Kliker.info

Ne­ma­nja Su­pić bio je ju­nak uta­kmi­ce pro­tiv Tur­ske u Ze­ni­ci. Sta­si­ti Ga­ča­nin bra­nio je sjaj­no, ne­ko­li­ko pu­ta izvu­kao naš tim, od­bra­nio na­iz­gled što se bra­ni­ti ne mo­že. Ni­je slu­čaj­no Ći­ro Bla­že­vić na­kon uta­kmi­ce re­kao da je Su­pić bio naj­bo­lji naš igrač. Pri­je sve­ga de­se­tak da­na bi­lo je upi­tno da li će me­đu vra­tni­ce, jer je do­šao i Asmir Be­go­vić. Me­đu­tim, pred uta­kmi­cu sa Ar­me­ni­jom, se­le­ktor Bla­že­vić je ot­klo­nio sve di­le­me i Su­pi­ću dao ulo­gu prvog gol­ma­na.- Hva­la se­le­kto­ru ko­ji mi je dao šan­su da bra­nim. Dra­go mi je što ni­sam izne­vje­rio ni nje­ga, ali ni sve one ko­ji su vje­ro­va­li u me­ne – ka­že Su­pić. Ne­ma­nja ni­je imao ni­ka­kvu tre­mu uoči uta­kmi­ce. Ka­že da je na­vi­kao na ze­ni­čku pu­bli­ku.

– Već sam pro­tiv Bel­gi­je bra­nio na Bi­li­nom po­lju i znam ka­ko je u Ze­ni­ci. Atmo­sfe­ra je bi­la fan­tas­ti­čna, za­is­ta sam uži­vao na te­re­nu. Mo­ji naj­bli­ži su se ra­do­va­li, bo­dri­li su me­ne i re­pre­zen­ta­ci­ju. Pro­tiv Bel­gi­je na Bi­li­nom po­lju bi­li su moj brat La­zar i tre­ner Mio­drag Ko­va­če­vić, naj­za­slu­žni­ji za mo­ju gol­man­sku ka­ri­je­ru. Pro­tiv Tur­ske na sta­di­onu je bi­la mo­ja dje­voj­ka Ka­ta­ri­na, ko­ja je spe­ci­jal­no sti­gla iz Mi­la­na. Ona mi je do­ni­je­la sre­ću.Da, Ne­ma­nja je svo­joj dje­voj­ci po­sve­tio ne­ko­li­ko ri­je­či na ma­ji­ci ispod dre­sa, što je po­ka­zao na­kon uta­kmi­ce. Iako je sa­da sre­tan na go­lu re­pre­zen­ta­ci­je, bi­lo je i onih ko­ji su ga kri­ti­ko­va­li zbog to­ga. Ći­ri Bla­že­vi­ću ga je pre­dlo­žio Hu­sni­ja Ara­po­vić, se­le­ktor A2 re­pre­zen­ta­ci­je, na pre­po­ru­ku bra­će Ta­no­vić, Ane­sa i Ha­ri­sa, ko­ji su ga gle­da­li na je­dnoj uta­kmi­ci u Beo­gra­du, dok je bra­nio za Ja­vor.

– Bi­lo je sva­ka­kvih ko­men­ta­ra, ali ma­li broj lju­di ko­ji su vi­še tra­ča­li ne­go kri­ti­ko­va­li. Da­nas je to smi­je­šno. Pa, sje­ćam se pro­tiv Bel­gi­je, ne­ki su pri­že­ljki­va­li da pri­mim pet go­lo­va, da se obru­kam. Ta­kvi ne že­le do­bro ni me­ni, ali ni re­pre­zen­ta­ci­ji. Su­pić ka­že da je po­no­san što je gol­man drža­vnog ti­ma i što bra­ni za svo­ju ze­mlju.- Za­is­ta me po­li­ti­ka ne za­ni­ma. Za­ni­ma me sa­mo ono što ima ve­ze sa spor­tom. Svi zna­ju mo­je opre­dje­lje­nje, me­ni je mo­ja do­mo­vi­na Bo­sna i Her­ce­go­vi­na u srcu. Uvje­rio sam se da gdje god odem da igram, ja sam stra­nac. Ne že­lim da svo­ja­tam ne­ku dru­gu drža­vu, kad imam svo­ju BiH. Ne­ma­nje je prve se­ni­or­ske ko­ra­ke na­pra­vio u Mla­dos­ti iz Gac­ka. Sje­ća se uta­kmi­ca u Pre­mi­jer li­gi BiH iz tog pe­ri­oda.

– Po­no­san sam na taj pe­ri­od, jer se u to do­ba igrao odli­čan no­go­met. Bi­lo je pu­no vi­še kva­li­te­tnih eki­pa i igra­ča. Že­ljo, Sa­ra­je­vo, Ši­ro­ki Bri­jeg, Le­otar, Zrinj­ski, Čelik… Sje­ća se da je na­pus­tio Mla­dost zbog ne­ko­rek­tnos­ti po­je­di­nih lju­di iz klu­ba. – U Gac­ku je ta­da vla­dao pra­vi ja­va­šluk. Do­la­zi­li su igra­či sa stra­ne, a mi ko­ji smo po­ni­kli u klu­bu smo obez­vri­je­đi­va­ni. Da sam os­tao ta­da u Gac­ku, vje­ro­va­tno bih za­vršio ka­ri­je­ru. Ali, ja sam vje­ro­vao u se­be, pro­mje­nio sam ne­ko­li­ko klu­bo­va, na kra­ju sam za­vršio u Ja­vo­ru.

Ka­ko je do­šlo do tran­sfe­ra u ki­par­ski Anar­to­zis?            – Ja­vi­la se ne­ka nje­ma­čka agen­ci­ja me­na­dže­ru Ner­mi­nu Čen­gi­ću. Re­kli su da im tre­ba gol­man, da su me gle­da­li i da je klub sa Ki­pra za­in­te­re­so­van. Pris­tao sam na nji­ho­ve uslo­ve, iako bi mo­žda i vi­še za­ra­dio da sam sa­če­kao ma­lo du­že. Do­šao sam na Ki­par, pro­šao pri­pre­me, obez­bje­dio mjes­to u eki­pi, ali vi­dio sam odmah da ne­ke stva­ri ni­su ka­ko tre­ba.

U če­mu je bio pro­blem?                 – Anar­to­zis je do pri­je go­di­nu da­na igrao Li­gu prva­ka. Na­kon to­ga, de­si­le su se mno­ge pro­mje­ne u klu­bu, po­ja­vi­le su se dvi­je stru­je ko­je su se bo­ri­le za pre­vlast. Osje­tio sam da mi ni­su svi u eki­pi na­klo­nje­ni, iako je tre­ner bio za me­ne. De­si­lo se to da igra­mo u Evrop­skoj li­gi pro­tiv Pe­trov­ca iz Crne Go­re i ne­sre­tno ispa­dne­mo. Do­bio sam odri­je­še­ne ru­ke da idem. Ok, pri­hva­tio sam odlu­ku klu­ba. Već du­go če­kam an­ga­žman, na­dam se da će sve bi­ti po­zna­to ovih da­na. Ova­ko, pu­no ra­zmiš­ljam, jer ne­mam klu­ba.

Pri­ča­lo se da bis­te mo­gli u Zvez­du?                – Bi­lo je ne­kih raz­go­vo­ra, ali ni­šta kon­kre­tno. Odi­grao sam odli­čno pro­tiv Zvez­de u Beo­gra­du, ali na to­me je sve za­vrše­no. Ne­što se go­vo­ri­lo i o Maj­ncu, o Ži­li­ni, ali još uvi­jek ne­ma ni­šta kon­kre­tno.

Da li ste do­bi­li ne­ku po­nu­du na­kon uta­kmi­ca re­pre­zen­ta­ci­je?                     – Bi­lo je ne­kih na­go­vje­šta­ja da me pra­te inos­tra­ni klu­bo­vi. Je­di­no što mo­gu re­ći je da mar­lji­vo tre­ni­ram i sve ovo što mi se de­ša­va do­živ­lja­vam kao na­gra­du.   Ći­ro me spa­sio    – On je odli­čan tre­ner, vrhun­ski auto­ri­tet, a opet ta­ko je­dnos­ta­van. Re­kao mi je da pu­no oče­ku­je od me­ne, ali i da vje­ru­je ka­ko sam ja pra­vi. Ni­sam se bo­jao, bra­nio sam do­bro i na­kon sve­ga sam sre­tan što smo odi­gra­li 1:1, iako smo mo­gli i po­bi­je­di­ti. On me spa­sio, jer mi je dao šan­su i po­dršku kad ni­ko ni­je – Su­pi­će­ve su ri­je­či.           

Si­gu­ran na go­lu      Kad go­vo­ri o svo­jim vrli­na­ma, Ne­ma­nja ne go­vo­ri na na­čin da se hva­li. – Mi­slim da su mo­je vrli­ne vi­si­na, izla­zak na cen­tar­šut, pre­gled igre… Mi­slim da ni­sam pa­ni­čar, da sam po­pri­li­čno si­gu­ran na go­lu. Što se ma­na ti­če, mi­slim da bi tre­bao po­pra­vi­ti no­žnu te­hni­ku. Gol­man­ski uzo­ri? – To su Čeh iz Čel­zi­ja, Ka­si­ljas iz Re­al Ma­dri­da i Buf­fon iz Ju­ven­tu­sa.  

O Be­go­vi­ću i Ha­sa­gi­ću              – Ke­nan Ha­sa­gić je za me­ne naj­bo­lji naš gol­man. On se do­ka­zao, ne sa­mo u re­pre­zen­ta­ci­ji, već i u Tur­skoj. Iza se­be ima pu­no uta­kmi­ca. Je­di­no nje­mu pri­zna­jem da je bo­lji od me­ne. Što se Be­go­vi­ća ti­če, su­per je mo­mak, bra­ni u En­gles­koj što je ve­li­ka stvar. Nje­go­vim do­las­kom sa­mo smo po­ja­ča­li kon­ku­ren­ci­ju, što i me­ne mo­že na­tje­ra­ti da bo­lje ra­dim, da se ne smi­jem opus­ti­ti – ka­že Su­pić. (Kliker.info-San)