Kliker.info

Na pitanje “Zašto se aktuelizirala priča o trećem entitetu u BiH”, za Facebook stranicu Zašto  odgovara analitičar Adnan Huskić.

“Motivacija nije nejasna. Dvadeset godina poslije rata, svaki put kad se nalazimo u izbornim godinama, otvaraju se takva pitanja, za koja od početka znamo da ne postoji koncenzus i onda mi, građani i mediji, dopustimo sebi da budemo uvučeni u jednu priču, koja u suštini ne predstavlja ništa, ali se o njoj jako detaljno razgovara, pa se čak to smatra kredibilnim ili legitimnim zahtjevima”.

• Nedovršeni nacionalni projekti

Čini mi se da nije ovo pitanje trećeg entiteta, ništa nije drugačije od silnih pitanja koja smo imali ranije, koja su se otvarala. Možda je najbolje pogledati one izvještaje koje visoki predstavnik polugodišnje podnosi Vijeću sigurnosti, koji bi trebali nama da služe kao podsjetnik koliko smo bili okupirani nekim pitanjima o kojima više niko u ovom momentu ne razgovara. A to je bilo samo šest mjeseci ranije.

To ustvari pokazuje kojom brzinom se stvari odvijaju u BiH i koliko smo mi konzumirani permanentnim krizama, koje su sve svedene na ono pitanje krvi i tla, dakle uvijek su nedovršeni nacionalni projekti u pitanju.

• Dobri konzumenti

Zaista se na koncu moramo upitati, ako znate da političkim elitama, ne samo u BiH, nego i u regiji, ta priča služi za skretanje pažnje sa svega onoga što karakteriše njihovu vlast, a to je apsolutna propast u socioekonomskom smislu, nemogućnost iznalaženje suvislih strategija za izlazak iz ekonomskih kriza, zašto mi onda sebi dozvoljavamo da padamo na tu priču. Moramo pogledati u ogledalo i reći da mi jesmo konzumenti za ovu priču.

• Politika konflikta

Ja mislim da se ovdje radi o nekom master planu koji političke elite željne ostanka na vlasti, u izostanku bilo kakvih konkretnih rezultata, stalno serviraju, radi se o jednoj prirodnoj politici za njih.

Priroda njihovog političkog djelovanja je priroda konflikta, upiranja prstom u druge, jasnog distanciranja i homogeniziranja svoje skupine. I onda kada tako postavite stvari, kada vidite na osnovu čega oni grade podršku u javnosti, logično je da se onda otvaraju brojne teme.

• Rješenje nije cilj

Da se razumijemo, BiH je pravno, ustvano, nedorečena država i definitivno na njoj treba raditi. Međutim, sve što smo do sada imali čast da vidimo za sve ove godine je pokazalo da ono što bi trebalo da se uspostavlja je jedna vrsta koncenzusa oko tih pitanja, izlazak u susret onima drugima sa kojima, ili bez kojih, je jedan takav dogovor nemoguć. Pošto znamo da to kod nas apsolutno nije modus na kojem se rješavaju stvari jasno je da onda nije ni cilj dogovor već da je cilj stalno perpetuiranje jedne te iste politike koja, ja moram reći, nažalost, dvadeset godina postiže upravo ono što joj je cilj.

To će se dešavati dok ne sazrijemo mi kao građani, građani koji ozbiljno shvataju politiku i koji znaju ko koju vrstu odgovornosti prema njima ima. I u segmentu medija jednako tako, mislim da mora doći do neke vrste uozbiljenja, što bi onemogućilo medijima da budu instrumenti u stvaranju ili širenju jedne potpuno pogrešne, nakaradno postavljene politike koja ne vodi ničemu, na uštrb onoga što bi trebalo da bude stvarna politika.

• Riješiti važnije probleme

Mi imamo te probleme oko izbornog zakona i oko trećeg entiteta, ali zašto mi u Kantonu Sarajevo nemamo redovno snadbijevanje vodom, zašto u najbogatijem kantonu u BiH zdravstvo nije na nivou na kojem bi trebalo da bude, zašto su nam škole propale. Tu odgovora nema, a to bi trebala biti prava pitanja, zašto je BiH u svakom mogućem scenaciju i kriteriju koji se gleda, makroekonomskom, socioekonomskom, u zaleđu?

Zašto neko u RS ne insistira na tome da se vidi sa prodajom naftne industrije RS? Ko je kupio 60 posto ni danas se ne zna. Zašto se ne postavljaju suštinska pitanja, to je ono na čemu bi trebali mi u sinergiji, građani i mediji, insistirati. Da ne dozvoljavamo sebi da se uvučemo u ovu priču.

• Demografsko krvarenje

Ne mislim da ove teme o kojima oni raspravljaju, isključivo, nisu nevažne, daleko od toga, međutim način na koji oni to rade pokazuje da im nije cilj uopšte doći do dogovora. Mislim da sada postoje teme koje su važnije. e treba da o tome ne rapravljamo nikada, već da se sada posvetimo činjenici da propadamo socioekonomski, da demografski krvarimo, da nam odlazi produktivni dio stanovništva, da nemamo pregleda koliko ljudi odlazi, da se u groznoj situaciji nalazimo gdje vlast izmišlja samo nove namete pokušavajući popuniti te ogromne budžetske rupe, a na sve strane to pušta.

U toj situaciji logično bi bilo da se posvetimo suštinskom pitanju: od čega živjeti? Mislim da tu griješimo i mi i mediji u BiH.

(Kliker.info-RSE)