Kliker.info

Šezdesetšestogodišnji Bruno Batinić napustio je danas Banjaluku i vratio se u Švedsku, čiji je državljanin, nakon što su ga sinoć bez ikakvog razloga u centru grada uhapsili pripadnici policije i nanijeli mu tjelesne povrede. 

Bruno je došao u Banjaluku na odmor i ne sluteći kakvo će ga zlo snaći. Sa suprugom Snježanom krenuo je u večernju šetnju i u parku između Hrama Hrista spasitelja i Palate Republike sreo je građane koji mjesecima traže pravdu za ubijenog mladića Davida Dragičevića. To što se pozdravio za aktivistom neformalne grupe „Pravda za Davida“ Ozrenom Perduvom, bio je okidač da ga policija legitimiše. Bruno je odbio da im pokaže lične dokumente, tražeći od njih pojašnjenje zbog čega ga legitimišu. Umjesto objašnjenja, šestorica policajaca su nasrnuli na njega, oborili ga na zemlju, stavili mu lisice na ruke i odvezli ga u policijsku stanicu.

Notorno je da je Batinićevo legitimisanje bilo potpuno nezakonito, jer zakon jasno kaže: „Policijski službenik upoznaje lice s razlozima zbog kojih se vrši provjera identiteta.“ Kao što je potpuno nezakonito da mu se onemogući prisustvo advokata prilikom saslušanja. 
Batinić je u Policijskoj upravi Banjaluka proveo dva sata, a potom je prebačen u Hitnu pomoć, a onda na pregled u Univerzitetsku bolnicu u Banjaluci. 

Prema saznanjima Žurnala, u UKC-u mu je zbog istegnuća vrata stavljena „kragna“ i konstatovane su povrede glave i hematom na licu. Prvo je primljen na kardiologiju, a potom prebačen na neurohirurško odjeljenje. Zakazana mu je kontrola za sedam dana, ali je Batinić odlučio da se odmah vrati u Švedsku.
Njegova supruga Snježana kaže da se vraćaju kući da bi Bruno tamo uradio sve nalaze, jer se ne osjeća dobro, pošto „ne može da upravlja rukama i da ima problema s ramenom“.

Ozren Perduv, svjedok besramnog i bezrazložnog napada na vremešnog Brunu Batinića, izjavio je za Žurnal da je policija ta koja želi incidente, kako bi iz centra grada „počistila“ preostalu šačicu ljudi koji se svako veče okupljaju tražeći istinu i pravdu za ubijenog Davida Dragičevića. 
„Ono što su ljudi pokazali sinoć jeste želja da se ne podižu dodatno tenzije. Mi hoćemo mir. Smirivanje situacije. To očigledno ne žele organi ‚reda‘“, istakao je Perduv. 
On je ukazao na potpuno neprofesionalno ophođenje policije, koja ne želi odgovoriti na jasno pitanje: „Zašto me legitimišete?”.

„Isti policajac koji je Brunu legitimisao, meni je na to pitanje odgovorio: ‚Šta si ti? Jesi li ti unutrašnja kontrola u MUP-u? Sklanjaj se‘”, kaže Perduv. 

U cijelom slučaju potpuno je besprizorno saopštenje Policijske uprave Banjaluka, koja optužuje novinare da „zlupotrebljavaju činjenično stanje , šire neistine i iznose grube informacije“. 

Prema policijskoj verziji, nigdje se ne navodi da je Bruno Batinić švedski državljanin već se samo konstatuje da je rođen u Mrkonjić Gradu. Potom se navodi da je Batinić uhapšen, jer je „odbio da pokaže lična dokumenta prilikom pokušaja policijskih službenika da ga legitimišu“, te da je pružao „aktivan otpor“ i da je tom prilikom „jedan policijski službenik zadobio povrede“.

Možda bi neko i mogao povjerovati u saopštenje policije da ne postoji snimak na kojem se jasno vidi kako šest policajaca, u punoj snazi, opkoljavaju šezdesetšestogodišnjeg Batinića, obaraju ga na zemlju i stavljaju mu lisice. Batinićeve povrede su zadokumentovane, a javnost ne zna koji je to policajac navodno povrijeđen i kako je uopšte mogao biti povrijeđen. 

Pritom, nijedan od policajaca koji su učestvovali u hapšenju Batinića i koji iz večeri u veče maltretiraju ljude u parku u centru Banjaluke nemaju na uniformama pločice sa imenima, što su po zakonu dužni. 

Odmor Brune Batinića i njegove supruge Snježane u Banjaluci prekinut je na najgori mogući način. Vratili su se u Švedsku i najavili su tužbu protiv Policije Republike Srpske. O hapšenju Batinića izvjestili su i pojedini švedski mediji. Banjaluka definitivno nije grad koji, kako to stalno ponavlja njen gradonačelnik Igor Radojičić, treba da postane evropska prijestolnica kulture. Banjaluka je danas geto u kojem je ljudima, koje je režim targetirao kao svoje protivnike, zabranjeno da mirno izraze svoj stav, da slobodno govore i da se slobodno kreću.

(Žurnal)