Kliker.info

 Le­gen­da Ve­le­ža i na­šeg fu­dba­la, da­nas se­le­ktor re­pre­zen­ta­ci­je Oba­le Slo­no­va­če, čo­vjek o ko­me su na­pi­sa­ne pje­sme i čo­vjek po ko­me su mno­gi dje­ča­ci u Mos­ta­ru osam­de­se­tih do­bi­li ime Va­hid, Va­hid Ha­lil­ho­džić do­šao je u tro­dne­vnu po­sje­tu Mos­ta­ru. Po­sje­tu le­gen­dar­nog Ha­lil­ho­dži­ća is­ko­ris­ti­li smo za ugo­dan raz­go­vor a ne­iz­bje­žne te­me bi­le su Ve­lež, re­pre­zen­ta­ci­ja BiH, Ha­lil­ho­dži­ćev po­sao u Afri­ci…- Sta­nje u Mos­ta­ru da­nas je po­tpu­no ra­zli­či­to od sta­nja ko­je je vla­da­lo u vri­je­me ka­da sam igrao za Ve­lež. Da­nas je sve uzbur­ka­no, što je si­gur­no po­slje­di­ca ra­ta ko­ji je iza nas. Na pri­mjer ka­da god do­đem u Mos­tar ne idem na Ron­do, dio gra­da gdje sam ži­vio pri­je ra­ta, jer ka­da do­đem na to mjes­to u me­ni se ja­vi sva­ki put no­vo ra­zo­ča­re­nje i sve te frus­tra­ci­je ne do­ži­vim baš naj­bo­lje.

Šta je sa Va­šom imo­vi­nom u gra­du na Ne­re­tvi?                   – Mo­ja ku­ća je iz­gor­je­la u ra­tu. To me bo­li. Ti fa­šis­ti ko­ji su za vri­je­me ra­ta či­ni­li ne­dje­la da­nas mir­no še­ta­ju gra­dom i pod stal­nom su za­šti­tom le­gal­nih po­li­ti­čkih mo­ćni­ka. Iz­go­re­nu ku­ću sam pro­dao pri­je ne­ko­li­ko go­di­na i sa­da ža­lim zbog to­ga. Mo­žda je bo­lje bi­lo da sam je os­ta­vio ta­kvu vi­je­ko­vi­ma kao upo­zo­re­nje mla­dim ge­ne­ra­ci­ja­ma Mos­ta­ra. Što se ti­če mog ugos­ti­telj­skog obje­kta, mo­gu re­ći sa­mo da vo­dim sud­ski spor zbog nje­ga.

Spor ko­ji vo­di­te zbog po­me­nu­tog obje­kta ni­je je­di­ni ko­ji vo­di­te.              – Da, vo­dim sud­ski spor sa PSG-om zbog du­go­va­nja ko­ja taj klub ima pre­ma me­ni. I iz­gu­bio sam. Ve­oma ne­ga­ti­vnu ulo­gu u sve­mu to­me odi­grao je moj advo­kat. Mo­žda se je­dnog da­na i vra­ti ne­što od tog nov­ca, ko zna, svi sud­ski pro­ce­si su du­gi.

Tre­nu­tno ste se­le­ktor re­pre­zen­ta­ci­je Oba­le Slo­no­va­če i ve­oma bli­zu ste pla­sma­na na Svjet­sko prven­stvo…

– U re­pre­zen­ta­ci­ji ra­spo­la­žem sa gru­pom izvan­dre­dnih svjet­skih igra­ča i ni­je ni­ma­lo ču­dno što smo na­do­mak Svjet­skog prven­stva. Ka­da spo­me­nem Svjet­sko prven­stvo uvi­jek se pri­sje­tim 1982.go­di­ne i Svjet­skog prven­stva u Špa­ni­ji. Bi­li smo fa­vo­ri­ti mo­žda čak i za osva­ja­nje a to­tal­no smo po­dba­ci­li. Uoči tog ta­kmi­če­nja pro­gla­šen sam za naj­bo­ljeg igra­ča Ju­go­sla­vi­je, igrao sam u ži­vo­tnoj for­mi i kroz kva­li­fi­ka­ci­je za Mun­di­jal bio naj­bo­lji stri­je­lac re­pre­zen­ta­ci­je Ju­go­sla­vi­je. Me­đu­tim u Špa­ni­ji sam bio „žrtva ta­kti­ke“ pa sam vi­še bio na klu­pi ne­go što sam igrao, iako je svi­ma bi­lo ja­sno da je to po­li­ti­čka igra.

I re­pre­zen­ta­ci­ja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne je na do­brom pu­tu da po prvi vi­di smo­tru naj­bo­ljih re­pre­zen­ta­ci­ja svi­je­ta.

– Ne­obi­čno mi je dra­go zbog to­ga. Šan­se da zai­gra­mo u ba­ra­žu su iz­gle­dne, iako tre­ba bi­ti opre­zan do kra­ja jer još ni­šta ni­je go­to­vo. Mi­slim da će nam klju­čni meč bi­ti pro­tiv Tur­ske. Uko­li­ko uspi­je­mo os­tva­ri­ti ka­za­no bit će izvan­re­dan us­pjeh. Sve po­bje­de ko­je smo os­tva­ri­li u do­sa­daš­njem di­je­lu kva­li­fi­ka­ci­ja su me odu­še­vi­le i čes­ti­tam Ći­ri i igra­či­ma.

Bi­li ste pro­tiv do­las­ka Mi­ro­sla­va Ći­re Bla­že­vi­ća na kor­mi­lo re­pre­zen­ta­ci­je          – Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ka­da se po­ja­vi­la va­ri­jan­ta da Bla­že­vić preu­zme re­pre­zen­ta­ci­ju BiH bio sam pro­tiv. Me­đu­tim ovaj put ni­sam imao ni­šta pro­tiv. Ne­ke stva­ri se tre­ba­ju sta­vi­ti u stra­nu zbog da­ljeg su­ži­vo­ta u BiH, ma­da se ni­kad ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti. O Bla­že­vi­ću kao struč­nja­ku mo­gu re­ći sve naj­bo­lje, uos­ta­lom nje­go­vi do­sa­daš­nji us­pje­si o to­me ka­žu naj­vi­še. On odli­čno po­zna­je ovo po­dne­blje i tre­nu­tnu si­tu­aci­ju i zna is­pri­ča­ti pri­ču ko­ju lju­di vo­le ču­ti. Ne­obi­čno mi je dra­go što je uspio uje­di­ni­ti sve su­pros­tav­lje­ne stra­ne u na­šem fu­dba­lu, što je uspio na­ci­ju di­ći na no­ge i što je na­pra­vio je­dan za­is­ta re­spe­kta­bi­lan tim, gru­pu kva­li­te­tnih igra­ča ko­ji di­šu kao je­dan bez ob­zi­ra na na­ci­onal­nu pri­pa­dnost.

Da li je is­ti­na da ste učes­tvo­va­li u do­las­ku Ći­re Bla­že­vi­ća u Nant za vri­je­me va­še igra­čke ka­ri­je­re?

– Da, ta­da sam bio igrač Nan­ta, čel­ni lju­di klu­ba su me pi­ta­li za Ći­ru i ja sam re­kao sve naj­bo­lje.

Ko­li­ko ste upo­zna­ti sa us­pje­si­ma po­je­di­nih na­ših igra­ča ko­ji su izra­sli u svjet­ske fu­dbal­ske kla­se?

– Ovo po­dru­čje je uvi­jek bi­lo ve­li­ki ra­sa­dnik ta­le­na­ta i ra­du­jem se sva­kom us­pje­hu Dže­ke, Mi­si­mo­vi­ća, Sa­li­ho­vi­ća, Ibi­še­vi­ća i os­ta­lih.

Ne­iz­bje­žna te­ma raz­go­vo­ra je i Ve­lež, klub u ko­jem ste po­ni­kli i ko­je­mu du­gu­je­te naj­vi­še za sve va­še spor­tske us­pje­he  ko­je ste pos­ti­gli.

– Prvo što mo­ram is­ta­ći ka­da me pi­ta­te za Ve­lež je pi­ta­nje sta­di­ona Pod Bi­je­lim bri­je­gom, na ko­me sam ne­bro­je­no pu­ta bra­nio bo­je Ve­le­ža. Ono što me po­se­bno bo­li je či­nje­ni­ca da Ve­lež vi­še ne igra na tom sta­di­onu i da vi­še ne pri­pa­da Ve­le­žu. Tu kri­vi­ce ima uslo­vno re­če­no i na de­snoj i na li­je­voj oba­li. Ako već sa­da pos­to­ji taj Zrinj­ski ne­ka i je­dan i dru­gi klub ko­ris­te Grad­ski sta­di­on. Ako je i to ne­mo­gu­će on­da Grad Mos­tar tre­ba da na­pra­vi sa­vre­me­ni no­vi sta­di­on sa evrop­skim stan­dar­di­ma ka­kav za­slu­žu­je Ve­lež. Ipak Ve­lež je uz Sta­ri most naj­ve­ći po­nos Mos­ta­ra i Mos­ta­ra­ca. Kao ta­kav si­gur­no da ne za­slu­žu­je sve ovo što pro­živ­lja­va po­slje­dnjih go­di­na. Iz Ve­le­ža čes­to na­zo­vu, obra­te se za po­moć. Ja li­čno po­mo­gnem i ni­je mi te­ško, ali to vi­še ne mo­že ta­ko. Naj­ve­ći sim­bol gra­da se ni­je smio do­ves­ti na pro­sja­čki štap. Čujem ta­ko­đer da se spo­mi­nje i pri­va­ti­za­ci­ja klu­ba. Ka­ko da se pri­va­ti­zu­je klub ko­ji ne­ma ni­šta. Ne mo­že se vaz­duh pri­va­ti­zo­va­ti.

Osim Vas pos­to­je još ne­ki sla­vni Ve­le­žo­vi igra­či ko­ji po­ma­žu klub               – Da upo­znat sam sa tim, iako ima i onih ko­ji se „po­no­se» Ve­le­žom i nje­go­vim ime­nom i bu­sa­ju se da po­ma­žu, iako klub od njih ni­ka­da ni­je vi­dio ni mar­ke.

Ve­lež je tre­nu­tno na za­če­lju ta­be­le i grče­vi­to se bo­ri za op­sta­nak.           – Znam da smo u dra­ma­ti­čnoj si­tu­aci­ji ali mi­slim da ima­mo re­al­ne iz­gle­de da op­sta­ne­mo u Pre­mi­er li­gi ove se­zo­ne.

Po­sje­tio pros­to­ri­je klu­ba             Ha­lil­ho­džić je po­sje­tio pros­to­ri­je Fu­dbal­skog klu­ba Ve­lež. Tom pri­li­kom po­pu­lar­ni Va­ha se sas­tao sa pred­sje­dni­kom Zu­hri­ćem, čla­nom Upra­ve Šev­kom Vi­lom te ne­ka­daš­njim sai­gra­čem, da­nas tre­ne­rom u omla­din­skom po­go­nu Ve­le­ža, Av­dom Ka­laj­dži­ćem. Čel­ni­ci Ve­le­ža Ha­lil­ho­dži­ću su uru­či­li knji­gu ko­ja go­vo­ri o is­to­ri­ji Ve­le­ža od osni­va­nja do da­nas te još ne­ko­li­ko po­klo­na kao dar paž­nje. Upi­tan za te­mu raz­go­vo­ra Ha­lil­ho­džić je krat­ko od­go­vo­rio:     – Pri­ča­li smo o Ve­le­žu.       A.Demić (San)