hamburger-icon

Kliker.info

Mirjana Karanović : Teže mi je nego devedesetih

Mirjana Karanović : Teže mi je nego devedesetih

Februar 08
15:13 2019

Pokrenuta je inicijativa da glumica Mirjana Karanović dobije titulu Počasnog građanina Sarajeva.

Za N1 kaže da je time prijatno iznenađena i ističe da ima poseban odnos sa glavnim gradom BiH. 

A govoreći o odnosima u regionu i o stanju u Srbiji, priznala je da je više nego očajna. Ali, vjeruje u mlade ljude koji hoće da se pobune.

Upitana kako gleda na situaciju u regionu, generalno, na odnose među zemljama i retoriku vraćanja na devedesete, na to što mladi odlaze iz zemalja, ali i na građanske proteste u Srbiji – kaže da je više nego očajna zbog svega.

„Mislim da mi je mnogo teže nego devedesetih. Tada sam mislila da ako se budemo borili, udružili, ako uložimo neki napor da se stvari promene – da će se one jednog dana i promeniti. I sada, 20 godina posle svega, mi radimo ponovo isto. Sve je ponovo isto. I zato to je tako teško prihvatljivo. Nemam baš neki odgovor. Ne znam, jednostavno ne znam. Nastaviću da budem to što jesam, ali ja nemam više onaj entuzijazam koji sam imala devedesetih. Podržaću sve što je pozitivno, ali se bojim da ovde je najveća stvar zapravo da nastavite da dišete, da postojite, i tako… Da malo pustite neki glas od sebe, ali… Ne znam, ne bih želela da zvučim pesimistično, ali…”, rekla je Mirjana Karanović.

Polaže nadu u mlade ljude. Mislim da mladi moraju da slušaju taj svoj instinkt da neće da trpe neke stvari, i da prosto ne pristaju i da hoće da se pobune, i to meni ipak daje neku nadu u budućnost, jer možda ja kao neko ko je toliko toga prošao, možda nemam snage za neke nove obrte, ali mislim da ima mnogo mladih, koji to imaju, i ja ću uvek biti na njihovoj strani, navela je poznata glumica za sarajevski studio N1.

Mirjana Karanović je u prošlosti mnogo puta bila izložena kritikama zbog svojih stavova. Na pitanje kako je nositi se s tim, kaže da bi joj teže bilo da se sakrije.

„Svako bira u životu kako će da živi i s čim će da živi, a uvek, bez obzira na sve ljude okolo, moraš sam sa sobom da živiš. Kad se zatvoriš i ne čuješ mišljenje drugih o sebi – čuješ sebe, kako te tvoja savest vidi… Mislim da je mnogo bolje biti otvoren, iskren, reći šta misliš… Kada sam sama – mogu, barem, da budem mirna sama sa sobom”.

Prošle godine je čitala i potresne ispovjesti žrtava genocida i rata, a ispričala je i kako se osjećala:

„Znate, ja se bavim ljudskim sudbinama. Bilo da su one sudbine nekih stvarnih ljudi, ljudi koji žive i koji su živeli, bilo da su to neki likovi koje je neko osmislio, u mašti – ali u oba slučaja mene zapravo zanima šta se dešava iznutra – koje su to emocije i kakva je to logika koja pokreće neku osobu. Ja sam sve ove ratove koji su se dešavali na Balkanu. devedesetih, veoma teško podnela, jer to je prekinulo sve u čemu sam ja živela i potpuno me nekako rastavilo, potpuno me rasturilo… Sve vesti o stradanjima ljudi su za mene bile teške. Jedna od tih stvari je opsada Sarajeva. Mene često optužuju da imam previše osećanja za jedne, a da nemam osećanja za druge – imam za ‘njihove’, a ne ‘naše’. Nikad nisam razmišljala ko je moj, a ko njihov. Za mene su svi ‘naši’. Ne mogu da razmišljam na taj način. Neko deli ljude na naše i tuđe, meni su svi ljudi samo ljudi. Mislim da tamo, ako išta postoji posle smrti – svi su oni tamo zajedno. Oni su samo mrtvi i ništa nije ostalo osim sećanja na njih. Ako mi koji smo ostali živi nastavimo da mrzimo jedni druge – sve smrti su uzaludne i onda je to strašno. Kada bih ja bila mrtva, kada bi me neko ubio iz mržnje – ja bih, tako mrtva, volela da niko više ne bude ubijen iz mržnje. To je svet u kojem bi volela da živim”.

Karanović naglašava da su smrti na Balkanu strašne, jer su besmislene, instruirane i nemaju neko ljudsko opravdanje, ako uopšte ima opravdanja za smrt. Kaže da je, kao umjetnik, uvijek na strani onih koji stradaju.

U filmu Grbavica, koji se bavi ratom u BiH, ostvarila je jednu od potresnijih uloga. Priznaje da joj je taj glumački zadatak bio izuzetno težak.

„Kada sam upoznala žene koje su bile prave žrtve rata, žene koje su bile silovane, ja sam zapravo smatrala da ja ne mogu to da odglumim, jer je to nemoguće odglumiti… To je za mene bilo toliko strašno da sam smatrala da film nije dovoljno dobar za to, da to nije dovoljna slika toga… Međutim, zapravo, ono što je bitno u tom filmu nije samo ta žena, već ono što taj film ima, nešto što prenosi dalje na gledaoce, a to je da život može da se nastavi. Da to dete koje je rođeno iz mržnje, to dete se može voleti. Ta Esma, ona je odlučila da voli to dete, bez obzira što je začeto u mržnji i to je za mene jedna od najhumanijih poruka filmova koji se bave događajima iz devedesetih godina”, kazala je za N1.

Inače, pokrenuta je inicijativa da se Mirjani Karanović dodjeli titula Počasnog građanina Sarajeva, a predlagač je glumac Emir Hadžihafizbegović.

Karanović kaže da je to sve potpuno iznenadilo.

„Ne mogu da objasnim, to je toliko divno. Ja sam u ovom gradu redovno od 2001. tad sam počela da igram predstave u Kamernom. Radila sam neke filmove, dolazim i na predstave da gledam, dolazim na Sarajevo film festival… Imam poseban odnos prema ovom gradu, valjda zbog tih ljudi i zbog svega što se desilo”, kazala je za sarajevski studio N1.

Mirjana Karanović je u Sarajevu povodom izvođenja predstave „Helverova noć”, u režiji Dine Mustafića, koja se izvodi 15 godina.

Podijeli

Komentari

Još nema komentara

Komentariši

Napiši komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.
Obavezna polja su označena *