Kliker.info

Aleksandar Jovičić (29) najmlađi je predsjednik opštine u Srbiji i najmlađi u istoriji Beograda. Lider Omladine SNS-a nakon aprilskih izbora došao je na čelo Palilule, najveće beogradske opštine, a u intervjuu za Nedeljnik prvi put je ispričao svoju životnu priču kako je iz rodne Srebrenice stigao u Borču, zašto je ušao u politiku i kako ostvaruje svoj dječački san.

“Moja prva asocijacija na Srebrenicu su rat i nepravda koja je tim ratom naneta svim ljudima u gradu u kome sam se rodio. Ne volim da mislim o Srebrenici jer taj rat sam – iako sam bio četvorogodišnji dečak – doživeo kao dvostruku tragediju. S jedne strane, zbog ratnih strahota i stradanja ljudi, a sa druge, doživeo sam da mi je upravo taj rat razorio porodicu.

Moja majka koja je druge vere, zbog pritiska sredine i politike koja se u Bosni nametala svima koji nisu muslimani, ostavila nas je i nije želela da dođe sa nama u Srbiju. Ja pre verujem da nije smela iz straha za svoju porodicu u Bosni, ali to na kraju nije ni bilo važno. Ostao sam bez doma i moj otac i baka sa mnom u naručju i sa dve torbe u koje smo spakovali ceo život, došli su 1991. godine u Beograd. Od tada živim u Borči i zavoleo sam je kao da sam se tu rodio”.

“Odrastao sam uz baku koja je bila izuzetna žena, znate, to su one stroge ali pravedne bosanske Srpkinje. Ona me je vaspitavala, jer je otac morao mnogo da radi da bi nas izdržavao. Bile su to one nesrećne devedesete kada nikada nismo imali dovoljno para za sve. Čim sam malo ojačao, počeo sam da radim: u auto-radionicama, nosio sam džakove na gradilištima, radio sam sezonske poslove i često sam podizao teret koji je bio teži od mene. Uporedo sam išao u školu i bio dobar đak. Radio sam i kada sam upisao fakultet. Isključivo svojim trudom i marljivošću napredovao sam do nivoa menadžera u jednoj ozbiljnoj kompaniji. Politika je došla kasnije, kada sam imao 22 godine. Imam taj borbeni duh u sebi, jer, kao što vidite, od malih nogu borim se sa životom”.

Na pitanje da li je nekada poželio da se vrati u Srebrenicu Jovičić kaže:

“Nikada nisam sanjao da se vratim u Srebrenicu jer sam znao da je to nemoguće, a nekako su mi uspomene koje sam poneo suviše tužne da bih uopšte želeo da ih evociram. Kao dečak kada sam došao u Borču, nikada nisam maštao da se preselim u “krug dvojke”, želeo sam da jednog dana ja postanem neko ko će da uradi nešto više za svoj kraj i komšije. Nisam tada znao kako, nisam znao ni šta je politika, ali sam sanjario da nekako postanem neko ko će za njih da uradi velike stvario”.

Kao poslanik  jedna od udarnih pesnica SNS-a u u Skupštini Srbije, zbog toga su ga i prozvali “mali Vučić”. Kaže da mu taj nadimak imponuje.

“U SNS sam ušao zbog Aleksandra Vučića. Njegova odlučnost, požrtvovanost, energija i autoritet su me privukli da budem deo stranke koju on sada vodi. Moj temperament ne trpi lažne autoritete, a on je jedini lider u Srbiji koji ima državničke sposobnosti i političke veštine istinskog autoriteta. Želeo sam da u tom političkom smislu učim od najboljeg i nisam pogrešio.

A to da ga kopiram, pre bih rekao da ga pratim. Ako on kao premijer može da odvoji vreme i da od pet ujutru prima građane koji imaju neki problem, sramota bi bila da ja kao predsednik opštine to ne uradim”.

(Kliker.info-SB)