Kliker.info

Ustavni sud Bosne i Hercegovine odbio je kao neosnovane apelacije Milorada Dodika podnesene  u odnosu pravosnažnu presudu Suda BiH, kojom je Dodik osuđen zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika, te na odluku Centralne izborne komisije BiH o oduzimanju mandata predsjednika i raspisivanju prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske.  

Sud je, s obzirom na to da je apelacije podnio isti apelant i da se osporene odluke tiču iste pravne stvari, donio odluku o njihovom spajanju, te je proveo jedan postupak i donio jednu odluku, navedeno je iz Ustavnog suda BiH.

Sud Bosne i Hercegovine osudio je Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja funkcije predsjdnika RS zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.

Apelacija na presudu Suda BiH je podnesena Ustavnom sudu BiH, jer je to neophodan korak da bi se ovaj slučaj mogao naći pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Osim ove, pravni tim Dodika podnio je Ustavnom sudu BiH i apelaciju na odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsjednika i raspisivanju prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske.

Brzo nakon objavljivanja odluke, Ustavni sud je objavio detaljno obrazloženje.

Kako su naveli, na današnjoj sjednici donešena je odluka o dopustivosti i meritumu po apelacijama br. AP-3722/25 i AP-4095/25 apelanta Milorada Dodika. S obzirom na to da je apelacije u predmetima br. AP-3722/25 i AP-4095/25 podnio isti apelant i da se osporene odluke tiču iste pravne stvari, Ustavni sud je donio odluku o spajanju navedenih apelacija u kojima je proveo jedan postupak i donio jednu odluku.

“Odlukom o dopustivosti i meritumu u predmetu broj AP-3722/25 (Milorad Dodik) Ustavni sud je odbio kao neosnovanu apelaciju Dodika podnesenu protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 2 K 046070 25 Kž 2 od 12. juna 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija), član 7. Evropske konvencije i član 18. Evropske konvencije u vezi sa članom 6. Evropske konvencije”, navedeno je.

Također, navodi se da je Ustavni sud odbacio kao nedopuštene apelacije Dodika podnesene u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 2. Evropske konvencije u vezi s izjavama javnih zvaničnika datih tokom suđenja apelantu zbog toga što su očigledno (prima facie) neosnovane.

“Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu apelaciju Milorada Dodika podnesenu protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 Iž 052766 25 Iž od 18. augusta 2025. godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK) broj 06-1-07-939/25 od 6. augusta 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije, te član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine”, dodaje se.

U obrazloženju odluke u vezi s navodom o povredi prava na pravično suđenje u odnosu na postupak koji je uslijedio nakon donošenja osuđujuće presude Suda BiH Ustavni sud je naveo da je u konkretnom slučaju CIK po službenoj dužnosti proveo postupak utvrđivanja prestanka apelantovog mandata predsjednika RS.

“Taj postupak je proveden u skladu s relevantnim odredbama Izbornog zakona BiH nakon što je donesena osporena drugostepena presuda Suda BiH iz predmeta broj AP-3722/25, odnosno nakon što je osuđujuća presuda protiv apelanta postala pravosnažna. Iz obrazloženja odluka CIK-a i Suda BiH proizlazi da se u tom postupku nije odlučivalo o ustavnosti i zakonitosti postupanja Suda BiH u krivičnom postupku protiv apelanta. Na deklaratorni karakter osporene odluke CIK-a (konstatiranje prestanka apelantovog mandata) ukazano je i u odgovoru CIK-a na apelaciju. Na osnovu toga, Ustavni sud je zaključio da se osporenim odlukama iz predmeta broj AP-4095/25 nije odlučivalo o apelantovim ‘građanskim pravima i obavezama, niti o ‘krivičnoj optužbi’ u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije, zbog čega garancije iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije nisu primjenjive na postupak proveden pred CIK-om i Sudom BiH”, navedeno je.

Takav zaključak, dodaju, posljedično isključuje i meritorno ispitivanje apelantovih navoda o navodnoj pristrasnosti članice vijeća CIK-a V. B. P. (Vanja Bjelica Prutina op. a.) koja je učestvovala u donošenju osporene odluke CIK-a od 6. augusta 2025. godine, s obzirom na to da pravo na nezavisan i nepristrasan sud u konvencijskom smislu predstavlja jedan segment prava na pravično suđenje”, dodaju.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je taj dio apelacionih navoda ratione materiae inkompatibilan s Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom.

(Kliker.info-agencije)