hamburger-icon

Kliker.info

Eldin Karaiković : Naši naučnici u Americi stoje na raspolaganju BiH

Eldin Karaiković : Naši naučnici u Americi stoje na raspolaganju BiH

Oktobar 28
03:00 2009

Mi­nis­tar­stvo za ljud­ska pra­va i iz­bje­gli­ce BiH ju­čer je u Sa­ra­je­vu ugos­ti­lo čla­no­ve Bosansko-hercegovačke aka­de­mi­je na­uka i umje­tnos­ti osno­va­ne u SAD pri­je dvi­je go­di­ne. Aktu­el­ni pred­sje­dnik Aka­de­mi­je, do­ktor El­din Ka­ra­iko­vić, či­ji man­dat is­ti­če kra­jem no­vem­bra, ka­že za "San" da Aka­de­mi­ja oku­plja Bo­san­ce i Her­ce­gov­ce ko­ji su po ame­ri­čkim stan­dar­di­ma do­se­gli vrhun­ski us­pjeh u svo­jim pro­fe­si­onal­nim ka­ri­je­ra­ma.

Akademija se širi           – Aka­de­mi­ja je pri­je dvi­je go­di­ne bro­ja­la 17 čla­no­va, a sa­da ih ima sto­ti­njak. Ima­mo vi­šes­tru­ke ci­lje­ve. To su ve­zi­va­nje, udru­ži­va­nje, raz­mje­na is­kus­tva jer mno­go mo­že­mo na­uči­ti je­dni od dru­gih. Dru­ga kom­po­nen­tna je po­ve­zi­va­nje sa ma­ti­čnom ze­mljom i on­da pru­ža­nje svo­jih uslu­ga i is­kus­ta­va BiH, kon­sul­ta­ci­je, ra­zni pro­je­kti zna­nja… Za­pra­vo že­li­mo da bu­de­mo so­li­dna ba­za ko­joj se sva­ko mo­že obra­ti­ti za po­moć. Ne mo­že­mo ima­ti od­go­vo­re na sva pi­ta­nja, ali ono što je u na­šoj mo­ći i mo­gu­ćnos­ti pru­žit će­mo – ka­zao je Ka­ra­iko­vić za "San". 

Ovaj do­ktor, ro­đe­ni Sa­raj­li­ja ko­ji ži­vi i ra­di u Čika­gu ne­što vi­še od 18 go­di­na, po­znat je i pri­znat or­to­ped i spi­nal­ni hi­rurg u SAD. Ta­mo je oti­šao na usa­vrša­va­nje na­kon za­vrše­nog Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Sa­ra­je­vu, go­di­nu da­na pri­je ra­ta u BiH.- Ja ina­če po­ti­čem iz lje­kar­ske po­ro­di­ce. I otac mi je bio or­to­ped. Za­to sam odlu­čio da za­vršim me­di­ci­nu. Kad sam oti­šao na usa­vrša­va­nje u SAD i to iz oblas­ti ope­ra­ci­je ki­čme ta­mo sam i os­tao. Ni­sam za­vršio sub­spe­ci­ja­li­za­ci­ju, a rat je već po­čeo. Bi­lo je ili se vra­ti­ti neo­bra­zo­van ili os­ta­ti i da­lje to nas­ta­vi­ti. Spe­ci­ja­li­zi­rao sam or­to­pe­di­ju i do­bio mjes­to do­cen­ta u bol­ni­ci u Čika­gu – priča Karaiković.Pri­je Čika­ga ra­dio je i ži­vio je­dno vri­je­me u Nju­jor­ku, Sent Lu­isu. Sad ra­di u bol­ni­čkom sis­te­mu ko­ji je po­ve­zan sa Uni­ver­zi­te­tom u Čika­gu, do­cen­t je i to ja­ko us­pje­šan. Nje­go­vi ra­do­vi se čes­to mo­gu pro­či­ta­ti u ame­ri­čkim stru­čnim ča­so­pi­si­ma.

Podrška porodice           Ma­lo mu je te­že us­kla­di­ti po­slo­vni i pri­va­tni ži­vot, ali tvrdi, da u sve­mu ima ve­li­ku po­dršku su­pru­ge. – Bez ra­zu­mi­je­va­nja po­ro­di­ce je vrlo te­ško ra­di­ti ova­ko zah­tje­van po­sao, po­go­to­vo lju­di­ma ko­ji ima­ju dje­cu. Ja ih još ne­mam. I ja i sva­ki do­ktor u SAD ne ra­dim sa svo­jim pa­ci­jen­tom od osam do če­ti­ri, mi ži­vimo s njim 24 sa­ta. Kad se pro­bu­dim mi­slim na pacijenta i kad za­spem ta­ko­đer mi­slim na nje­ga. To se ne­ka­da kao stres pre­no­si na or­ga­ni­zam, a stres se pre­no­si da­lje na po­ro­di­cu. I ako ne­ma ra­zu­mi­je­va­nja i po­drške, on­da je to pro­blem. Za­to me­đu lje­ka­ri­ma ima pu­no ra­zvo­da, ne­što mo­ra trpje­ti. Ja vo­lim svoj po­sao i tru­dim se ne­ka­ko sve izba­lan­si­ra­ti – kaže Karaiković.

Ka­da po­re­di me­di­cin­ske sis­teme BiH i SAD, dr. Ka­ra­iko­vić sma­tra da se ov­dje mo­ra mi­je­nja­ti men­ta­li­tet u edu­ka­ci­ji.- Ta edu­ka­ci­ja ni­je vi­še edu­ka­ci­ja 19. i 20. sto­lje­ća ona je ve­oma flui­dna i tra­ži od lju­di mno­go vi­še da ra­zmiš­lja­ju. To ni­je pa­si­vni pre­nos zna­nja, to je pra­va fi­lo­zo­fi­ja ra­da. Mo­ra­ju se stvo­ri­ti uslo­vi za sa­ra­dnju, mo­ra­ju se pru­ža­ti uslu­ge vrhun­skog kva­li­te­ta. Na­ ža­lost, ne­ka­da se pru­ža­ju uslu­ge ispod stan­dar­da sa oprav­da­njem da eko­nom­ski ni­su kom­pen­zi­ra­ne – sma­tra Karaiković. On  tvrdi da Uni­ver­zi­tet u Sa­ra­je­vu još uvi­jek ne shva­ta da ško­lu­je sjaj­ne lju­de ko­ji su os­tva­ri­li ve­li­ki us­pjeh u svi­je­tu.

– Čla­no­vi na­še Aka­de­mi­je su ve­ći­nom iz Sa­ra­je­va, stu­di­ra­li su na sa­ra­jev­skom Uni­ver­zi­te­tu i svi us­pje­li u svi­je­tu. Go­vo­ri­mo o tri de­ka­na, pro­fe­so­ri­ma, do­kto­ri­ma… Prvo što sa­ra­jev­ski Uni­ver­zi­tet tre­ba da ura­di je da sam se­bi oda po­čast za­to što je proi­zveo ta­kav ka­dar. A ne vi­dim da se to de­ša­va. Ako obra­zu­je čo­vje­ka ko­ji u do­gle­dno vri­je­me uspije u svi­je­tu, to je čast univerzitetu jer ne pra­ve auto­mo­bi­le ne­go lju­de. Pre­ma to­me taj men­ta­li­tet se mo­ra pro­mi­je­ni­ti. Ne za­to da bi se na­ma po­di­gao ne­ki re­no­me ne­go da bi se re­no­me dao ovom obra­zo­va­nju i ško­lo­va­nju. Sa­ra­jev­ski uni­ver­zi­tet je bio svu­gdje pri­znat, mi čak ni­smo mo­ra­li ni nos­tri­fi­ko­va­ti na­še di­plo­me. Mi­slim da je zna­čaj­no da se BiH pre­zen­ti­ra kao sre­di­na u ko­joj se zna­nje mo­že ste­ći, is­ko­ris­ti­ti i do­pri­ni­je­ti druš­tvu – misli Karaiković.

Mito i korupcija               Dr. Eldin Karaiković se nije lično sreo sa pro­ble­mom mi­ta i ko­rup­ci­je u bh. kli­ni­ka­ma, ali po­vre­me­no ču­je od ne­ko­ga i vi­di ono što me­di­ji pre­no­se.- Mi­slim da su no­vi­na­ri, ko­ji su sa­vjest druš­tva, du­žni da taj pro­blem izlo­že kri­ti­ci da bi se ne­što pro­mi­je­ni­lo. Pre­ma ono­me ko­li­ko sam ja upo­znat ko­men­ta­ri i tek­sto­vi ni­su ple­me­ni­tog ne­go sen­za­ci­ona­lis­ti­čkog ka­ra­kte­ra, a to ni­je pra­vo rje­še­nje. Problem treba ri­je­ši­ti u ši­rem druš­tve­nom kon­tek­stu, odno­sno, mo­ra se ra­di­ti na to­me da bi to iza­šlo na vi­dje­lo, a ne zbog in­te­re­sa stra­na­čkih, ovih ili onih – sma­tra Ka­ra­iko­vić.  (Kliker.info-San)

 

Podijeli

Jedan komentar

  1. Hari
    Hari August 15, 16:53

    Mene je Eldin operisao 2010.u Čikagu. Kako bih mogao stupiti u kontakt sa njim u vezi nekih lekarskih savjeta.Treba mi njegova mejl adresa.

    Odgovori

Napiši komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.
Obavezna polja su označena *