Kliker.info

Američki predsjednik Joe Biden  tražiće od Kongresa da odobri budžet od 6.000 milijardi dolara u 2022, koji bi mu dao resurse da primjueni ambicioznu agendu u oblastima infrastrukture i socijalne politike. Ali, plan dodatno povećava javni dug zemlje.

Predviđeno je da se troškovi na federalnom nivou u narednoj deceniji uvećaju i budu 8,2 hiljade milijardi dolara do 2031, piše Nework Times. Deo tog novca, 2,3 hiljade milijardi, namijenjen je infrastrukturi, a 1,8 milijardi dolara za pomoć porodicama, iako nijedan od ovih prijedloga još nije usvojen u Kongresu.

Veliki dio novih troškova trebalo bi da se isplati od povećanja poreza na bogate i korporacije. Administracija projektuje da će deficit federalne vlade biti više od 1,3 hiljada milijardi dolara godišnje u narednoj deceniji, prije nego što se budžet vrati u normalu.

Budžet je važan pokazatelj predsjednikove politike, ali zadnju riječ ima Kongres koji odlučuje da li će biti usvojen i kako će se novac trošiti. Demokrate trenutno imaju tijesnu većinu u oba doma Kongresa, ali i republikanci imaju dosta primjedbi na prijedlog o povećanju poreza.

Biden je, govoreći u četvrtak u Clevelandu   o investicijama, rekao da je sad vrijeme da se ulaže u budućnost.

Bez velikih iznenađenja

Administracija je u aprilu objavila detaljan plan trošenja novca u 2022, kao i plan diskrecionih trošova.

Taj budžet predstavlja oštar zaokret u odnosu na politiku Donalda Trumpa, koji je tražio smanjenje troškoa za vladine agencije. Recimo, Sekretarijat za obrazovanje po Bidenovom planu dobija 41 odsto novca više, a Sekretarijat za trgovinu 28 odsto više. Sekretarijat za zdravstvenu zaštitu i ljudske resurse dobija povišicu od 24 odsto, a Agencija za zaštitu životne sredine 21 odsto više novca.

Administracija predlaže da se budžet za ne-odbrambeni sektor poveća za 16 odsto, dok je za trošenje za odbranu izdvojeno 1,7 odsto više novca, pa će budžet Pentagona biti oko 753 milijarde dolara.

Šta je izostavljeno?

U Bidenovom prijedlogu nema nekih stavki, poput one da će studentima bidi oprošteni krediti od 10.000 dolara po osobi.

Takođe nema fondova za takozvano “javno zdravstveno osiguranje” koje bi Amerikancima omogućilo da jeftinije plaćaju osiguranje i lijekove na recept. Ipak, očekuje se da će Biden od Kongresa tražiti da odobri taj program.

Kritičari ovakvog plana kažu da će povećati troškove vlade koje će plaćati poreski obveznici, da povećava deficit, a u nekim oblastima smanjuje troškove.

Uvećan javni dug

Napori vlade da umanji efekat pandemije doveli su do najvećeg trošenja od Drugog svjetskog rata.

Bijdenov plan predviđa da troškovi vlade budu 25 odsto BDP-a u narednoj deceniji.

Ukupan federalni dug bio je više od 100 odsto BDP-a tokom pandemije. Međutim, i sa planom za oporavak ekonomije, Bidenov prijedlog budžeta predviđa da dug ostane iznad nivoa BDP-a.

“To je veliki dug. Prije Velike recesije, dug je bio 40 odsto BDP-a. Pre pandemije je bio 80 odsto. Ove godine je došao na 100 odsto, a rekord je 106 odsto u Drugom svjetskom ratu, tako da 117 odsto to itekako prevazilazi. To znači mnogo više pozajmljivanja“, kaže Mark Goldvin iz Komiteta za odgovoran federalni budžet-

Ipak, on kaže da budžet ne predviđa troškove za krize poput pandemije ili rata.

Rob Garver (Glas Amerike)