Kliker.info

Za ra­zli­ku od Us­ta­va biv­še Ju­go­sla­vi­je u ko­jem je bi­lo pre­dvi­đe­no pra­vo na­ro­da na sa­moo­pre­dje­lje­nje, pri če­mu se ta­da mi­sli­lo na na­rod u re­pu­bli­ka­ma, Us­tav BiH iz Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma ne pre­dvi­đa ni­ka­kvu ta­kvu mo­gu­ćnost i upra­vo je obrnu­to. Tim ri­je­či­ma je pro­fe­sor Us­ta­vnog pra­va Ka­sim Trnka u izja­vi za "San" ra­zu­vje­rio des­tru­kti­vne po­li­ti­čke sna­ge u BiH, ko­je ci­je­ne da bi u bu­du­ćim raz­go­vo­ri­ma o us­ta­vnim pro­mje­na­ma tre­ba­lo po­če­ti "pri­hva­ta­njem kla­uzu­le o sa­moo­pre­dje­lje­nju en­ti­te­ta". Kon­kre­tno, sa ta­kvom ide­jom ra­ču­na­ju u vla­da­ju­ćem SNSD-u u RS. Saopštio je to iz­vršni se­kre­tar SNSD Raj­ko Va­sić uz konstataciju da se na­kon miš­lje­nja Me­đu­na­ro­dnog su­da prav­de o ne­za­vi­snos­ti Ko­so­va zna­čaj­no mi­je­nja­ju star­tne po­zi­ci­je naj­zna­čaj­ni­jih fa­kto­ra u us­ta­vnim pro­mje­na­ma u BiH.

Vasiću je odmah odgovorila SDS konstatacijom da SNSD-ov zahtjev pred­stav­lja "po­ku­šaj ob­ma­ne gra­đa­na", jer ta­kva kla­uzu­la, tvrde, već pos­to­ji u Us­ta­vu BiH. No, da li je baš tako?- Us­tav BiH go­vo­ri o to­me da je drža­va BiH svo­jim Us­ta­vom pri­hva­ti­la pos­to­ja­nje en­ti­te­ta. Da­kle, ni­su en­ti­te­ti stvo­ri­li drža­vu, ne­go je drža­va pri­hva­ti­la svo­jim Us­ta­vom pos­to­ja­nje en­ti­te­ta. Dru­go, Us­ta­vom je izri­či­to za­ga­ran­to­va­no, a to su pot­vrdi­li i os­ta­li po­tpi­sni­ci i svje­do­ci Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, da se mo­ra po­što­va­ti i ga­ran­to­va­ti su­ve­re­ni­tet i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet BiH. Su­sje­dne ze­mlje ko­je su oči­gle­dno bi­le in­vol­vi­ra­ne u rat u BiH, tim me­đu­na­ro­dnim ugo­vo­rom su se oba­ve­za­le da će po­što­va­ti su­ve­re­ni­tet i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet BiH. Dru­gim ri­je­či­ma, ne pos­to­ji ni­ka­kva pra­vna mo­gu­ćnost za bi­lo ka­kvu se­ce­si­ju di­je­la te­ri­to­ri­je BiH – ka­te­go­ri­čan je pro­fe­sor Trnka.

Teorijska mogućnost               To bi, kaže on, bio ap­so­lu­tno ile­ga­lan pro­ces i to ne­ma ni­ka­kve pra­vne ni su­štin­ske ve­ze sa do­ga­đa­ji­ma ko­ji su se odvi­ja­li na Ko­so­vu, jer se ra­di o po­tpu­no dru­ga­či­joj pra­vnoj i fa­kti­čkoj si­tu­aci­ji.- Pra­vnim pu­tem i na­si­ljem de­ša­va­lo se sva­šta u his­to­ri­ji. Pra­vno, to ne bi bi­lo ni­kad pri­hva­će­no, a i sam pred­sje­dnik SNSD Mi­lo­rad Do­dik re­kao je da oni ne bi htje­li da bu­du Sje­ver­ni Ki­par. Zna­či, on je svjes­tan či­nje­ni­ce da me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca ta­ko ne­što ni­ka­da ne bi pri­zna­la. Mi­slim da sa­da te izja­ve tre­ba gle­da­ti u kon­tek­stu pre­di­zbor­nih akti­vnos­ti – ka­že pro­fe­sor Trnka.Dej­ton­ski spo­ra­zum ima di­na­mi­čku ka­te­go­ri­ju, podsjeća naš sagovornik.

– Iako je Us­tav u vrijeme potpisivanja Dejtonskog sporazuma na­me­tnut BiH, on je pre­dvi­dio me­ha­ni­zam de­mo­krat­ske tran­sfor­ma­ci­je us­ta­vnog ure­đe­nja. To zna­či da Par­la­men­tar­na skup­šti­na BiH dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom u Pred­sta­vni­čkom do­mu i na­ci­onal­nim kon­sen­zu­som tri kon­sti­tu­ti­vna na­ro­da u Do­mu na­ro­da Par­la­men­ta BiH, mo­že pro­mi­je­ni­ti Us­tav. Da­kle, te­orij­ski go­vo­re­ći u tim pro­mje­na­ma mo­glo bi do­ći do raz­do­ra BiH, ako o to­me pos­to­ji sa­gla­snost tri kon­sti­tu­ti­vna na­ro­da i dvo­tre­ćin­ske ve­ći­ne pred­sta­vni­ka gra­đa­na. To je, ponavljam, sa­mo te­orij­ska mo­gu­ćnost, a fa­kti­čki to ne do­la­zi u ob­zir, jer je u BiH ve­ći­na onih po­li­ti­čkih sna­ga ko­je že­le da oču­va­ju drža­vnost i kon­ti­nu­itet BiH – za­klju­čio je pro­fe­sor Trnka. (Kliker.info-San)