Kliker.info

Sve izbeglice treba da se vrate svojim ognjištima, jer jedino tako neće biti tuđinci, poručuje Njegovo preosveštenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolaj.Podsjeća da se iz FBiH iselilo 280.000 vjernika i ističe da je kada je došao zatekao samo jednog sveštenika u Zenici. Danas ih ima 14, što, kako kaže, smatra svojim najvećim uspjehom. U intervjuu za "Nezavisne" Nikolaj govori i o teškoj materijalnoj situaciji Srpske pravoslavne crkve, kao i neizvjesnosti vraćanja nacionalizovane imovine Crkvi. Ističe da je zadovoljan povratkom vjernika u crkve, te kritikuje političare, koji ne slušaju vjerske poglavare.  

NN: Pravoslavni vjernici u BiH proslavljaju Božić, a ovaj veliki praznik neki i dalje dočekuju u izbjeglištvu daleko od svojih ognjišta. Imate li posebnu poruku za njih?  

NIKOLAJ: Moja je poruka da se oni vraćaju svojoj kući. Svoje ognjište je svoja sloboda. Svoja kućica, svoja slobodica. Gde god da je otišao i ma kako da mu je tamo sada – on je uvek tuđinac. Bio sam episkop u Australiji pet godina i oni ljudi tamo uvek su tuđinci. Sreo sam se sa jednim Grkom, starim čovekom koji je 76 godina u Australiji i on mi kaže da je i nakon tolikih godina tuđinac, nije Australijanac. Svaki čovek koji nije na svome ognjištu, onde gde se rodio, gde je prvi vazduh udahnuo, gde ga je prvo sunce ogrejalo, gde je mleko materino posisao, je tuđinac i to oseti. Poručujem i onima koji su otišli u druge zemlje i sa uverenjem da će se oni vratiti, da će njihova deca presuditi, kao što su i ranijoj emigraciji deca presudila i nikada se više nisu vratili. Te deca će nešto i znati o svom zavičaju, ali njihovi potomci će se utopiti u taj narod i izgubiće svoj jezik. 

NN: Govori se da se narod vraća tamo gdje su se vratile njihove duhovne vođe, a u Federaciji BiH ima mnogo praznih hramova. Da li je razlog tome nedostatak novca za obnovu i nemar Vladinih institucija i koliko Mitropolija može uticati da se to promijeni?  

NIKOLAJ: Nama se iz FBiH iselilo 280.000 vernika. Dolina reke Bosne je takoreći prazna od pravoslavaca. Kad sam ja došao ovde zatekao sam samo jednog sveštenika u Zenici, a danas ih imamo 14. To je moj veliki uspeh. Ti ljudi ne bi mogli doći u hramove da ih mi materijalno ne pomažemo. Pomažemo ih na taj način što ispod ove zgrade imamo tri radnje i ti ljudi nam plaćaju kiriju. Mi od te kirije njima dajemo po 500 maraka, tako da oni mogu da opstanu tu. Svojevremeno smo se obraćali Patrijaršiji da nas oni pomognu. Nisu mogli. Niko nas drugi i ne pomaže. Imamo još porušenih crkava koje niko ne pomaže da bismo ih mogli obnoviti. Mi sredstava za obnovu nemamo i da nije bilo pomoći iz inostranstva ni ove dosadašnje hramove ne bismo mogli obnoviti. Da su nam vratili nacionalizovanu imovinu od te kirije koju bismo naplaćivali mogli bismo čak i da hramove obnavljamo. Sada to jako teško ide. Obnovili smo nešto hramova. Prošle godine smo obnovili hram na Golom brdu u koji je potom dva puta provaljeno, ali počinioci nikad nisu pronađeni. To nisu verujući ljudi, njihova vera graniči sa mržnjom. U ovom proteklom ratu što se dešavalo da su se rušile crkve i džamije je samo neprijateljstvo prema Bogu i takvim se i pokazalo. Ko drugom narodu čini nešto što ne treba – on se vara, on čini sebi i svom narodu i bruka svoj narod i svoju veru. Bog traži vrlo široko i dobro srce svakoga čoveka bez obzira kojoj veri pripadao.  

NN: Pomenuli ste da bi povratak nacionalizovane imovine riješio mnoge probleme, bar što se materijalne strane tiče. Vatikan ima ugovor sa Predsjedništvom BiH o povratu nacionalizovane imovine Katoličkoj crkvi. Da li će SPC uskoro potpisati takav ugovor sa Predsjedništvom i koliko imovine treba da se vrati Dabrobosanskoj mitropoliji?  

NIKOLAJ: Ja sam pročitao sporazum Vatikana i pozdravio ga. Ali očekujemo da se i sa našom crkvom sklopi isti sporazum. Na Predsedništvu je doneta odluka i gospodin Tihić je donio odluku da i sa nama i sa Islamskom verskom zajednicom i Jevrejima treba da se sklopi takav sporazum. Dali smo jednom međunarodnom pravniku da se uradi sporazum. Mi smo taj sporazum uradili i dostavili ga Predsjedništvu, da se za deset godina vrati sva imovina, ali oni su insistirali da taj rok bude neograničen, a to znači nikad. Kad smo nedavno posetili visokog predstavnika, dostavili smo i njemu sporazum i molili da se nešto po ovom pitanju uradi. On je rekao da će to potpisivanje biti početkom ove godine. Međutim, od toga još nema ništa.  

NN: Može li Međureligijsko vijeće BiH preduzeti neke korake da se imovina pod istim uslovima vraća svim vjerskim zajednicama?  

NIKOLAJ: Mi smo se na Međureligijskom veću sastajali i o tome razgovarali. Učinili smo protest zbog prodaje stanova. I Katolička crkva i mi rekli smo da se ne slažemo da se ti naši stanovi mogu prodavati. Međutim, nama do danas niko iz države nije odgovorio. A visoki predstavnik nam je odgovorio, ali on od toga pere ruke, kaže da to nije njegova nadležnost.  

NN: Koliko se, nakon gotovo pola vijeka zanemarivanja vjerskih zajednica u BiH, pravoslavci Srbi vraćaju tradiciji i Crkvi i jeste li zadovoljni povratkom vjernika u hramove, posebno mladih ljudi?  

NIKOLAJ: Kod nas je uvedena veronauka i to je ono što je umnogome, ne samo decu već i roditelje, vratilo veri. Hvala Bogu, mi imamo veoma veliki broj prisutnih na svetim bogosluženjima. U crkvama su i deca i odrasli momci, devojke i profesori i nastavnici, kao i stariji i zreliji ljudi, i muški i ženski, i to je zaista na jednoj dostojnoj visini. Veoma smo zadovoljni. Trebali biste samo doći na Badnje veče da vidite, ne samo da je puna crkva, nego je puna i porta, ne možete da prođete ulicom. Međutim, došlo je vreme kad bi trebalo da se uvedu dva časa veronauke u osnovne škole, ali isto tako i u srednje škole jadan čas teoloških predmeta i jedan kulture religija, kao što je to u Srbiji. Sreo sam se sa ministrom prosvete i rekao da bi trebalo doći vreme da razgovaramo o tome. Ovi sa strane su pokašali da nam oni nešto udese, da kao roditelji neće veronauku, što nije tačno.  

NN: Živimo u državi koja je izuzetno komplikovana sa tri konstitutivna naroda. Koliko vjerske zajednice četiri velike monoteističke religije mogu da doprinesu toleranciji i zajedničkom životu svih naroda na ovom prostoru?

 NIKOLAJ: Treba biti pošten pa reći da verske zajednice najviše doprinose toleranciji i zajedničkom životu. Ali naši političari su daleko od Crkve i verskih zajednica. Najviše mi činimo i govorimo o miru i dobroj slozi među ljudima, ali nas političari ne slušaju.  

NN