Kliker.info

Piše:Vlastimir Mijović (Oslobođenje)

Bosna i Hercegovina uskoro će na vanredne izbore ili će, pak, međunarodna zajednica formirati novu, marionetsku vladu, s kojom će nas povesti putem dogovora i reformi.Šanse da se neka od pomenutih varijanti zaista i dogodi ipak su u stvarnosti svedene na minimum, iako bi upravo one predstavljale logični slijed najave Miroslava Lajčaka da bi „međunarodna zajednica morala pronaći nove partnere u Bosni i Hercegovini, jer političari koji su sada na vlasti nisu u stanju provesti potrebne reforme”.Kad bi visoki predstavnik i međunarodna zajednica zaista mislili ono što govore, tada bismo uskoro bili svjedoci smjenjivanja sadašnjih lidera i početka procesa inaugurisanja novih, svejedno da li na izborima ili na neki drugi način. Ali, taj film nećemo gledati, bar ne u našem ovosezonskom političkom repertoaru. Niti stranci imaju kuraži i želje da udare močugom po ovdašnjim tvrdim glavama, niti bi novi personalni i stranački partneri bili ikakva garancija da æe se nešto promijeniti nabolje (ako bi na izborima, a vlast i lideri tako se moraju birati, uopšte i došlo do neke korekcije u odnosu na ovo što sada imamo).Zašto, dakle, visoki predstavnik neozbiljno fantazira u ovako ozbiljnom momentu?Odgovor je krajnje jednostavan: zato što Miroslav Lajčak ne zna šta stvarno da preduzme! Zato što evro-američki izborni štab koji iza njega stoji nema osmišljen Plan B, nakon što je Plan A (reforma policije i poèetak približavanja naše zemlje Evropskoj uniji) pretrpio žestoki fijasko.Da, to je sušta istina onoga što se ovih dana događa sa Bosnom i Hercegovinom. Iz protresenih brda izmilio je mali, najmanji miš!Ekonomija nije miš, ona je div koji valja sve pred sobom. Ona je elementarni uslov opstanka, kojom se bavimo a da za to ne treba pokretati nikakve kampanje niti isticati posebne razloge zbog kojih to moramo da èinimo. Ali, u ovom slučaju – odnosno trenutku u kojem je meteorskom brzinom ubačena u opticaj – ekonomija nije ni cilj ni plan. Ona je jednostavno prašina koja se besramno baca u oèi ovdašnje javnosti, ona je moneta kojom se domaći i strani politièki vrhovi pokušavaju bezbolno potkusurati s ogromnim politièkim neuspjehom zvanim – reforma policije.Naprosto ne mogu da vjerujem da se desilo ono što se juče dogodilo: da nam visoki predstavnik nonšalantno saopšti da se on i ovdašnja politika više neæe dominatno baviti politikom nego – ekonomijom. Jerbo se od nje živi, jerbo se oko nje da brže dogovarati nego oko policije, jerbo æemo na evropskom putu biti i ako dobro radimo, bez obzira u kakvom sistemu živimo.Uvijek sam prezirao novinarstvo koje se, umjesto hladne analize, neèemu išèuðava, ali pristajem i na prezir prema sebi samo da dobijem pravo da prosto ljudski kažem da ovo zaista nema nikakvog smisla! Mislio sam da je svojevremeno Ešdaun-Terzićevo ekonomsko buldožerisanje spakovano u istoriju kao jedan od najsramnijih prevarantskih projekata ikad pokrenutih u ovoj zemlji, kad se ono i Lajčak lati istog volana i slavodobitno protutnja Sarajevom u pratnji osokoljenih (a kako i ne bi bili, kad su se šamarima nadali) Špirića, Dodika i Brankovića. S njima će nas Slovak koliko je sutra uvesti u privredni preporod i ekonomsko blagostanje. Kaže čovjek da to neće ni biti teško, jer je dosta posla, po njegovim riječima, na tom planu već ura­đeno, pa se i vrijeme za rezultate neće mjeriti godinama nego – mjesecima. Ma kakvi ustavi i policije, fatajte se, ljudi, ekonomije! No, još smo i dobro prošli: umjesto ekonomije, visoki predstavnik mogao je kao politički prioritet ove sluđene zemlje odrediti i – sport! Toliko od Lajčaka. Pokrio se čovjek ćebetom preko glave i… svi problemi nestadoše! Ni od mene ne očekujte više. Pred onim što se dogodilo, zaista mi je ponestalo rijeèi. A to malo što je ostalo nije baš za novine.