek da tumači pitanje Katalonije, to je demokratsko društvo i ta debata se može voditi na pristojan, demokratski način.

Pozicija Madrida što se tiče Katalonije je sasvim legitimna i kad kažete da je Kosovo isto pitanje i da se može uporediti sa Katalonijom je apsurdno.

Šta bi Vučiću išlo u prilog sada?

-Za Vučića, u ovom momentu šta god da bude biće dobro za njega. Ako padne neka vrsta dogovora naravno da će tu biti nekih par incidenata izaći će navijači na ulice i to će se riješiti za vikend. I onda će se Vučić hvaliti kako je on veličanstven diplomata, veliki srpski lider koji je konačno riješio kosovsko pitanje i naravno da će tu slijediti neke različite vrste političkih i finansijskih nagrada sa Zapada.

Ako propadne ogovor onda će kazati kako se borio do zadnjeg momenta, branio je srpstvo, nismo ništa predali i naravno da će nastaviti sa različitim vrstama provokacija, eskalacija, incidenata.

Konsekvence za tu tužnu realnost sto posto padaju na leđa političkog zapada koji je dozvolio da ih Vučić izigra na ovaj način.

Čudi li vas izostanak reakcije iz Moskve ovih dana?

– Razgovori sa Srbijom se nastavljaju na različite načine. Ako dođe do neke vrste dogovora za Kosovo sutradan će slijediti poruka iz Kremlja: ‘e vidite kako su se fino Srbija i Kosovo dogovorili, mi hoćemo takođe da se dogovorimo sa Ukrajinom, dajte nam de fakto kontrolu nad Donbasom, priznajte da je Krim Rusija’.

Mislim da su ljudi previše nekako naivni ako misle da bilo šta da bude u ovim razgovorima i pregovorima oko Kosova da će to imati neke stvarne konsekvence na šire političke ambicije Beograda i Moskve. Mislim da tu neće doći do nekakve suštinske promjene.

*Treba li da se plašimo oružanih sukoba u regionu?

-Biće incidenata, naravno, vidimo da su barikade postale neka vrsta normalnosti to je takođe veliki uspjeh Vučića što su sad na Zapadu faktički prihvatili da je to neka vrsta normalne politike.

Kad god se nešto dogodi što im se ne sviđa lupamo barikade, sad ćemo malo oklopna vozila na granice i hajde da vidimo dokle ćemo. Takođe, podsjetiću vas, da je tokom izborne kampanje u BiH, HDZ otvoreno prijetio zapadnim zvaničnicima da će biti problema na jugu ako ne dođe do izmjena izbornog zakona.

Dakle, došlo je do normalizacije političkog nasilja i to nam opet govori na šta smo svi kolektivno spali i što više traje ta normalizacija naravno da će opasnost od stvarnog sukoba ili incidenata biti veća.

„Kristijan Šmit se osramotio u EP“

Kristijan Šmit je prije nekoliko dana imao saslušanje u EP. Da li imate neka saznanja šta se zbivalo iza zatvorenih vrata?

-Napisao sam neke detalje koje sam saznao na svom Tviter nalogu. Veoma poznata priča – Šmit se sramotio.

Svaki put kad je morao da odgovara na iskrena, suštinska pitanja, koja su dolazilo primarno od Zelenih i Liberala u EP jedini koji su ga branili bila je cjelokupna hrvatska delegacija uključujući i takozvane progresivce poput Tonina Picule i naravno Dejvida Mekalistera koji je de fakto član HDZ-a.

Svodi se na to da Šmit tvrdi da je razlog zašto se nije obratio bh.javnosti taj zato što su bili protesti, što bi zapravo trebalo da sugeriše da je baš zbog toga trebalo da se obrati građanima.

I onda je navodno rekao da je takođe bili neki napadi na njega lično, da on to odbija i neće da se bavi time, ali da ipak kad je već na kraju donio tu odluku da, iako je bilo nekih kritika na početku, da se ispostavilo na kraju da su većina prihvatili da je došlo do neke vrste konsenzusa u BiH.

Što nije istina. Protesta nema u ovom momentu ali ako pogledamo kakva je rasprava oko formiranja vlade u Federaciji sasvim je očigledno da većina evo čak u SDP i u NiP sada govore otvoreno da bi Šmit trebalo opet nešto da mijenja.

Očigledno je da Šmit nema kapacitet da objasni niti šta radi, niti zbog čega to radi, šta je suština tih odluka. Jer sasvim je očigledno da je on totalno u talu sa Hrvatskom i HDZ i na svaki način to se gotovo svakodnevno dokazuje.

Tokom tih rasprava u EP Željana Zovko (zastupnica u EP) je imala komentar gdje je rekla da je ova odluka koju je donio Šmit spriječila nasilje u BiH. Jedini koji su prijetili nasiljem su oni i to je javna tajna da su oni to govorili zapadnim zvaničnicima da će biti nasilje ako ne bude izmjena izbornog zakona.

Po mom mišljenju, ona je faktički priznala da su oni to njima prijetili. Naredne sedmice Šmit ide za Britaniju gdje će biti njegovo izlaganje i tu očekujem da bude javno, pa je za očekivati niz njegovih ispada.

Ivana Šundić Mihovilović (Danas.rs)