Kliker.info

Pred­sje­da­va­ju­ći Pred­sje­dniš­tva Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne Že­ljko Ko­mšić, u ek­sklu­zi­vnom raz­go­vo­ru za "San", bez dla­ke na je­zi­ku go­vo­rio je o aktu­el­noj po­li­ti­čkoj si­tu­aci­ji u BiH, nje­nim unu­traš­njim i sla­bos­ti­ma na­me­tnu­tim izva­na, odno­si­ma sa su­sje­di­ma i me­đu­na­ro­dnom za­je­dni­com, te ono­me što bi se tre­ba­lo i mo­glo ura­di­ti da bi svim Bo­san­ci­ma i Her­ce­gov­ci­ma bi­lo bo­lje u drža­vi u či­ji op­sta­nak njen prvi čo­vjek ni naj­ma­nje ne su­mnja…

Ka­ko bis­te pro­ci­je­ni­li aku­tel­nu si­tu­aci­ju ka­da su u pi­ta­nju po­li­ti­čke akti­vnos­ti i rje­ša­va­nje su­dbi­ne BiH? 

– Na­ža­lost, oče­ki­va­no lo­šom! Po­ka­za­lo se, po ne znam ko­ji put, da je sve ovo što se de­ša­va­lo u po­li­ti­čkom ži­vo­tu BiH od po­slje­dnjih općih izbo­ra održa­nih 2006. go­di­ne, ogro­man na­za­dak za BiH, i to u po­li­ti­čkom, eko­nom­skom, so­ci­jal­nom i druš­tve­nom, smi­slu. 

 Da li mi­sli­te da ste i vi kao član Pred­sje­dniš­tva mo­gli vi­še ura­di­ti na sta­bi­li­za­ci­ji BiH? 

– Sve što mi do­pu­šta­ju Us­tav BiH i za­ko­ni, ra­dio sam, ra­dim, i ra­dit ću… Ali, si­gu­ran sam da i Vi i či­ta­oci va­ših no­vi­na zna­te da je pra­va po­li­ti­čka, ali i sva­ka dru­ga moć, ko­ja po­kre­će stva­ri, bi­lo u po­zi­ti­vnom, bi­lo u ne­ga­ti­vnom smje­ru, u ru­ka­ma po­li­ti­čkih še­fo­va stra­na­ka ko­je či­ne vlast. Izme­đu os­ta­log, zbog to­ga i svi pred­sta­vni­ci me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce pre­go­va­ra­ju sa še­fo­vi­ma po­li­ti­čkih stra­na­ka u vlas­ti, a ne sa pred­sta­vni­ci­ma Us­ta­vom odre­đe­nih in­sti­tu­ci­ja BiH, ka­ko bi po­ku­ša­li na­ći rje­še­nja za bi­lo ko­ji pro­blem. To je ogro­man ne­dos­ta­tak na­šeg po­li­ti­čkog sis­te­ma. Is­to­vre­me­no, to je obe­smiš­lja­va­nje de­mo­kra­ti­je i le­gal­nih i le­gi­ti­mnih in­sti­tu­ci­ja i, na­ža­lost, na­ša re­al­nost.

 Ka­ko bis­te oci­je­ni­li rad troj­nog pred­sje­dniš­tva? Po­zna­to je da ste ne­ke po­te­ze ko­ji se ti­ču drža­ve po­vu­kli sa­mos­tal­no, bez učeš­ća os­ta­le dvo­ji­ce čla­no­va Pred­sje­dniš­tva. Ko­li­ko ta­kvo dje­lo­va­nje mo­že bi­ti efi­ka­sno i plo­do­no­sno u bi­lo ko­jem po­lju dje­lo­va­nja ka­da je u pi­ta­nju drža­va BiH? 

– Ne znam na ko­je po­te­ze mi­sli­te, ali mo­gu re­ći da to što sam član Pred­sje­dniš­tva BiH, kao ko­le­kti­vnog or­ga­na, ne zna­či, va­ljda, da ne smi­jem mi­sli­ti svo­jom gla­vom i ra­di­ti ono što mi­slim da je is­pra­vno, u skla­du sa Us­ta­vom BiH, za­ko­ni­ma BiH i u skla­du sa mo­jim po­li­ti­čkim i mo­ral­nim uvje­re­nji­ma.

Mi­sli­te li da se na vrhu drža­ve – u sa­daš­njem troj­nom pred­sje­dniš­tvu, mo­že sa­ra­đi­va­ti i da li pos­to­ji do­bra vo­lja u po­mje­ra­nju si­tu­aci­je u BiH sa mrtve ta­čke u smje­ru kon­kre­tnih akci­ja, po­čev­ši od eko­no­mi­je ko­ja je osnov za fun­kci­oni­sa­nje sva­ke drža­ve i do­bro­bit gra­đa­na? 

– Mi­slim da pos­to­ji ta, re­ci­mo, do­bra vo­lja. Ali, opet se vra­ćam na od­go­vor iz je­dnog od pret­ho­dnih pi­ta­nja i na­mjer­no ću po­ku­ša­ti da po­je­dnos­ta­vim stva­ri. Pi­ta­nje je ka­kvu stvar­nu moć i mo­gu­ćnos­ti ima sva­ki od nas tro­ji­ce čla­no­va Pred­sje­dniš­tva BiH? Go­spo­din Ha­ris Si­laj­džić, kao pred­sje­dnik stran­ke ko­ja je u vlas­ti i kao član Pred­sje­dniš­tva BiH, si­gur­no ima naj­ve­će mo­gu­ćnos­ti i to, pri­je sve­ga, kao pred­sje­dnik stran­ke ko­ja učes­tvu­je u vlas­ti na svim ni­vo­ima. Go­spo­din Ne­boj­ša Ra­dma­no­vić, kao član ta­ko­đer vla­da­ju­će stran­ke, ali ne i kao pred­sje­dnik is­te, ima odre­đe­ne mo­gu­ćnos­ti, ali, da se ne la­že­mo, u nje­go­voj stran­ci ipak o sve­mu odlu­ču­je Mi­lo­rad Do­dik, a ne on. I na kra­ju, ka­da sam ja u pi­ta­nju, moj SDP je opo­zi­ci­ona stran­ka, ne­ma vlast ni na ni­vou drža­ve, ni en­ti­te­ta, ni kan­to­na, izu­zev je­dnog ma­njeg bro­ja opći­na i Gra­da Sa­ra­je­va ko­ji sva­ka­ko ne­ma na­dle­žnos­ti, izu­zev za rje­ša­va­nje ne­kih lo­kal­nih pi­ta­nja. Imam mo­gu­ćnos­ti ko­ris­ti­ti, do­slo­vno, 33,33 pos­to ovla­šte­nja ko­ja ima Pred­sje­dniš­tvo BiH i to u do­me­nu od­bra­ne, vanj­skih po­slo­va, ime­no­va­nja Upra­vnog odbo­ra Cen­tral­ne ban­ke BiH i za­klju­če­nja me­đu­na­ro­dnih ugo­vo­ra, a gdje se odlu­ke do­no­se kon­sen­zu­som sva tri čla­na. Da se ra­zu­mi­je­mo, ne ža­lim se ja na ova­kvu si­tu­aci­ju, sa­mo izno­sim či­nje­ni­ce kao od­go­vor na Va­še pi­ta­nje… 

Da li je pre­ma va­šem miš­lje­nju BiH u ova­kvom po­li­ti­čkom ra­spo­lo­že­nju održi­va? 

– Bez ob­zi­ra na ova­kvu si­tu­aci­ju, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na je sva­ka­ko održi­va! Održi­va je za­to što je ve­ći­na Bo­sa­na­ca i Her­ce­go­va­ca že­li održa­ti i ži­vje­ti u BiH, a ne za­to što je si­tu­aci­ja ova­kva ili dru­ga­či­ja, bo­lja ili lo­ši­ja. Ako nes­ta­ne te ve­ći­ne, a ne­će, on­da do­la­zi u pi­ta­nje održi­vost ze­mlje. I sa­mo je to va­žno ka­da go­vo­ri­mo o op­stan­ku i održi­vos­ti ze­mlje!Ali, ova­kva si­tu­aci­ja nam one­mo­gu­ća­va, je­dnos­ta­vno re­če­no, da ži­vi­mo bo­lje. Ova­kva si­tu­aci­ja nas drži u ne­koj vrsti stal­nog stra­ha za bu­du­ćnost, u kon­stan­tnom po­gor­ša­nju sve­ga što nam je bi­tno za nor­ma­lan zi­vot, u bes­kraj­nom tro­še­nju vre­me­na, pros­to­ra, re­sur­sa, za­ma­ra nas, tro­ši nas, pra­vi od nas lju­de bez per­spe­kti­ve… I ka­da po­mi­sli­te da ne mo­že bi­ti go­re, shva­ti­te da mo­že, čak bes­kraj­no go­re. I to­me ne­ma kra­ja.E, to tre­ba pre­ki­nu­ti, ina­če smo mi, kao lju­di ko­ji ži­ve u ovoj ze­mlji, bar ve­li­ka ve­ći­na nas, ne ra­ču­na­ju­ći ma­nji­nu ko­ja od sve­ga ovo­ga iz­vla­či ko­rist, pro­pa­li! BiH os­ta­je i op­sta­je, mi kao po­je­di­ni­ci, po­nav­ljam ve­ći­na nas, pro­pa­da­mo, a ma­nji­na iz sve­ga iz­vla­či ko­rist, i to za se­be, ne za na­rod, en­ti­tet, par­ti­ju, ide­olo­gi­ju, drža­vu! Sa­mo i is­klju­či­vo za se­be i sa­mo ih to in­te­re­su­je, no­vac i moć! 

Ko i šta tre­ba ura­di­ti da bi BiH op­sta­la i os­ta­la je­din­stve­na? Šta bi ste vi ura­di­li po tom pi­ta­nju da mo­že­te? 

– Ka­zao sam Vam, BiH će si­gur­no i os­ta­ti i op­sta­ti dok ima ve­ći­ne ko­ja je že­li. Pi­ta­nje je ka­ko ži­vi­mo i ka­ko će­mo ži­vje­ti kao Bo­san­ci i Her­ce­gov­ci, kao Hrva­ti, Srbi, Boš­nja­ci, Os­ta­li, na­ci­onal­ne ma­nji­ne, ka­ko će­mo ži­vje­ti kao po­je­din­ci, kao oče­vi, maj­ke, dje­ca, unu­ci, kao zdra­vi, kao bo­le­sni, imu­ćni i si­ro­ma­šni, to je pi­ta­nje!?

A na pi­ta­nje šta bih ja ura­dio da mo­gu, a ne mo­gu, mo­že­te do­bi­ti od­go­vor po prin­ci­pu "ka­ko ma­li Đo­ki­ca za­miš­lja svi­jet". Ša­lu na stra­nu, po­je­di­nac ne mo­že sam ni­šta. Ka­da po­je­di­nac umi­sli da sve mo­že sam i da je je­di­no is­pra­vno ono što on ra­di i mi­sli u po­li­ti­ci, on­da se pre­tva­ra u di­kta­to­ra. Ono što ja tre­ba da ra­dim, kao ne­ko ko se ba­vi po­li­ti­kom u ovoj ze­mlji, jes­te da po­štu­jem Us­tav i za­ko­ne ove ze­mlje, da se bo­rim da mo­ja po­li­ti­čka i mo­ral­na na­če­la, ono u šta ja vje­ru­jem, u de­mo­krat­skoj po­li­ti­čkoj bor­bi, po­štu­ju­ći sva­kog po­je­din­ca, odne­su pre­va­gu u smi­slu po­drške gra­đa­na ove ze­mlje, da ra­dim na svom po­slu ono­li­ko ko­li­ko to za­hti­je­va moj po­sao, da ne do­pus­tim da kri­mi­nal­ci vla­da­ju ovom ze­mljom i da se za svo­ju ze­mlju bo­rim svim sred­stvi­ma, da je bra­nim upra­vo ta­ko – svim sred­stvi­ma, jer ta­ko bra­nim i sve ono što naj­vi­še vo­lim i do če­ga mi je u ži­vo­tu naj­vi­še sta­lo, ne vi­še kao po­li­ti­ča­ru, ne­go kao ocu, su­pru­gu, si­nu, bra­tu, kao ne­ko­me ko že­li i mi­sli da ži­vi i umre u ovoj ze­mlji. 

Ka­ko gle­da­te na pri­če o na­vo­dnoj opa­snos­ti od isla­mi­za­ci­je BiH, ko­ja se čes­to po­te­že kao "ar­gu­ment" za ra­zli­či­te po­lit­čke i po­li­ti­kan­tske kal­ku­la­ci­je o nje­noj bu­du­ćnos­ti? 

– Prvo bih vo­lio ka­da bi mi ne­ko obja­snio šta za­pra­vo zna­či po­jam "isla­mi­za­ci­ja" BiH ili di­je­la drža­ve! Pa ne ži­vi­mo vi­še u sre­dnjem vi­je­ku i vre­me­ni­ma vjer­skih ra­to­va i osva­nja, te na­me­ta­nja vje­re bi­lo ko­me i od bi­lo ko­ga. Sa­mom či­nje­ni­com da u ovoj ze­mlji ži­ve lju­di islam­ske vje­roi­spo­vi­jes­ti mo­že već re­ći da su oni "isla­mi­zi­ra­ni" i da će to uvi­jek i bi­ti. Ko­li­ko vi­dim, bo­san­sko­her­ce­go­va­čki mu­sli­ma­ni ni­ka­da ni­su po­ka­zi­va­li ni že­lju ni na­mje­ru da ne­ko­me na­me­ću Islam kao re­li­gi­ju. Ako mi­sli­te na ta­kvo de­fi­ni­sa­nje "isla­mi­za­ci­je BiH ili di­je­la BiH"?

A ako mi­sli­te na utje­caj ne­kih obli­ka pra­kti­ci­ra­nja isla­ma ko­ji ni­je svoj­stven mu­sli­ma­ni­ma u BiH i ko­ji pred­stav­lja ne­ke dru­ge tra­di­ci­je pra­kti­ci­ra­nja Isla­ma, bu­di­mo po­šte­ni pre­ma se­bi, pa re­ci­mo ono što već i zna­mo. Ta­kve tra­di­ci­je pra­kti­ci­ra­nja isla­ma na ovim pros­to­ri­ma do­šle su sa ra­tom i nov­cem ko­ji je do­la­zio u BiH od stra­ne drža­va, in­sti­tu­ci­ja i po­je­di­na­ca ko­ji­ma je svoj­stven ta­kav na­čin pra­kti­ci­ra­nja Isla­ma i on ne­ma svo­je, ni­ti tra­di­ci­onal­no, ni­ti is­to­rij­sko, ute­me­lje­nje u BiH. Ali, ta­ko­đer, do­pus­ti­mo i lju­di­ma ko­ji že­le ta­kvo pra­kti­ci­ra­nje isla­ma da ima­ju i pra­vo na to, bez ob­zi­ra što nam to iz­gle­da i ne­obi­čno i stra­no. To je pi­ta­nje ljud­skih pra­va, a ne to­ga šta se ko­me svi­đa ili ne svi­đa.

I još ne­što, ja ni­sam mu­sli­man i ni­je mo­je da pa­me­tu­jem mu­sli­ma­ni­ma ka­ko će oni pra­kti­ci­ra­ti svo­ju vje­ru. Čak sma­tram da je u drža­vi ka­kva je BiH to i ne­pris­toj­no. Bar sam ja ta­ko va­spi­tan. 

Da li izbor SDP-ov­ca Ive Jo­si­po­vi­ća za no­vog pred­sje­dni­ka Hrvat­ske da­je po­zi­ti­vne si­gna­le SDP-u BiH ka­da su u pi­ta­nju pred­sto­je­ći opći izbo­ri? 

– Sva­ka­ko da je to po­zi­ti­van si­gnal za ge­ne­ral­nu ide­ju so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je na ovim pros­to­ri­ma i, u okvi­ru to­ga, na­ra­vno i za SDP BiH. Ipak, naj­ve­ću ko­rist od po­bje­de Jo­si­po­vi­ća i SDP-a Hrvat­ske na pred­sje­dni­čkim izbo­ri­ma imat će sa­ma Re­pu­bli­ka Hrvat­ska i nje­ni gra­đa­ni. 

Da li je pre­ma va­šem miš­lje­nju za­is­ta mo­gu­će i re­al­no da BiH do­bi­je i tre­ći, hrvat­ski en­ti­tet? 

– Mi­slim da se oko to­ga je­dnos­ta­vno u BiH ne mo­že pos­ti­ći do­go­vor. 

Ka­ko vi­di­te BiH u trou­glu – Evrop­ska uni­ja, Hrvat­ska, Srbi­ja?

– Mi će­mo u okto­bru ove go­di­ne, na pred­sto­je­ćim općim izbo­ri­ma, po­no­vo do­bi­ti šan­su da uhva­ti­mo ko­rak i sa Evrop­skom uni­jom, ali i sa Hrvat­skom i Srbi­jom. Sve se pro­mi­je­ni­lo i u Evrop­skoj uni­ji, ali i u na­šem okru­že­nju od 2006. go­di­ne, ka­da su održa­ni na­ši po­slje­dnji izbo­ri. De­fi­ni­ti­vno, Evro­pa je dru­ga­či­ja, dru­ga­či­ja je i Hrvat­ska, a Srbi­ja, na­dam se, pos­ta­je dru­ga­či­ja. Sve ide na­pri­jed, a mi smo išli na­zad. Što bi re­kli, "do nas je" i u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj mje­ri na­ša su­dbi­na je u na­šim ru­ka­ma, a ne u ru­ka­ma dru­gih. Ho­će­mo li zna­ti i htje­ti is­ko­ris­ti­ti šan­su, vi­djet će­mo.  Ana Lovaković (San)