Kliker.info

Po­mo­ænik di­re­kto­ra SI­PA-e Dra­gan Lu­kač ka­zao je jučer za "San" da Agen­ci­ja za is­tra­gu i za­šti­tu BiH in­ten­zi­vno pra­ti oblast trgo­vi­ne lju­di­ma u svim njenim obli­ci­ma, te da se ne mo­že re­ći da je BiH pos­ta­la odre­di­šte za trgov­ce lju­di­ma i nji­ho­ve žrtve. Takvu ocjenu, podsjetimo, prema navodima agencija, sadrži najnoviji izvještaj UN o stanju kriminala u regiji, koji bi trebao biti objavljen u decembru. – Ne bi se slo­žio sa tom kon­sta­ta­ci­jom da je BiH pos­ta­la odre­di­šte za trgov­ce lju­di­ma i dje­com, bez ob­zi­ra od ko­ga ona do­la­zi. Ima slu­ča­je­va da se ile­gal­ni mi­gran­ti za­drža­va­ju na pros­to­ru BiH dok čekaju da­lji tran­spor­t na odre­đe­ne evrop­ske des­ti­na­ci­je, no ne mogu se složiti sa ocjenom da je to u ne­kim izra­že­nim po­ja­vnim obli­ci­ma. Mi­slim da je to je pre­te­ška kva­li­fi­ka­ci­ja – kaže Lu­kač za " San".Do sada se uglavnom tvrdilo da je BiH tranzitna zemlja za trgovinu bijelim robljem. Zato je novina konstatacija iz di­je­la UN-ovog iz­vje­šta­ja pod na­slo­vom "Kri­mi­nal i sta­bil­nost na Bal­ka­nu", gdje se na­vo­di se da je sad pos­ta­la odre­di­šte za trgov­ce že­na­ma i dje­com.Lu­kač za " San" ka­že da bi ta­kva kon­sta­ta­ci­ja zna­či­la da ile­gal­ni imi­gran­ti BiH vi­de kao svo­je odre­di­šte, kao mjesto gdje će boraviti. Po njegovom mišljenju, sve ovisi od kon­tek­sta u kojem je ta kon­sta­ta­ci­ja da­ta i šta iz nje pro­izi­la­zi.- Ako se ra­di o BiH kao ne­ka­kvoj po­la­znoj ta­čki za da­lje des­ti­na­ci­je i ile­gal­no pre­ba­ci­va­nje mi­gra­na­ta, on­da se to u po­je­di­na­čnim slu­ča­je­vi­ma mo­že pri­hva­ti­ti da se to de­ša­va – ka­že Lu­kač.Mi­nis­tar­stvo za ljud­ska pra­va i iz­bje­gli­ce BiH u ja­nu­aru slje­de­će go­di­ne obja­vit će po­dat­ke o trgo­vi­ni že­na­ma i dje­com u BiH za 2007. go­di­nu. Ipak, Sa­li­ha Džu­de­ri­ja, šefica Odje­la za ljud­ska pra­va pri Mi­nis­tar­stvu, za "San" kaže da je pre­ma pre­eli­mi­nar­nim po­da­ci­ma za ovu go­di­nu uočen po­ve­ćan broj do­ma­æih držav­ljan­ki, ko­je su pos­ta­le žrtve trgo­va­ca lju­di­ma.- Što se ti­èe stra­nih držav­ljan­ki uklju­če­nih u la­nac trgo­vi­ne lju­di­ma u BiH, i da­lje je za­držan sli­čan trend po­ri­je­kla tih žrta­va. One do­la­ze iz ze­ma­lja ju­go­is­to­ène Euro­pe, da­kle Ru­si­je, Ukra­ji­ne, a ne­što ma­nji broj iz Mol­da­vi­je i Bu­gar­ske.Ka­da go­vo­rim o ovim stra­nim držav­ljan­ka­ma, tre­ba re­ći da su one pro­du­ži­le svoj bo­ra­vak u BiH ka­ko bi se osi­gu­ra­le na ne­ki na­čin – kaže Džu­de­ri­ja.Danas je, me­đu­tim, sis­tem za­šti­te gra­ni­ca BiH pu­no bo­lji ne­go ra­ni­jepa je to, kaže naša sagovornica, pomoglo su­zbi­ja­nju ile­gal­ne mi­gra­ci­je, ko­ja je us­ko ve­za­na za trgo­vi­nu lju­di­ma.- Pos­to­ji i vrlo ma­li broj onih ko­ji le­gal­no uðu u ze­mlju, a to­kom bo­rav­ka u ze­mlji bu­du is­ko­ri­ša­va­ni i iden­ti­fi­ko­va­ni kao žrtve – kaže Džu­de­ri­ja. I iz iz­vje­šta­ja za 2006. go­di­nu ja­sno se vi­di da broj bh. držav­ljan­ki uklju­če­nih u trgo­vi­nu lju­di­ma stal­no ras­te. Problem je, meðutim, upozorava Saliha Džuderija, u tome što BiH još uvi­jek ne­ma ri­je­šen sis­tem održi­vih pro­gra­ma re­ha­bi­li­ta­ci­je i re­so­ci­ja­li­za­ci­je za žrtve trgo­vi­ne lju­di­ma. (Kliker.info-San)