hamburger-icon

Kliker.info

Prof.dr. Žarko Korać: Kosovo, pa jačanje Bosne i Hercegovine kao države

Prof.dr. Žarko Korać: Kosovo, pa jačanje Bosne i Hercegovine kao države

18 Septembra
16:32 2019

Predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu i politički analitičar Žarko Korać u razgovoru za Oslobođenje tumači reakcije nastale nakon usvajanja deklaracije SDA riječima da član Predsjedništva BiH Milorad Dodik šalje neprekidne poruke da su RS i Srbija, “barem što se tiče njega, jedno te isto”.

– Praviti se da ne postoji jedna država na svetu koja se zove Bosna i Hercegovina i da je ona faktički nepostojeća je zaludan posao. Ono što će nekonstituisanje vlasti imati za posledicu je dodatna disfunkcionalnost BiH kao države, a time objektivno teži život za sve koji u njoj žive, ističe Korać.

Na pitanje šta se može očekivati od američkog specijalnog predstavnika za Balkan Matthewa Palmera, Korać odgovara da su u prvom planu odnosi Beograda i Prištine.

– Mislim da je BiH na standbyu dok se ovo ne dovrši. Nadam se da će onda napraviti veći pritisak da se obezbedi funkcionalnija država BiH. Pri tome, u ovom vakuumu, došlo je do izvesnih promena i sa hrvatske strane, koja je vrlo otvoreno iskazala nezadovoljstvo izborom Željka Komšića za člana Predsedništva BiH. Sada Kolinda Grabar-Kitarović ima veliku želju da bude ponovo izabrana za predsednicu Hrvatske. Bez obzira na to što izjave nisu često agresivne u odnosu na BiH, ta se politika promenila i faktički u Zagrebu prećutno veću podršku imaju disonantni tonovi među Hrvatima u BiH nego što su imali prethodnih 15-ak godina, smatra Korać.

Deklaracija koju je SDA donijela na posljednjem kongresu izazvala je mnogo bure i reakcija. Je li ovaj dokument zaista zastrašujući kako ga neki ocjenjuju?

– Po svom sadržaju, ovaj dokument nije zastrašujući. U njemu je naglašena ta ideja o BiH kao građanskoj državi. Međutim, u našem regionu postoji jedno pogrešno shvatanje o tome šta je to građanska država. Kod nas je, nažalost, u javnosti, i to ne samo u BiH nego i u Srbiji i drugde, stvoren utisak da je “građansko” suprotno “nacionalnom”. Međutim, izvorno, ako posmatramo od Francuske revolucije pa nadalje, on u sebi podrazumeva nacionalno. Nije “građansko” suprotstavljeno “nacionalnom”, nego samo govori o karakteru društva i države, ali ne znači da se ukida nacija.

Uzaludan posao

Reći da je nešto “građansko” uopšte ne znači da je antinacionalno ili anacionalno. Milorad Dodik je to osudio i rekao da koncept građanske države podrazumeva ukidanje dejtonske BiH, odnosno ukidanje dva entiteta, FBiH i RS-a. Problem je što nije važno šta je neko hteo, nego kako je to shvaćeno i interpretirano, tako da bi u suštini, po meni, bilo korisno da sama SDA dodatno pojasni šta se pod tim podrazumeva.

I ranijom deklaracijom SDA iz 2015. godine bilo je predviđeno uspostavljanje Republike BiH sa tri nivoa vlasti. Međutim, tada nije bilo reakcija.

– To je i meni upalo u oči. Ne vidim da se nešto posebno promenilo u tom tekstu, a tada nije bilo ovakvih reakcija. Sada je u RS-u to očito shvaćeno kao nagoveštaj ukidanja RS-a na mala vrata ili ideje o tome da bi to trebalo uraditi i onda se ta deklaracija stavlja u taj kontekst. Dodik je svaki dan u Beogradu, čak je i glasao na izborima u Srbiji, što je neverovatno, ali ostavimo to sada po strani. On, očigledno, šalje neprekidne poruke da su RS i Srbija, barem što se tiče njega, jedno te isto, i onda je njegova reakcija, rekao bih, u kontekstu toga. Toliko je nesporazuma, svesnih pogrešnih interpretacija, da, čini mi se, šta god da kažete, biće loše shvaćeno.

Vlast u BiH na državnom nivou još nije konstituisana. Hoće li poruke sa Kongresa SDA i reakcije koje su izazvane njima dodatno usložiti situaciju?

– Dodik, koji je postao član Predsedništva BiH, nekonstituisanje vlasti stalno koristi u svrhu slanja poruke da je BiH jedna nemoguća država. Međutim, kao što znate, šta god neko mislio o Dejtonskom sporazumu, a ima i mnogo opravdanih kritika, on je sasvim sigurno BiH kao međunarodni entitet, kao državu, članicu UN-a, konsolidovao.

Stavovi članova Predsjedništva su zakovani po pitanju slanja ANP-a, odnosno ulaska države u NATO. Kako izaći iz te situacije, da li će neko promijeniti mišljenje?

– Potpuno je jasno da Rusija daje znak podrške Dodiku. On često putuje u Rusiju i viđa se s Putinom. Vrlo je jasna podrška Rusije Dodiku kako BiH ni slučajno ne bi ušla u NATO. U Crnoj Gori je pokušan puč, u Makedoniji smo bili vrlo blizu jednog otvorenog mešanja Rusije, donekle i Srbije u izazivanje nestabilnosti pre nego je postignut sporazum sa Grčkom. Rusija se snažno zalaže da Srbija i BiH ne uđu u NATO. Moram da kažem da kod Dodika primećujem izvesne oscilacije u stavovima i to je redak slučaj da on menja stanovište. On je rekao da će sledeti Srbiju u tom smislu, odnosno ako Srbija neće u NATO, neće ni BiH, ali je rekao da može da ostvari onaj stepen saradnje koji ima i Srbija, kao Partnerstvo za mir, učešće u nekim vežbama itd.

Mislim da je BiH ponuđena jedna formulacija koja bi dozvoljavala neke prve korake u saradnji sa NATO-om i ANP je davao šansu za tu saradnju bez ulaska u NATO, pa je zanimljivo da je Dodik to odbio, tako da meni nije sasvim jasno kojim pritiscima je on izložen, a pretpostavljam da su ruski pritisci. Ovo je redak primer gde vidim određena kolebanja u Dodikovim stavovima, jer očigledno nije završena kompletna priča u kom obliku bi BiH mogla da sarađuje sa NATO-om. Kada je u pitanju Srbija, objektivno, čisto matematički gledano, ona ima više vojnih vežbi sa NATO-om nego što ima sa Rusijom.

Šta možemo očekivati od američkog specijalnog predstavnika za Balkan Matthewa Palmera? Već se u više navrata sastajao sa Aleksandrom Vučićem, a najavljen je uskoro i novi susret. Je li mu misija prvenstveno Kosovo?

– Izbor Palmera je vrlo inteligentan potez. On je dva puta službovao u američkoj ambasadi u Beogradu i poznaje lično sve političke aktere u Srbiji u posljednjih 25 godina. Meni se čini da je u ovom trenutku njegov posao, pre svega, da obezbedi nastavak dijaloga između Prištine i Beograda, mislim da je to osnovno. Znam da se to neće dopasti mnogima u BiH, ali čini mi se da Zapad u ovom trenutku drži po strani pitanje funkcionalnosti Bosne i Hercegovine, smatrajući da je u ovom trenutku prioritetno da se stabilizuju odnosi Beograda i Prištine. Trenutno nema nikakvih pregovora i čekaju se izbori na Kosovu, koji mogu da dovedu do vlade sa drugim akterima. Promenila se i politika Zagreba prema BiH.

Hoće li to biti dodatni motiv Americi da se pozabavi Bosnom i Hercegovinom?

– U svetu gde Severna Koreja ima nuklearne eksperimente, gdje su odnosi između Irana i Saudijske Arabije na ivici rata, u svetu gde besni rat u Jemenu i četiri miliona ljudi je izgubilo dom, u vremenu kada Brexit stvara haos u Evropi, bojim se da u tom svetu BiH nije prioritetno pitanje.

Macron nije Merkel

Da li je to pametno ili nije, to je druga tema, ali čini se da je to prosto realnost. Nekako je BiH ostavljena po strani i njom se ne bave. Tragedija za nas u regionu je što Angela Merkel odlazi, zato što je ona na jedan način sasvim jasno i otvoreno bila preuzela brigu o ovom regionu. Nemačka je realno zbog svoje ekonomske snage i veličine to mogla da uradi. Nemam utisak da bi tako nešto želeo uraditi francuski predsednik, s obzirom na njegovu skepsu oko proširenja EU u ovom trenutku i nekih unutrašnjih problema koje ima. Evropa, odnosno novi sastav Evropske komisije, šalje vrlo šarene poruke. Sada je dato mađarskom ministru spoljnih poslova da se bavi politikom proširenja i dobrosusedskih odnosa, što je dvoznačno s obzirom na politiku Mađarske. S druge strane, to jeste zemlja iz Višegradske grupe koja nije daleko od našeg regiona.

Realnost je da u BiH, otkada je ostvaren jedan delimični strani protektorat Dejtonskim sporazumom, nikada nije bilo nekog oružanog incidenta, nije poginuo nijedan strani vojnik i, nažalost, to je ono što Zapad uzima u obzir. Kakav-takav mir je postignut.

Sanela Karaica (Oslobođenje)

Podijeli

Komentari

Još nema komentara

Komentariši

Napiši komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.
Obavezna polja su označena *