Aleksandar Trifunović: Moj drug Žile
Moj drug profesor, doktor, drug Žile od danas je zvanično u penziji.
Drugujemo već četvrt vijeka. Prvo sam ga upoznao po činjenju. Naime, nakon gostovanja Momčila Krajišnika na RTRS u kom je jedan od tadašnjih gospodara Srpske rekao da često svojoj djeci nema da da ni 5 maraka za izlazak u kafić, Žile je organizovao javnu akciju prikupljanja džeparca za Momčilovu djecu, postavivši kutiju u centru grada. Isto veče je demolirana redakcija Preloma kog je osnovao, prvog nezavisnog medija u Banjaluci.
Tad smo se negdje i upoznali, gostovao mi je u novini, magazinu, emisijama, zajedno smo sve ove godine putovali po Bosni i Hercegovini, regiji. Razgovarali smo i raspravljali o bitnim i nebitnim stvarima, ali ono što je najvažnije, zabavljali smo se s ovom pošasti od politike, nismo joj, tačnije, nije mi Žile nikad dozvolio da je shvatimo drugačije nego kao grotesku. Koliko je samo anegdota i događaja kojim sam svjedočio sa Žiletom kao akterom, a koliko ih je tek prepričao, napisao, opisao.
Žile i ja naravno nastavljamo naše drugovanje, sada ćemo imati još više vremena. Ovdašnji Univerzitet je međutim ostao bez jednog od poslednjih autentičnih i nezavisnih autoriteta, bez profesora kom nikad nije bilo teško da štiteći bezkompromisno slobodu sopstvene misli, štiti i Univerzitet na kom te slobode više gotovo da uopšte i nema.
U prvom broju Buka magazina na pitanje o slobodi Univerziteta rekao je ovako … “Intelektualci kod nas mogu se svrstati u dvije kategorije, a to su konformisti i poltroni. Mi smo jedna od rijetkih zemalja u svijetu u kojoj univerziteti nemaju autonomiju i nebitno je o kom se režimu radi. Demokratski ili nedemokratski, režim je režim!”
Sad smo se čuli telefonom, ispričali se, ali sam poželio i da javno i na ovaj način iskažem puno poštovanje i divljenje prema jednom nevjerovatnom profesorskom vijeku, angažmanu za divljenje i ponos.
Živio ti meni Žile!
Aleksandar Trifunović (Buka)
Komentari