hamburger-icon

Kliker.info

Da li je moguća revizija procesa BiH protiv Srbije; Stojanović: Genocid ću negirati do kraja života; Trnka: Time negirate svoju pravnu poziciju

Da li je moguća revizija procesa BiH protiv Srbije; Stojanović: Genocid ću negirati do kraja života; Trnka: Time negirate svoju pravnu poziciju

14 Avgusta
11:45 2011

O tome da li postoji šansa da Bosna i Hercegovina zatraži od Međunarodnog suda pravde reviziju procesa protiv Srbije za genocid i agresiju, u novom izdanju Mosta polemisali su Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava iz Beograda, i Kasim Trnka, profesor ustavnog prava iz Sarajeva. Oba profesora su bili agenti svojih država u procesu protiv Srbije, gospodin Trnka, istina, kraće vrijeme.

Polemisalo se i o tome da li su se nakon presude Međunarodnog suda pravde, kojom je Srbija oslobođena odgovornosti za agresiju i genocid, pojavili novi dokazi koji upućuju na to da je genocid planiran u Beogradu, da li se iz dijelova zapisnika sa sjednica Vrhovnog savijeta odbrane Savezne Republike Jugoslavije, sa kojih je skinut embargo, može utvrditi da je Vojska Republike Srpske bila pod direktnom kontrolom Beograda, koliki će značaj za reviziju procesa imati presude Ratku Mladiću i Momčilu Perišiću, koji je u vrijeme srebreničkog genocida bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, kao i o tome da li je za reviziju procesa potrebna saglasnost Republike Srpske.

Omer Karabeg: Nedavno je Džefri Najs, bivši haški tužilac, izjavio da bi Bosna i Hercegovina trebalo da zatraži reviziju procesa protiv Srbije za genocid i agresiju. Kao pravnik, ja sam apsolutno za reviziju – kategoričan je bio Najs. Gospodine Trnka, kakvo je vaše mišljenje, da li bi Bosna i Hercegovina trebalo da zatraži reviziju?

Kasim Trnka: Nije Džefri Najs jedini koji je to pitanje postavio. Odavno se to pokreće u Bosni i Hercegovini. Sve presude, pa i ova o odgovornosti Srbije, podliježu mogućnosti revizije. Ona je predviđena i statutom Međunarodnog suda pravde, mada u reduciranom obliku. Međutim, dokle god postoji i minimalna mogućnost, treba tragati za utvrđivanjem istine. Odgovornost prema budućim generacijama nalaže da se na osnovu novih činjenica i dokaza, koji su se pojavili nakon donošenja presude, zatraži revizija.

Radoslav Stojanović: Ja bih volio da čujem jedan jedini argument za reviziju. Pred Međunarodnim sudom pravde vrlo je teško postići reviziju završenog spora. Da bi do toga došlo mora da postoji neka bitno nova činjenica, a nje nema. Zato i nema šanse za obnovu postupka. Osnovna slabost tužbe Bosne i Hercegovine bila je u tome što je nastojala da dokaže genocid koga nije bilo. Po Konvenciji o genocidu ni ono što se dogodilo u Srebrenici nije genocid. Bilo je ratnih zločina, zločina protiv čovječnosti, ali ne i genocida. Ja sam kao agent Srbije zasnivao svoju odbranu na tome da nije bilo genocida, a ako bi se on i ustanovio, onda se ne može pripisati Srbiji, što je presuda i potvrdila.

Kasim Trnka: Gospodin Stojanović tvrdi da se nije desio genocid u Srebrenici i pored toga što je on utvrđen kako presudom Međunarodnog suda pravde, tako i u nekoliko presuda Haškog tribunala. On time negira osnovni pravni princip – da se nešto što je utvrđeno konačnom sudskom presudom ne može opovrgavati. Netačna je i tvrdnja da Srbija nema nikakve veze sa genocidom, jer je u dvije tačke presude Srbija osuđena što nije spriječila genocid i što nije kaznila sve one koji su ga počinili.

Omer Karabeg: Gospodine Trnka, koji su to novi argumenti za pokretanje revizije?

Kasim Trnka: Međunarodni sud pravde nije imao na raspolaganju sve relevantne dokumente Vrhovnog savjete odbrane tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zato što jedan broj tih dokumenata nije bio dostavljen sudu, a u onima koji su bili dostavljeni zatamnjena su mjesta koja su ukazivala na odgovornost Beograda. Iako je Bosna i Hercegovina na to upozoravala, sud se oglušio o naša upozorenja i nije izvršio jači pritisak na Srbiju da dostavi sve relevantne dokumente. Naknadno je skinut embargo sa zatamnjenih pasusa zapisnika sa sjednica Vrhovnog savjeta odbrane koji upućuju na to da je postojala efektivna kontrola vlasti u Srbiji nad Republikom Srpskom, kao i da je postojala genocidna namjera. Osim toga, u međuvremenu je u Haškom tribunalu bilo optužnica i presuda za genocid, a u toku su i postupci protiv Karadžića, Mladića i Perišića. Uvjeren sam da će se u tim postupcima doći do novih, dodatnih činjenica koje će ojačati poziciju Bosne i Hercegovine u traženju revizije.

Radoslav Stojanović: Po Konvenciji o genocidu dva su bitna elementa za utvrđivanje genocida – da postoje žrtve i da postoji namjera da se uništi jedna vjerska ili nacionalna grupa. U slučaju Srebrenice ja sam pred Međunarodnim sudom pravde zastupao tezu da to nije genocid, jer ne postoji relevantni, supstancijalni broj žrtava da bi se utvrdio genocid. Može da bude i jedan čovjek ubijen, ali onda treba dokazati namjeru da je taj čovek ubijen samo zbog toga što je pripadnik neke vjerske ili etničke grupe. Prema tome, dajte mi makar jedan novi argument i ja neću imati ništa protiv obnove postupka.

Omer Karabeg: Gospodine Stojanoviću, gospodin Trnka je rekao da je novi argument to što su se pojavili kompletni zapisnici Vrhovnog saveta odbrane bez zatamnjenih mesta.

Kasim Trnka

Kasim Trnka: Međunarodni sud pravde je, koristići se argumentacijom Haškog tribunala, nedvosmisleno utvrdio da su postojali progoni, etničko čišćenje, logori i ubistva, a sve su to elementi koji čine zločin genocida. Što se tiče genocidne namjere, moje je mišljenje da za to ima dosta argumanta u pasusima zapisnika sa kojih je skinut embarago. Osim toga, očekujem da će se ti dokazi pojaviti i na suđenjima ključnim akterima genocida u Bosni i Hercegovini, koji su sada u toku u Haškom tribunalu. Oni će svakako govoriti – a i tužilaštvo će na tome insistirati – o svom odnosu prema tadašnjem režimu u Beogradu i vezama koje je on imao sa vođstvom Republike Srpske.

Radoslav Stojanović: U Međunarodnom sudu pravde postupak se vrlo teško obnavlja. Tu nema klasičnog žalbenog postupka. Postoji samo jedna mogućnost za obnovu postupka – da je pronađena neka nova činjenica, koja bitno menja zaključak presude. A u presudi se kaže da se ono što se dogodilo u Srebrenici ne može pripisati Srbiji, jer je utvrđeno da od 11. jula u 12 časova do 12. jula u 12 časova, kada je sve završeno, nije bilo nikakvih kontakata između komande Vojske Republike Srpske i  Beograda, apsolutno nikakvih. To je sud utvrdio i na osnovu toga je doneo presudu kojom Srbiju oslobađa odgovornosti. Nije, dakle, bilo nikakvih kontakata, a kamoli da je Srbija naredila da se izvrši ono što je urađeno u Srebrenici.

Kasim Trnka: A jeste li vi pročitali izvještaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o događajima u Srebrenici, u kome se kaže da je Karl Bilt razgovarao sa Slobodanom Miloševićem u vreme kada se dešavao genocid u Srebrenici. Iz konteksta tog razgovora se vidi da je Slobodan Milošević bio potpuno u toku onoga šta se tamo dešavalo. Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija pružala finansijsku, kadrovsku i svaku drugu pomoć vlastima u Republici Srpskoj. Da je taj sud postupao kao drugi međunarodni tribunali u svijetu, poput onog za bivšu Jugoslaviju ili onog za Ruandu, prihvatio bi stav da se genocidna namjera ne mora uvijek iskazati u nekoj deklaraciji, već da sama djela ukazuju na povezanost Srbije i vojnih i političkih vlasti u Republici Srpskoj. Uostalom, zašto je neposredno nakon genocida u Srebrenici Generalštab Vojske Jugoslavije unaprijedio Mladića u čin  generala?

Mladić i Generalštab

Radoslav Stojanović: Ja ne znam kad je Mladić unapređen. To je čovek prema kome ja nemam nikakvo poštovanje i ne interesuje me kad je on postao general. Ja sam na sudu dokazao da nije tačno da je Srbija kontorolisala vlast Republike Srpske. To što vi sada iznosite može da se priča na ulici, ali to nisu argumenti za sud. Na osnovu toga ne možete tražiti reviziju postupka. Što se mene tiče, ja nemam ništa protiv revizije, samo na toj reviziji možete još gore da prođete.

Kasim Trnka: U svakom slučaju gore ne možemo proći, ali možemo našoj i svjetskoj javnosti predočiti svu argumentaciju do koje smo došli nakon presude iz 2007. godine. S druge strane, mislimo – i to nije stav samo Bosne i Hercegovine nego su o tome govorili i pravni stručnjaci drugih zemalja – da je Međunarodni sud pravde u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije postavio izuzetno visoke standarde za dokazivanja zločina genocida. Na taj način je poslao poruku svim nedemokratskim režimima da mogu da počine genocid, samo da se paze da ne ostave nikakve deklaracije u vezi s tim. ..Ako pogledamo kako je izveden genocid u Srebrenici, jasno je da je on unaprijed i sistematski bio planiran i da je bio usmjeren tačno prema određenoj nacionalnoj i vjerskoj grupi – bosanskim muslimanima, odnosno Bošnjacima… U svim drugim sudovima to bi bilo kvalifikovano kao genocidna namjera. Nažalost, Međunarodni sud pravde to nije prihvatio i ja vjerujem da će novi dokazi uticati da on promijeni svoje stanovište. 

Omer Karabeg: Gospodine Stojanoviću, gospodin Trnka je pomenuo da bi suđenje Mladiću moglo da donese nove dokaze u prilog revizije presude.
 
Radoslav Stojanović: Ja o Mladiću imam krajnje nisko mišljenje i ne želim da o njemu govorim. Čovek koji je bio u stanju da 16 godina drži svoj narod kao taoca – za mene nema nikakav autoritet oficira, a kamoli generala.

Omer Karabeg: A ako se dokaže njegova veza sa Generalštabom u slučaju Srebrenice?

Radoslav Stojanović: Ako se dokaže Mladićeva veza sa Generalštabom, onda to može da bude loše. Ali ja ne verujem da to može da se dokaže. A ovo što gospodin Trnka priča o Karlu Biltu – to su nekakve maštarije, to nema blage veze sa pravnim stanjem stvari.

Kasim Trnka: Kako gospodin Stojanović može govoriti da nema nikakve pravne veze? Činjenica da je Milošević u toku dešavanja genocida znao da se to tamo dešava i da je govorio o kontroli nad vojskom bosanskih Srba – nije nikakva maštarija. O tome svjedoči oficijelni dokument generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Negiranje genocida

Radoslav Stojanović: Ja i dalje ostajem pri svojoj tvrdnji da genocida uopšte nije bilo ni u Srebrenici, niti u Bosni i Hercegovini. Postojali su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, ali genocida nije bilo, jer ne može da se dokaže ni da je ubijen supstancijalni broj pripadnika grupe koja je žrtva genocida, niti da je postojala namera da se ta grupa uništi. 

Kasim Trnka: Profesor Stojanović se sam diskvalifikuje kad negira presudu Međunarodnog suda pravde kojom je utvrđeno postojanje genocida. A i protivrječi sam sebi, kada jednom kaže da za genocid mora postojati neka supstancijalna grupa, a drugi put da je za genocid dovoljna i jedna žrtva, ako se utvrdi da iza njenog ubistva stoji genocidna namjera. Naravno, od gospodina Stojanovića nismo mogli ništa drugo ni očekivati nego da brani stvar Republike Srbije, ali nisam očekivao da će da negira presudu i na taj način šalje poruku onim snagama u Srbiji i Bosni i Hercegovini koje i dalje negiraju genocid, iako su praktično sve članice Evropske unije donijele zakon o zabrani negiranja genocida.

Radoslav Stojanović

Radoslav Stojanović: Negiraću ga do kraja života, jer genocida nije bilo. A još manje se može pripisati Srbiji.

Kasim Trnka: To je vaše mišljenje, ali time negirate svoju pravnu poziciju.

Radoslav Stojanović: To moje mišljenje je prihvatio Međunarodni sud pravde.

Kasim Trnka: Kako prihvatio? Je li utvrdio da se desio zločin genocida u Srebrenici?

Radoslav Stojanović: Pa, samo u Srebrenici.

Kasim Trnka: Znači, desio se zločin genocida?

Radoslav Stojanović: U Srebrenici – tako je po sudskoj presudi.

Kasim Trnka: Znači, sad malo reterirate?

Radoslav Stojanović: Ne, ne. Ja i dalje tvrdim da ni u Srebrenici nije bilo genocida. Ja negiram da je uopšte postojao genocid u ratu u Bosni i Hercegovini. To je bila moja polazna pozicija u odbrani pred Međunarodnim sudom pravde.

Kasim Trnka: Vaša polazna pozicija je vaša stvar, ali vi negirate genocid četiri godine nakon što je presudom Međunarodnog suda pravde utvrđeno njegovo postojanje.

Omer Karabeg: Samo da raščistimo ovu stvar. Gospodine Stojanoviću, da li je u presudi Međunarodnog suda utvrđeno da je genocid počinjen u Srebrenici?

Radoslav Stojanović: Jeste.

Omer Karabeg: Da li Vi prihvatate tu činjenicu?

Radoslav Stojanović: Ne, jer ja sam pred sudom branio suprotan stav – da nije bilo genocida. I ja ne mogu da odustanem od svog stava zato što je sud rekao drugačije.

Kasim Trnka: Studenti pravnog fakulteta još na prvoj godini studija nauče da je presuda konačno utvrđena istina i da se ne može negirati.

Slučaj Perišić

Omer Karabeg: Da se zadržimo na slučaju Momčila Perišića, koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u vreme srebreničkog genocida. Njemu se sada sudi pred Haškim tribunalom i uskoro će biti izrečena presuda. Perišić je, pored ostalog, optužen da je kadrovskom, logističkom i materijalnom podrškom Vojsci Repubike Srpske doprineo i genocidu u Srebrenici. Ako bude osuđen i po toj tački optužnice, da li to može biti argument u prilog revizije procesa?

Radoslav Stojanović: Ne može, jer se sve to znalo i u vreme kada je presuda doneta. Samo nova činjenica može da dovede do revizije. A to nije nova činjenica.

Kasim Trnka: Nova je činjenica ako se dokaže da je Perišić imao direktnu vezu i kontrolu nad rukovodstvom Vojske Republike Srpske u vrijeme genocida.Inače, presudom je utvrđeno da je Srbija davala značajnu vojnu i finansijsku podršku Republici Srpskoj. To piše u paragrafu 241 presude u kome stoji i to da bi, da je Srbija povukla tu podršku, uveliko ograničila opcije koje su bile na raspolaganju Republici Srpskoj.

Radoslav Stojanović: Naravno da je Srbija davala pomoć Republici Srpskoj. I morala je da daje. Ali to ne znači da je komandovala Republici Srpskoj.

Omer Karabeg: Da li bi za reviziju procesa bila potrebna saglasnost Republike Srpske? Njen predsednik Milorad Dodik je već najavio da tako nešto ne dolazi u obzir.

Kasim Trnka: Pošto se ovdje radi o nastavku istog procesa pred Međunarodnim sudom pravde, a Bosna i Hercegovina ima svog agenta u tom procesu, on je ovlašten da preduzima sve pravne radnje koje smatra potrebnim. Prema tome, nema potrebe da se u institucijama Bosne i Hercegovine donosi bilo kakva odluka o zahtjevu za reviziju procesa, to može da uradi sam agent.

Radoslav Stojanović:  To nikako ne može. Reč je o međunarodnom aktu, a kad je reč o međunarodnim aktima neophodne su konsultacije sa Republikom Srpskom.

Kasim Trnka: Nije tačno. U pitanji je samo nastavak postupka i postojeći agent ima puno ovlaštenje da preduzima sve korake koji su u skladu sa statutom Međunarodnog suda pravde, a u takve spada i zahtjev za reviziju.

Radoslav Stojanović: Ne, to nije nastavak, jer je presuda doneta i proces ne može da se nastavi posle donošenja presude. Može samo da se obnovi postupak.

Kasim Trnka: Šta je revizija nego istovjetni postupak? Nećemo raspravljati ni o čemu drugom nego o istoj stvari.

Radoslav Stojanović: Ma nemate vi ni pravo žalbe, a kamoli nešto drugo.

Kasim Trnka: Imamo pravo na reviziju.

Radoslav Stojanović: Ali revizija podrazumeva obnovu postupka, a za to je potrebna nova tužba, za koju je neophodna saglasnost Republike Srpske.

Kasim Trnka: Ne treba nikakva nova tužba, jer tako ne piše u statutu Međunarodnog suda pravde. Tamo se pominje samo revizija presude, o čemu će sud donijeti odluku ukoliko postoje novi dokazi i nove činjenice, a ja smatram da postoje. Pošto je, dakle, riječ o istom postupku, nije potrebna nikakva nova tužba, zahtjev za reviziju može podnijeti agent.

Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku, da li će doći do revizije postupka?

Radoslav Stojanović: Ja sam sasvim siguran da neće.

Kasim Trnka: Iako se Međunarodni sud pravde zaista teško odlučuje na reviziju, ja mislim da je u međuvremenu pojačana argumentacija koja potvrđuje da je Srbija imala efektivnu kontrolu nad Republikom Srpskom i da je postojala genocidna namjera. Nadam se da će procesi najvišim vojnim i političkim funkcionerima iz Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije, koji su u toku u Haškom tribunalu, donijeti nove dokaze za to.

Omer Karabeg: Vi, znači, mislite da će doći do revizije postupka?

Kasim Trnka: Mi ćemo sve učiniti da do toga dođe, a sud će donijeti definitivnu odluku. (Kliker.info-RSE)

Podijeli

Komentari

Još nema komentara

Komentariši

Napiši komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.
Obavezna polja su označena *

Idi na alatnu traku